Situacija na severu Kosova ostaje izazov, posebno u pogledu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, uključujući napade na medijske profesionalce. Masovno istupanje kosovskih Srba iz javnih institucija, kao i postavljanje barikada, negativno je uticalo na bezbednosnu situaciju i vladavinu prava na severu, gde pravosudni sistem i policija rade sa veoma smanjenim kapacitetom – konstatovano je u izveštaju Evropske unije o stanju ljudskih prava na Kosovu za 2022. godinu.
Iz EU podsećaju da su se u odnosima između Beograda i Prištine, odnosno – Kosova i Srbije ponavljale krize, uz napomenu da situacija na terenu ostaje krhka.
Podsetili su i pozdravili to što su dve strane 2022. godine usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, dogovorile putovanja samo sa ličnim kartama i postigli dogovor da se uzdrže od daljih radnji u vezi sa registarskim tablicama, a kako bi se dijalog usredsredio na predlog EU o normalizaciji odnosa oko kog su se potom strane i usaglasile.
Što se tiče onog što EU klasifikuje kao bilateralni angažman prema Kosovu, u izveštaju za 2022. godinu naglašavaju da se održava redovan politički dijalog, kako na tehničkom i političkim nivoima, posebno u pododboru za pravosuđe, slobodu i bezbednost u vezi sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i kroz redovne recenzije i zajedničke projekte za saradnju.
Kada je reč o pravnom okviru Kosova, u izveštaju se navodi da on garantuje zaštitu osnovnih prava i da je u skladu sa evropskim standardima.
„Međutim, i dalje su potrebni dodatni napori za efikasno sprovođenje osnovnih prava“, smatraju iz EU.
Poručuju da su vladi u Prištini potrebni kapaciteti za racionalizaciju i nadgledanje politika i zakona o osnovnim pravima, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i nevećinskih zajednica, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.
„Temeljna prava pitanje je koje mora da bude više na dnevnom političkom redu“, navodi se u ovom izveštaju.
Ujedno, iz EU naglašavaju da ljudski i finansijski resursi i dalje nedostaju, a da relevantni organi i dalje zavise od podrške donatora.
Konstatuje se i da, dok sa jedne strane Ustav štiti građane od diskriminacije na osnovu polne orijentacije, sa druge – opšte prihvatanje i javna svest o pravima LGBTI osoba ostaje niska.
Smatraju da je takođe potrebno učiniti više kako bi se osigurala rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi.
Napori su potrebni, navela je EU, i za efikasno garantovanje prava pripadnika manjina, najpre za Rome, Aškalije i Egipćane, osobe sa invaliditetom i raseljena lica.
Kroz svoju akciju, Evropska unija će, navodi se dalje – nastaviti da pažljivo prati poštovanje ljudskih prava na Kosovu.
„Ovo uključuje slobodu okupljanja i udruživanja, slobodu izražavanja, prava osoba u osetljivim situacijama, uključujući pripadnike manjina, pravo na ravnopravnost i nediskriminaciju, deca, LGBTI osobe i osobe sa invaliditetom, kao i ravnopravnost polova – kao deo evropskog puta Kosova“.
U izveštaju se navodi i da je Kosovo tokom 2022. godine uživalo političku stabilnost, a da je Vlada u Prištini imala solidnu većinu u Skupštini, što je bilo pogodno da se ojačaju demokratija i vladavina prava.
„Takvo političko okruženje pogodovalo je Kosovu da pojača svoje napore da ojača demokratiju i vladavinu prava“, konstatuje se takođe u ovom izveštaju.
Suprotno tome, dalje navode da je rad Skupštine nastavljen negativno, pogođen polarizovanom političkom atmosferom i nedostatkom donošenja odluka usled nedostatka kvoruma.
Kada je reč o izbornom procesu na Kosovu, smatraju da on i dalje treba da se ojača kako bi se otklonile slabosti tokom izbornog ciklusa.
Podsećaju na to da je to već utvrđeno kroz izveštaje uzastopnih misija EU za posmatranje izbora, kao i poslednji put od strane misije EU za praćenje izbora, koja je raspoređena na teritoriji Kosova u novembru 2022.
Kada je u pitanju finansiranje, Kosovo je i tokom 2022, nastavilo da koristi podršku u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (što je sada stopirano, usled kaznenih mera zbog rigidnog stava kosovskih vlasti kada je u pitanju rukovođenje krizom na severu). Ovaj izveštaj to nije konstatovao s obzirom na to da se on odnosi na prošlu godinu.
Podrška EU za oporavak posle kovida 19 od ukupno 68 miliona evra nastavljena je u 2022. godini, uključujući pet miliona evra za hitnu medicinsku opremu i 63 miliona za mere društveno-ekonomskog oporavka.
Ovo je uključivalo ugovor o izdržljivosti (pomoć za budžet), i program socijalne zaštite koji se najviše bavi potrebama osoba koje su u ranjivoj situaciji.
Nastavljena je pomoć u okviru Horizontalnog instrumenta II EU/Saveta Evrope za Zapad Balkan i Tursku.
Akcije na Kosovu fokusirane su na tri tematske oblasti/projekta: Jačanje kvaliteta i efikasnosti pravosuđa – KOSEJ II (milion evra); promovisanje različitosti i jednakost (0,3 miliona evra) i sloboda izražavanja i sloboda medija sa projektom JUFREKS 2 (0,425 evra).
Za realizaciju projekta za jačanje kapaciteta Institucija ombudsmana opredeljeno je 2,7 miliona evra.
Prema istom izveštaju omogućen je povratak, odnosno reintegracija za 56 raseljenih porodica na Kosovu i u regionu sa podrškom od 1,5 miliona evra. EU je podržala i 156 projekata za socio-ekonomsku stabilnost manjinskih zajednica u vrednosti 0,7 miliona evra.
Konačno, kada su u pitanju projekti za ljudska prava i demokratiju, podržavali su se projekti koji se fokusiraju na podršku dečjim pravima (0,4 miliona evra), zaštitu i promovisanje radnih prava ranjivih grupa (0,3 miliona evra), promovisanje prava na čistu i zdravu životnu sredinu, pristup pravdi za najugroženije grupe (0,6 evra miliona) i promovisanje političkog učešća žena (0,5 miliona evra).
Tri nova projekta za ukupno 0,5 miliona EU ugovoreno je za suzbijanje diskriminacije, govora mržnje i rodno zasnovanog nasilja u društvu i povećanje kapaciteta institucije u prevenciji i rešavanje ovih pitanja.
Program civilnog društva i medija nastavio je da pruža podršku ženama u ranjivim situacijama i marginalizovanim grupama sa skloništem, reintegracijom i socio ekonomskim osnaživanjem (0,45 miliona evra).
Stalna podrška osobama sa invaliditetom je pojačana novim ugovorom.
EU je takođe nastavila da podržava slobodu medija, istraživačko novinarstvo, otpornost medija i kapacitete za informisanje javnosti o važnim pitanjima poput korupcije, zaštite životne sredine i ljudskih prava (1,5 evra miliona) i potpisan je novi ugovor koji promoviše medijski pluralizam (0,35 miliona evra), navodi izveštaj takođe.
Potpisani su novi ugovori za podršku organizacijama civilnog društva u borbi protiv korupcije, poboljšanje pristupa pravdi i unapređenje reformi javne uprave (0,6 miliona evra).
