Članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije, danas su na platou ispred Opštine Gračanica, obeležili Međunarodni dan nestalih osoba i još jednom naglasili da posle više od dve decenije ne znaju ko su oni koji su kidnapovali i ubijali Srbe pre, za vreme i posle oružanog sukoba u južnoj srpskoj pokrajini.
„Svake godine sa nadom da će uroditi plodom naše poruke, ali mi smo i dalje na početku, isto boli neizvesnost, isto boli nepravda. Obraćajući se nadležnim institucijama za rešavanje pitanja kidnapovanih, dobijali smo obećanja i lažnu nadu. Godine prolaze, a mi sa našim bolom, tugom i neizvesnošću, da se kidnapovani pronađu, a počinioci zločina izvedu pred licem pravde. Jedina novina, a na našu žalost je ta, da Euleks naše poverljive informacije koje smo dali njima, u nadi da istraže i dođu do informacije, oni su dali istražnoj policiji Kosova, policiji koja je i učestvovala u ovim zločinima. Na taj način, kao i više puta do sada izigrali u naše poverenje i ugrozili našu bezbednost. Političari kažu da je ovo humanitarno pitanje, a postao je deo politike, jer dok ne bude političke volje, neće biti rezultata. Rad, radne grupe za nestala lica Beograda i Prištine počeo je da daje rezultate, ali iz tih istih razloga, rad radne grupe prestao je sa radom, a predsedniku radne grupe za nestala lica Veljku Odaloviću zabranjen je ulazak na Kosovu i Metohiju i tako je ovaj proces stao. Više puta smo tražili od međunarodne zajednice da se provere navodi Dika Martija u istrazi „Žuta kuća“ u Albaniji, ali nama je zabranjeno da pričamo na tu temu, jer to je zločin, nije bio zločin da se prodaju organi našim nestalima. Tražili smo da se provere potencijalna grobna mesta na Kosovu i Metohiji, međutim ni za to nema volje, ali je imalo volje da se provere potencijalna grobna mesta u Srbiji. Pitamo se zašto su srpske žrtve diskriminisane, zašto zamenjuju zločince i žrtve, zašto nam se i dalje otima istina. Porodice kidnapovanih je sve manje, mnogi naši članovi porodica od tuge i bola, nisu mogli da nastave sa ovako teškom borbom i nisu više među živima. Mnogi od naših članova porodice kidnapovanih i nestalih su stari, bolesni, bez člana porodica i bez svojih ognjišta“, rekla je koordinatorka Udruženja kidnapovanih i nestalih sa Kosova i Metohije, Silvana Marinković.
Silvana Marinković je naglasila da nisu sami u toj borbi, više puta Crveni krst Kosova i Metohije bio je sa njima da im pre svega pruži moralnu podršku.
Ispred Crvenog krsta Srbije i Kosova i Metohije obradio se Darko Gvozdenović koji je istakao da se svake godine na ovaj dan okupljamo na ovom mestu sa željom da iskažemo solidarnost sa porodicama kidnapovanih i nestalih u traganju za konačnom sudbinom njihovih bliskih.
„Rasvetljavanje sudbine nestalih lica je civilizaciska, pravna i moralna obaveza prema
žrtvama njihovim porodicama, ova obaveza vremenom nije i ne može biti manja. Porodice nestalih lica su pored očiglednih emotivnih problema izloženi brojnim socijalnim i ekonomskim teškoćama, te u rešavanju sudbine nestalih, veoma je važno imati u vidu celokupan humanitarni aspekt ovog problema. Crveni krst Srbije, a time i Crveni krst Kosova i Metohije poklanja posebnu pažnju rešavanju pitanja nestalih lica u oružanim sukobima kao humanitarnom pitanju od neprocenjivog značaja za porodice nestalih lica, ali i čitave zajednice. Rešavanje sudbine nestalih lica jeste prioritet aktivnosti službe traženja Crvenog krsta, vodeći se osnovnim principita Crvenog krsta i Crvenog polumeseca,a pre svega principima neutralnost i nepristrasnost”, rekao je Darko Gvozdenović predstavnik Crvenog krsta Srbije i Kosova i Metohije.
Darko Gvozdenović je naglasio da je Crveni krst bio, jeste i biće uz porodice nestalih koje se suočavaju sa neizrecivom patnjom zbog nestanka svojih najbližih i tu je da kontinuirano pruža pomoć i podršku porodicama nestalih.
„Crveni krst Srbije ne zaboravlja ni nestale iz svojih redova dr Andriju Tumanovića volontera i visokog člana rukovodećih organa u Nacionalnih društva iz Crvenog krsta Kosova i Metohije i Milorada Dejanovića, službenika Crvenog krsta Kačanik. Crveni krst Srbije nastoji da shodno svojim mogućnostima pruži podršku porodicama nestalih preko Udruženja porodica nestalih u obeležavanju komemoracija, okruglih stolova, Međunarodnog dana nestalih i drugih aktivnosti koji su od značaja porodice nestalih”.
Gvozdenović je zaključio da na ovaj simboličan način pokazujemo porodicama da nisu sami i ne smeju biti zaboravljeni, takođe je rekao da će u Crvenom krstu Srbije i u buduće imati dobrog i pouzdanog saradnika.
“Ovde smo danas nakog 25. godina gde slobodno mogu reći bez ikakvih rezultata, na nama je ostalo da se nadamo, da živimo u nadi. Svi oni koji su krivi što nam se ovo dešava svi su oni nemi na naše molbe, i zahteve. Ranije su bili voljni da čuju ali nažalost, čuju samo onoliko koliko su hteli i koliko im je trebalo. Vršili su test nad nama, da saznaju koliko mi znamo o našim najmilijima, da li imamo neke podatke. Kada su sklopili svoj mozaik, kao što ste svi svedoci onda znamo da podatke nemamo. Nažalost, mnogi nisu sa nama, kao i moji roditelji, otišli su sa nadom i verom da će bar na drugom svetu pronaći svog sina. Nama je ostala samo jedna velika tuga i bol. Još uvek nada dok smo mi živi da se sećamo i da spominjemo naše.
Pojedinci su nestali sa svojih radnih mesta samo zato što su Srbi. Ovo je jedna velika tragedija koja 25. godina traje, i to je za porodicu velika bol. Deca odrastaju bez svojih roditelja, oni do dan danas nemaju nikakve informacije o svojim najmilijima. Vrlo je teško i vrlo bolno, to ne bih poželeo ni najvećem neprijatelju”, rekao je brat kidnapovanog Ranka Perenića, Saša Perenić.
Skupu u Gračanici prisustvovali su predstavnici međunarodnog Crvenog krsta, Crvenog krsta Srbije i Kosova i Metohije, lokalne samouprave, kao i građani.
