Dešavanja na severu Kosova poslednjih dana nisu nikoga ostavila ravnodušnim, a građani sa kojima je razgovarao Radio Kosovska Mitrovica kažu da se osećaju tužno, zabrinuto, neizvesno, bez snage, bez volje.
Muk, tišina i neverica među građanima. Informacije koje sustižu jedna drugu, ali i mnoštvo dezinformacija. Ubistva, smrt, oružani sukob. Povređeni, uhapšeni. Zatvoreni prelazi Jarinje i Brnjak, nastavak policijske akcije, mnogo straha i mnogo suza. Sve to unelo je strah i zebnju među stanovništvo.
„Osećam se kao i ostali građani Kosovske Mitrovice, tužno i žalosno. Nema muzike, nema ničega, ni snage ni volje u nama. Postavlja se pitanje da li je moralo tako da se završi. Jednostavno, svi smo nekako razočarani i prazni“ kaže Siniša iz Kosovske Mitrovice.
„Vidite ulice kakve su, ovo nije isti grad koji je bio pre nedelju dana. Iako su došli studenti, iako se puni grad, mi se osećamo prazno i osećamo da nije to to. Kada nas pitaju šta nam fali, mi kažemo da ne znamo. Jednostavno nemamo više onu snagu i volju. Kada dođemo na posao niko ne progovara, svi ćutimo, nema smeha. Tuga je“ kaže ovaj Mitrovčanin.
Navodi da se ništa pozitivno za Srbe nije dogodilo u proteklom periodu.
„ Kako vreme prolazi, mi sve više tonemo. Priština iz dana u dan izmišlja neka nova pravila. Očekujem da uskoro, ako podignemo tri prsta ili ako se slikamo sa podignutim prstima, da ćemo i mi da budemo uhapšeni, jer navodno narušavamo ustavni poredak i ne znam gde to vodi“ smatra on i kaže da veliko prisustvo policije ne vodi „ničemu dobrom“.
„Odavno nas kontrolišu. Jednostavno, nije samo saobraćajna kontrola u pitanju. Ako si dobio tražena dokumenta, zašto onda pitaš za ime oca i ostale stvari. Jednostavno nas traže, imaju neki spisak i to je to. Dokle će naš narod to da trpi ne znam. Srpski narod je kroz istoriju bio tolerantan, ali trebamo da znamo da srpski narod nikada nije vodio osvajačke ratove, već je borba uvek bila za svoju teritoriju“ navodi sagovornik Radio Kosovske Mitrovice.
Stanica Jordanović, koja se u našem grad zatekla jer čuva svoju unuku kaže da je situacija „strašna i žalosna“.
„Mislim da ovde stvarno nema mira. Došla sam kod sina da čuvam unuku, a onda se ona toliko uznemirila i mene rasplakala. Verujte mi mnogo je teško. Ja sam stara i imam 66 godina i stvarno se plašim. Mislim da će se jednog dana stabilizovati situacija. Moje mišljenje je takvo, da ovde postoje ljudi koji su odgovorni, dobri, koji hoće da se smiri situacija, da ne dođe do rata. To nije lepo, da nam ubijaju decu i mlad svet, jer svi su nečija deca“ rekla je Stanica Jordanović.
Luka iz Kosovske Mitrovice je razočaran i kaže da se „već duže vreme kao građanin oseća da je otpadnik ovog društva“.
„Živimo u zajednici koja je bukvalno veštački napravljena. To je nekada bila zajednica u kojoj je sve funkcionisalo kako treba, ali kada neko dođe iz druge zajednice, iz nekog drugog sveta, i onda hoće da postavlja pravila za koja oni misle da su ispravna, onda ljudi ne mogu da nastave tim putem. Mi ovde živimo tri realnosti. I dalje ne znam kako da gledam situaciju u Banjskoj. Najgora stvar je što su ljudi izgubili živote“ naveo je.
Mitrovčanin Radivoje Simić se nada i veruje „da će nešto da se popravi i da bude bolje“.
„Ovo je nemoguće, ovako sa narodom da se radi. Stvarno nismo zaslužil da nam se to radi. Neću da odem odavde nikada i ovde ću da umrem, kako mi god bilo. Rođen sam u Svinjaru, uništili su mi kuću i ostao sam bez ičega“ kaže Radivoje i sa nadom gleda u državni vrh Srbije da će učiniti sve da Srbi ostanu i opstanu na svome.
Šta se tačno dogodilo u Banjskoj u nedelju građani i dalje nemaju jasnu sliku. Kažu da su uvučeni u more informacija i dezinformacija. Ipak, gubitak života i žrtve su najstrašnija istina koja nije demantovana. Verovali su da smrt kao posledica oružanog sukoba, ranjavanja, hapšenja, krici i vapaji pripadaju nekim prošlim vremenima.
Naša sagovornica Stanica ne gubi nadu da će ovaj grad ipak “dobiti svoj mir”.
„Meni je Kosovska Mitrovica mnogo draga i volim je kao srce svoje. Sigurna sam da će da bude dobro, da ljudi dolaze, da svima bude dobro, da mogu slobodno da ručam, da popijem kafu, da čuvam unučiće i da svi budemo srećni“ rekla je.
Ni Luka ne gubi nadu da dolaze bolji dani, i ako će nažalost za mnoge porodice ostati tamni i puni bola.
„Uvek se nadam da će da proizađe nešto pozitivno, moramo tako da razmišljamo. Ili će sve da ode u veliki minus ili će ljudi napokon da shvate da treba da žive onako kako su rođeni, kao slobodna bića“ rekao je.
