Najznačajniji srpski prozni pisac na Kosovu i Metohiji posle Drugog svetskog rata i jedan od najvažnijih savremenih srpskih književnika Petar Sarić, preminuo je juče u Kosovskoj Mitrovici.
Naša publika prvi i poslednji put se srela sa ovim velikanom srpske književnosti 3. oktobra 2018. godine kada je Sarić bio gost mitrovačkog “Akvarijusa”.
Rođen je 1937. u Banjanima kod Nikšića, od 1958. živi u Orahovcu, Prizrenu i Prištini. Nakon NATO bombardovanja 1999. godine i progona srpskog stanovništva Sarić ostaje na Kosovu i Metohiji i sa porodicom se seli na Brezovicu gde nastaju neka od njegovih poznatih dela.
Najvažniji pripovedač srpskog juga u književnost je ušao zbirkom poezije „Bele kletve“, a romani „Veliki ahavksi trg“, „Sutra stiže gospodar“, „Dečak iz Lastve“, „Petruša i Miluša“, „Sara“ „Mitrova Amerika“ i „Klobuk“ obezbedili su mu trajno i istaknuto mesto u celokupnom srpskom književnom stvaranju.
Književna kritika je ocenila njegov rad kao „stožer srpske književnosti na Kosovu i Metohiji“ naglašavajući kako modernost, u ranijem periodu, tako i duboki osećaj za drevno i jedinstvenu lepotu jezika. Govoreći o romanu „Sara“ Srba Ignjatović je zaključio da je knjiga, koja je dobila prestižnu nagradu „Meša Selimović“ zapravo „saga o porodici, o uporištu opstanka u nevremenu i skupu životnih vrednosti uprkos svim nedaćama“.
Sarić je u početku radio kao prosvetni radnik, a potom kao urednik izdavačke delatnosti prištinskog lista „Jedinstvo“ i direktor NIJP „Panorama“ kada zajedno sa istaknutim stvaraocima razvija široku izdavačku delatnost. U nemirnim, neizvesnim i politički promenljivim vremenima rad i život Petra Sarića su bili usko povezani sa sudbinom i položajem srpskog naroda, njegovog nasleđa i kulture. Odlazak iz Prištine za njega je bio jedan od prelomnih trenutaka.
„Te godine su bile taj pakao, u kom sam preživeo, i u kom i danas opstajem, zahvaljujući svojoj porodici i odanosti i hrabrosti građana Sirinićke župe, ali i u nekoj urođenoj potrazi za onim što ti je silom oduzeto, nekom nagonu koji bolje od jutarnje svetlosti osvetljava taj mrak“, govorio je Petar Sarić ističući da „tamo gde je pobeđena mržnja, pobeđen je rat“.
O njegovom pesničkom i proznom stvaralaštvu napisani su brojni članci, eseji, studije, temati, objavljena su dva zbornika radova, odbranjena je i jedna doktorska disertacija koja se bavila njegovim delom.
Za svoj rad dobio je brojne nagrade i priznanja: „Lazar Vučković”, „Gračanička povelja”, „Meša Selimović”, Vukova nagrada, „Zlatni krst kneza Lazara”, „Grigorije Božović”,„Borisav Stanković”.
Petar Sarić biće sahranjen u subotu 7. 10. na Brezovici, na Šar-planini.
