U poslednjih godinu dana, Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM) evidentiralo je 28 slučajeva ugrožavanja rada, fizičkih napada i pretnji novinarima.
U bazi ovog ogranka UNS-a na Kosovu i Metohiji od svih oblika ugrožavanja novinarskih sloboda najučestalije je onemogućavanje rada, na šta se odnosi 16 slučajeva. Brine činjenica da je fizičkih napada u ovom periodu bilo osam, a evidentirane su dve pretnje, kao i dva pritiska na novinare.
Slučaj Svetlane Vukmirović – opasan vid gušenja slobode medija
Gušenje slobode medija je u ovom periodu dostiglo je zabrinjavajuće razmere, a očigledan primer je onemogućavanje rada novinarki RTS-a i autorki emisije “Pravo na sutra” Svetlani Vukmirović, kojoj je zabranjen ulazak na Kosovo i Metohiju.
Udruženje novinara Srbije (UNS) uputilo je pismo Međunarodnoj federaciji novinara i na adrese još sedam novinarskih i medijskih organizacija i mreža, od kojih je zatražilo pomoć. Predsednik UNS-a Živojin Rakočević uputio je pismo i predsednici Evropske federacije novinara (EFJ), nakon čega je 8. avgusta EFJ izrazila zabrinutost. Prethodno se Vukmirović žalila Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova, ali je njena žalba odbijena.
Povodom ovog slučaja, novinarske i organizacije civilnog društva kojima se UNS obratio za pomoć su 1. avgusta poslale pisma Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu spoljnih poslova i Ombudsmanu Kosova, tražeći objašnjenje za zabranu ulaska Vukmirovićevoj na KiM. Desetak dana kasnije, Ombudsman u Prištini otvorio je slučaj, a prema potvrdi zamenika Ombudsmana Srđana Sentića, u toku je istraga svih navoda iz pisma međunarodnih organizacija.
Obaveštenje UNS-u je, nekoliko dana kasnije, stiglo i iz organizacije Reporteri bez granica da su, podovom slučaja Vukmirović, kontaktirali kosovske vlasti.
Rad je u potpunosti onemogućen i televiziji Klan Kosova, kojoj je Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine Kosova oduzelo dozvolu za rad.
Ministarstvo industrije, preduzetništva i trgovine Kosova podnelo je krivičnu prijavu Odeljenju za teška krivična dela Policije Kosova protiv Trgovinskog preduzeća „KLAN KOSOVA“ DOO, protiv odgovornih službenika u Agenciji za privredne registre kao i odgovornih lica privrednog društva, „zbog sumnje na zloupotrebu službenih dužnosti, kao i zloupotrebu privrednih ovlašćenja“.
Zbog oduzimanja dozvole televiziji „Klan Kosova“ organizovano je nekoliko protesta novinara, a reagovao je i UNS sa svojim ogrankom na Kosovu. UNS je izrazio zabrinutost zbog ove odluke i istakao da mediji ne smeju da snose posledice zbog parničnih ili krivičnih postupaka koji se vode između izdavača medija i trećih lica.
Generalni sekretar EFJ-a Rikardo Gutieres rekao je da odluka Ministarstva predstavlja akt cenzure, a zabrinutost zbog oduzimanja dozvole ovoj televiziji izrazili su i ambasadori SAD, Velika Britanije, Francuske, Nemačke i Italije, kao i predstavnici Evropske unije.
Pritsci na novinare srpskih redakcija od strane kosovske policije
Demonstriranje sile od strane kosovske policije doživeo je i predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević zajedno sa urednikom književnih programa Doma kulture “Gračanica” Žarkom Milenkovićem. Rakočevića i Milenkovića je na kružnom toku u Preocu zaustavila grupa policajaca, koja ih je udarala nogama, vređala i agresivno se ponašala prema njima. Slučaj je prijavljen policijskom inspektoratu Kosova i međunarodnim institucijama.
Sredinom jula, kosovska policija zabranila je novinarima srpskih redakcija snimanje kuće iz koje je u toku obeležavanja slave Sveti Vrači u selu Krajište kod Lipljana emitovan glasna muzika kojom je ometana liturgija. Tada su, novinari i snimatelji legitimisani, a policija je tražila da kažu koji mediji su bili prisutni na ovom događaju.
Ove godine više puta ugrožena bezbednost novinarima na severu KiM
Inače, u jeku tenzija, u maju i junu je više puta ugrožena bezbednost novinara na severu KiM, posebno u toku protesta. Za vreme živog uključenja, novinaru Tanjuga Dimitriju Mirkoviću je šok bomba eksplodirala kraj noge.
Samo dan nakon što je Mirković povređen, usledili su novi incidenti, kada je u Leposaviću napadnuta grupa novinara koji su izveštavali za medije na albanskom jeziku.
U junu su novinarima redakcija na srpskom jeziku dok su snimali prepirku grupe građana Zvečana i predstavnika srpskih opozicionih stranaka, pojedini učesnici protesta pretili, vređali ih i zahtevali od njih da isključe kamere i mobilne telefone.
Verbalno je, početkom septembra prošle godine, napadnuta novinarka i urednica Drugog kanala Radio televizije Kosova (RTK2) Marija Perić od strane grupe maloletnika u centru Prištine, nedaleko od zgrade televizije u kojoj radi, dok je dolazeći na posao pokušavala da parkira automobil sa srpskim registarskim oznakama.
Prevod na srpski jezik – gorući problem za novinare srpskih redakcija
Najučestaliji oblik ugrožavanja medijskih sloboda je onemogućavanje rada zbog nedostatka prevoda na srpski jezik, a sa ovim problemom su se novinari srpskih redakcija, samo u ovom periodu, suočili više puta.
Zakon o upotrebi jezika krše centralne i lokalne institucije, ali i različite organizacije. I posle brojnih apela, protesta i osude ovakvih postupaka, kosovske institucije ne obezbeđuju prevod na srpski jezik i onemogućavaju novinarima da obavljaju svoj posao.
U ovom periodu, evidentirani su i slučajevi selektivnog pristupa pozivanja medija na događaje od javnog značaja. Podsetimo, pojedini mediji koji izveštavaju na srpskom jeziku nisu pozvani na događaje koje je organizovala Opština Gračanica i Američka ambasada u Prištini, a čak se i gradanačelnik Severne Mitrovice Erden Atić, nakon polaganja zakletve, obratio samo pojedinim novinarima.
