U vreme sukoba na Kosovu i Metohiji pripadnici takozvane OVK izvršile su mnogo zločina nad Srbima. Situacija se nije promenila ni kada su u Pokrajinu došle međunarodne snage. Mnogo porodica traga za pravdom, i traže da konačno saznaju sudbinu svojih najbližih koji su kidnapovani. Porodice Milenković iz Prištine i Ristić iz Kosova Polja za istinom tragaju 24 godine.
Četvorica Albanaca, pripadnika OVK, 2. avgusta 1999. godine upali su u kuću Milenkovića, ubili Momčila, kidnapovali njegovog mlađeg sina Svetomira, a ćerku Jorgovanku su maltretirali i silovali, u prisustvu njene osmogodišnje ćerke.
Iz kuće su odneli novac, zlato i druge dragocenosti. Za ubistvo Momčila Milenkovića na šest godina osuđen je njihov komšija Burim Dibrani, koji je tada imao 18 godina.
“Bio je u zatvoru pa je pušten na slobodu, nije mu dokazan zločin. Dobio je drugo, lažno ime pa je prebegao u Francusku. U Parizu je uhapšen, vraćen je nazad, suđenje je počelo 2005. godine. Osuđen je na šest godina, odležao je tri godine, pušten je na slobodu, navodno nije znao šta je radio“, ispričao je Budimir Milenković, sin zadavljenog Momčila i brat nestalog Svetomira.
Sestra Jorgovanka, koja je preživela mučenje, izgubila je vid, i pre nekoliko godina je preminula, a brata Svetomira nikada nisu pronašli.
Javorka Milenković iz sela Mekiš kod Doljevca kaže da su bili na sudu.
“O mom bratu ne znam ni gde je, ni gde se nalazi. Na Dragodanskom brdu u Prištini je oko 500 pločica NN lica, koji su sahranjeni“, rekao je Budimir Milenković.
Gordana Ristić iz Kosova Polja i dalje traži svoga sina Davora, koji je nestao 22. juna 1999. godine, na putu između Kosova Polja i Prištine.
Nadajući se da će opet videti sina, dala je 8.000 tadašnjih maraka Albancu koji je obećao da će joj vratiti Davora, ali pošto je uzeo novac, nikada se više nije pojavio.
“Čuli smo da su njih vozili na brod, prvo su ih čuvali. Mlade nisu maltretirali da bi sačuvali organe za vađenje. Vodili su ih na brod, na brod ih je helikopter dovozio, dok su njima na živo sekli organe. Kad smo to čuli, verujte, ubistveno je, ne znamo šta da radimo, makar kad bi nam kosti dali da znam da sam ga sahranila“, kaže Gordana Ristić, majka nestalog Davora Ristića.
Tražila je pomoć od Kfora, Unmika, Međunarodnog crvenog krsta, ali uzalud. Davor se nikada nije vratio kući.
Gordana je izgubila i devera Milutina Ristića, koji je zaklan u Slovinju. Zato je godinama aktivna pri Udruženju kidnapovanih i nestalih. Ali rad je otežan od kada Udruženje nema kancelariju, pa je njena malena soba ujedno i kancelarija.
