Bilo je to u novembru 2022. godine kada je Aljbin Kurti na konferenciji za novinare optužio novinara da ne razume šta je tačno rekao portparol američkog Stejt departmenta, pa je zbog ovog pogrešnog razumevanja postavljao pitanje pogrešno.
Ned Prajs je na konferenciji za novinare rekao da Vlada Kosova ne sluša SAD, ni u javnosti ni u privatnim zahtevima po pitanju sprovođenja odluke o nelegalnim registarskim tablicama, ali kada je to novinar preneo Kurtiju, rekao je „ne znam ko je pročitao ove izjave, jer ne verujem da ih vi sami čitate i dodajete u stalnoj komunikaciji i da smo u stalnoj komunikaciji“.
Kurti je ovde započeo jednu od najsofisticiranijih zvaničnih zavera u poslednje vreme.
Radeći suprotno od onih koji su mu stalno tražili saveznike, ali insistirajući da je sa njima u stalnoj koordinaciji, počela je da kruži priča o tome kako „neko”, „neko veoma veliki”, potajno poručuje Kurtuju da „drži ovaj kurs”, da bi se u javnosti kontrolisala opozicija.
Zavera je bila toliko servirana da je Kosovo bilo upozoreno na sankcije zbog nekoordinacije a zatim se na različitim nivoima uvele mere prinude od strane SAD i Evropske unije, ali je ovako pohranjenim komponentama bliskim Kurtiju, veliki broj ljudi nastavio da veruje objašnjenju da im „neko veliki govori da nastave“.
Komentarišući ovu fiktivnu liniju, visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta rekao je za Albanian Post da „ne postoji, niti je ikada postojala, takva stvar kao što je tajna koordinacija“.
„Niko u Vašingtonu ili bilo kojoj drugoj zapadnoj prestonici nije rekao premijeru Aljbinu Kurtiju, niti ga je indirektno ohrabrio, da sledi kurs koji Kosovo dovodi u koliziju sa njegovim glavnim saveznicima“, rekao je zvaničnik SAD -a govoreći za Albanian Post o priči koja je paralelna sa tim zvaničnikom čije je ime stiglo u Vašington.
„Istina je suprotna, razočarani smo Vladom Kosova koja nije uvažila savete glavnih saveznika“.
Glasine o zakulisnoj koordinaciji nastavile su se i kada su razlike u javnosti porasle više nego ikada, kao kada je Vlada iznenada odlučila da četiri albanska gradonačelnika u pratnji policije pošalje u opštinske objekte u Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku i Severnoj Mitrovici, da odatle obavljaju svoje dužnosti.
Protivljenje lokalnih Srba dovelo je do nasilnih protesta, koje su uglavnom predvodile bande koje deluju na severu.
Kvinta i Evropska unija smatraju da je Kosovo odgovorno za eskalaciju, nazivajući akciju nepotrebnom i zatraživši povlačenje, ali i pored protivljenja javnosti, Kurti je nastavio da govori kako je koordinacija sa saveznicima odlična, posebno sa SAD.
„Odnosi Kosova i Sjedinjenih Američkih Država su odlični bilateralni odnosi i svuda u međunarodnoj areni“, rekao je on novinarima 1. juna, na vrhuncu protivljenja njegovom delovanju iz Amerike.
Kao da to negira, specijalni izaslanik SAD za Balkan, angažovan u kosovsko-srpskom dijalogu Gabrijel Eskobar održao je neobičan sastanak sa kosovskim novinarima gde je bio dozvoljen audio-snimak, kazavši da ih je Kurti potpuno iznenadio svojim postupkom.
„Vidimo da se odluke donose uprkos našem partnerstvu, to je za nas neka vrsta signala, ne možemo to da prihvatimo. Mi i naši saveznici smo potpuno zbunjeni zašto se to dešava. Zašto ovaj nedostatak koordinacije, ovaj nedostatak fleksibilnosti i nedostatak političke vizije”, rekao je Eskobar na tom sastanku.
On je dodao da ovakav stav nije samo stav SAD.
„To je cela transatlantska zajednica, nismo samo mi, ne samo 27 država EU, ne samo Ujedinjeno Kraljevstvo već cela transatlantska zajednica, vidimo stvari isto“.
Ovo Eskobarovo obraćanje usledilo je nakon sastanka koji je imao sa Kurtijem i posrednikom u dijalogu EU Miroslavom Lajčakom, gde se nisu dogovorili oko zajedničkog rešenja.
Eskobar je ubrzo rekao da „mi stojimo uz narod Kosova, ali nemamo razloga da stojimo uz pojedinca koji neće da sarađuje“
Eskobarova iskrenost nije promenila situaciju, sve dok u sličnom tonu nije progovorio i američki ambasador na Kosovu Džef Hovenijer, gde mu je rečeno neočekivano – SAD po prvi put uvode kaznenu meru – odlazak Kosovskih bezbednosnih snaga sa najveće vežbe NATO saveznika na Balkanu.
I ovo se, međutim, minimizovalo, kao i mere zabrane finansijskih programa za Kosovo iz EU, poigravajući se sa idejom da uprkos zvaničnom stavu, negde, neko govori Kurtiju da nastavi.
Među pristalicama Vlade, veru u ovu izmišljenu priču umnogome je povećala izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u jednom trenutku rekao da internacionalci tajno podržavaju Kurtija i da on uz njihovu podršku vuče poteze na severu.
Normalno, ovo nije bilo tačno.
Naime, u odgovoru funkcionera Stejt Departmenta Albanian Postu-u, cela ova situacija na Severu, koja je, uprkos nekim dogovorima, i dalje pod stalnom tenzijom, „ozbiljno je uticala na odnose SAD – Kosovo“.
„Stabilnost na Zapadnom Balkanu je u interesu Sjedinjenih Američkih Država“, kaže on.
„Događaji u Ukrajini su već učinili ovaj interes vitalnijim. Umesto da radi sa svojim saveznicima i deluje kao pouzdan partner, Vlada Kosova deluje nekoordinisano, kao da neko može da upravlja situacijom bez potrebe za partnerima. Ovo je nepromišljeno i opasno.“
Ovo nije prvi put da premijer Kosova stvara bajku alternativnu stvarnosti. Kada je Ramuš Haradinaj bio premijer i ceo diplomatski kor ga je pozivao da se odrekne 100 odsto poreza na srpsku robu, čak mu je nudio i viznu liberalizaciju kao protivvalutu, on ih je sve odbio upravo zakulisnom pričom da postoji neko važan iz međunarodne zajednice ko mu govori da to zadrži.
Niko, pa ni njegovi bliski saradnici, pa ni sam Haradinaj, ne zna ko je ta osoba koja ga je na kraju dovela do toga da izgubi premijersku poziciju, a potom i izbore na kojima bi se izborio sa sloganom „100% država“.
Porez je bio uklonjen bez ičega zauzvrat.
Čak i u poslednjoj situaciji, posle više od mesec dana neizvesnosti, Kosovo je pristalo da preduzme prve korake ka deeskalaciji, odobravajući zahtev za smanjenje broja policajaca u i oko opštinskih objekata na Severu i takođe dajući saglasnost za nove izbore na jesen – sve bez ispunjavanja uslova koje je prethodno postavilo; jedan od najvažnijih, uklanjanje pripadnika kriminalnih grupa sa Severa.
Celokupna situacija stvorena na Severu Kosova i stalna tenzija zasenila je druga dešavanja na Kosovu. Porodica, partijski poslovi, institucionalne zloupotrebe, nelegalni tenderi, korumpirani ugovori iz jednog izvora, nedostatak skupštinskih izveštaja, asfaltiranje puteva koje je već pretrpelo štetu nakon nekoliko dana zbog nekvalitetnih radova, nedostatak investicija, kamen temeljac vrtića koji nikada nisu izgrađeni, odlazak hiljada mladih ljudi u zapadnu Evropu i slično – nisu više u javnosti u fokusu građana, a sve zbog toga što se na Severu održavaju „tenzije“, piše u tekstu Albanian Posta.
