Državni sekretar u Ministarstvu odbrane Nemanja Starović kaže za RTS da zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predstavlja najveću i najvažniju pozornicu, ponekad i arenu svetske diplomatije, kao i da je važno na njoj učestvovati. Govoreći o inicijativi Aljbina Kurtija i slanju pisama u kojima se obrušio na Beograd, ali i na specijalnog izaslanika EU Miroslava Lajčaka, Starović navodi da Kurti pokazuje visok stepen nervoze, ali da ne treba potcenjivati ništa što on čini.
Predsednik Vučić učestvuje na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Nemanja Starović navodi da zasedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija predstavlja najveću i najvažniju pozornicu, ponekad i arenu svetske diplomatije.
“Veoma je važno biti tamo prisutan i dobro je što je naša delegacija zaista na najvišem nivou – predvodi je predsednik Aleksandar Vučić. To je naravno i prilika za desetine bilateralnih susreta sa svetskim državnicima, pogotovo sa onima koji dolaze izvan evropskog kontinenta i za koje ne postoje toliko učestale prilike u drugom delu godine“, navodi Starović.
Kaže da je, imajući u vidu koliko je bio snažan i efektan nastup predsednika Vučića prethodnog septembra na zasedanju Generalne skupštine UN, siguran da će to biti i ovoga puta.
“Prethodno zasedanje bilo je obeleženo jednom intenzivnom i ekstenzivnom raspravom o ratu u Ukrajini. Po svemu sudeći, to će biti i sada slučaj. Tada je predsednik Vučić, tokom svog obraćanja za govornicom UN, postavio neku vrstu retoričkog ogledala tako što je ukazao na to koliko je govornika izlagalo pre njega da su svi listom odreda zastupali i potencirali potrebu čuvanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, ali u isto vreme je naveo koliko je od njih zapravo prethodno priznalo jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije i na taj način zapravo pogazilo principe za koje su se u tom momentu zalagali“, istkao je Starović.
Prilika za bilateralne susrete
Ukazao je da je siguran da će predsednik na najbolji mogući način braniti vitalne državne i nacionalne interese Srbije, kao i da će bilateralni sastanci doprineti osnaživanju veza sa mnogim državama.
Između ostalog, dodaje, naša delegacija će imati sastanke i sa najvišim predstavnicima Surinama.
“Surinam je prva država koja se odlučila na taj potez da se vrati poštovanju međunarodnog javnog prava time što je krajem 2017. godine povukla ranije donetu odluku o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Od te 2017. godine pa do danas, sa pauzom koja je trajala neku godinu i po dana u skladu sa moratorijumom iz septembra 2020. godine, ukupno posmatrano 28 država je odlučilo da povuče taj potez“, rekao je Starović.
Poručuje da se mnoge države odlučuju da prispitaju svoje odluke koje nisu donosile upravo u skladu sa međunarodnim principima.
“Kurti prikazao visok stepen nervoze”
Komentarišući Kurtijevo pismo koje je poslao evropskim zvaničnicima i američkom državnom sekretaru u kojem se obrušio na Beograd, ali i na specijalnog izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka, Starović kaže da je sasvim izvesno da je Kurti prikazao jedan visok stepen nervoze.
“Možda najpre time što je nakon neuspele runde pregovora u Briselu, a za neuspeh je bio isključivo kriv sam Kurti, tokom izjave za medije čak se usudio da ispred sedišta Evropske spoljnopolitičke službe saopšti veoma direktne i veoma strašne pretnje, rekavši da Srbi treba da pate i da plate. To je vrhunski izraz za njegove nervoze“, smatra Starović.
Podsetio je da je Kurti pisma poslao na adrese u Parizu, Berlinu, Vašingtonu i Rimu.
“Zanimljivo je analizirati zašto ne i u Londonu kada govorimo o pet država Kvinte, potom i svim državama članicama Evropske unije. U tim pismima je naveo tu vrstu optužbi usmerenu prema evropskom medijatoru Miroslavu Lajčaku koja je apsolutno apsurdna. Tvrdnje su da su gospodin Lajčak i državno rukovodstvo Srbije u dosluhu i da valjda zajedno nekako rade protiv njega, odnosno protiv Prištine“, naglasio je Starović.
“Kurtijev pritisak neće doneti velikog ploda i rezultata”
Ukazao je da je EU, u skladu sa mandatom koji je dobila još pre 13 godina od Generalne skupštine UN, u poziciji medijatora.
“Naravno da ni Kurti, ni bilo ko drugi od prethodnih lidera privremenih institucija samouprave u Prištini nije govorio o tome da su oni proalbanski nastrojeni za sve ovo vreme”, ističe Starović.
Podsetio je i da EU, iako je potpisnik Briselskog sporazuma iz 2013. godine, punih deset i po godina nije ništa učinila da taj sporazum bude u praksi sproveden.
“To što sada Kurti pokušava sa tim pismima, sa tim optužbama koje on usmerava pre svega na Miroslava Lajčaka i na Žozepa Borelja, to meni nekako liči na ono kada fudbaleri, pa ponekad i treneri, krenu da prigovaraju sudijama tokom sportske utakmice, sprovode tu vrstu pritiska. Nikada nijedan sudija neće promeniti svoju odluku usled pritiska koji doživljava na terenu, ali će neki sudija sa možda slabim integritetom taj pritisak negde uvažiti ili imati u vidu prilikom neke sledeće sporne situacije. To je zapravo ono što Albin Kurti želi da postigne sa ovom inicijativom i pismima koje šalje. Nisam siguran da će mu to doneti nekog velikog ploda i rezultata, jer ne verujem da međunarodna diplomatija i međunarodni odnosi baš funkcionišu na takav način u skladu sa ovom sportskom metaforom“, zaključio je Starović i dodao da ne treba potcenjivati ništa što Kurti čini.
