Lideri zemalja članica NATO-a okupljaju se u Vilnjusu na dvodnevnom samitu Alijanse tokom kog će se pozabaviti širokim spektrom pitanja. Glavna tema samita je na koji način će članice odgovoriti na zahtev Ukrajine o pridruživanju NATO-u.
Prema navodima Gardijana, Ukrajina je sve pesimističnija u pogledu preduzimanja značajnog koraka napred u pridruživanju NATO-u.
Očekuje se da će Kijevu na dvodnevnom samitu u poslednjem trenutku biti ponuđen paket “bezbednosnih garancija“, odnosno uveravanje zemalja kao što su SAD, Velika Britanija, Francuska i Nemačka da će se vojna pomoć i obuka nastaviti dugoročno.
Čini se da SAD i Nemačka nisu spremne da podrže ulazak Ukrajine u savez koji čini 31 zemlja dok traje sukob sa Rusijom.
Dmitro Kuleba, ukrajinski ministar spoljnih poslova, priznao je u subotu da je “ono što nedostaje“ odluka da se put zemlje ka članstvu u NATO-u učini još bržim. Vilnjus bi, sugerisao je, bio “jedinstven trenutak“ da se to pitanje stavi na dnevni red.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u nedelju za Si-En-En da Ukrajina “još nije spremna“ za članstvo u NATO-u.
“NATO je proces za koji je potrebno neko vreme da se ispune sve kvalifikacije – od demokratizacije do čitavog niza drugih pitanja“, rekao je Bajden i dodao da NATO treba da “izloži racionalan put“ za članstvo.
Kijev veruje da je članstvo u NATO-u, koje sa sobom nosi odbrambenu perspektivu zapadnog nuklearnog kišobrana, jedina realna dugoročna garancija njegove bezbednosti.
Gardijan, međutim, podseća na Samit u Bukureštu 2008. godine, kada je Ukrajini i Gruziji rečeno da mogu da postanu članice u nekom neodređenom trenutku u budućnosti.
Senka odnosa Turske i Švedske
Dan pred održavanje Samita, kako je na Tviteru objavio generalni sekretar Alijanse, Jens Stoltenberg, predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan pristao je da prosledi švedsku aplikaciju za ulazak u NATO Velikoj narodnoj skupštini i obezbedi ratifikaciju.
“Ovo je istorijski trenutak koji obezbeđuje da sve članice NATO-a budu jače i sigurnije”, naveo je Stoltenberg.
Turski predsednik je, u ponedeljak izjavio da članstvo Švedske u NATO-u treba da bude povezano sa članstvom Turske u Evropskoj uniji.
“Prvo, otvorimo put Turskoj u EU, a zatim raščistimo put za Švedsku, kao što smo utrli put za Finsku“, rekao je Erdogan.
Erdogan je naglasio da Turska čeka na ulazak u EU više od 50 godina, a “skoro sve zemlje članice NATO-a su članice Unije“.
Turska se dugo opirala nastojanjima Švedske da uđe u NATO. Ankara je navela više razloga, uključujući optužbe da su švedski zvaničnici bili saučesnici u islamofobičnim demonstracijama, uključujući paljenje Kurana.
Satnica Samita u Vilnjusu
Samit počinje oko 10 ujutru uvodnim razgovorom sa generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom koji se u 12 časova obraća medijima.
U 14 časova, očekuje se susret generalnog sekretara NATO-a i predsednika Sjedinjenih Američkih Država Džozefa Bajdena, nakon čega će Stoltenberg i predsednik Litvanije Gitanas Nauseda lično pozdraviti svakog šefa države i vlade.
U 15 časova počinje sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou šefova i država, kojem će prisustvovati i Švedska.
Uvodnu reč ima generalni sekretar Alijanse, a okupljene će pozdraviti i litvanski predsednik.
Tokom dana će biti održana ceremonija potpisivanja Deklaracije o saradnji u vazdušnom prostoru Estonije, Letonije i Litvanije.
U 18.30 očekuje se konferencija za medije generalnog sekretara Stoltenberga, kao i sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou ministara spoljnih poslova kojim će predsedavati zamenik generalnog sekretara NATO-a.
Sastanku će prisustvovati predstavnici Švedske, Bosne i Hercegovine, Gruzije, Moldavije i zamenik generalnog sekretara Evropske unije za zajedničku bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Biće održan i sastanak Severnoatlantskog saveta na nivou ministara odbrane, kojem će takođe prisustvovati predstavnik Švedske.
U 20 časova će početi večera šefova država i vlada u predsedničkoj palati u Vilnjusu, a u 21 sat večera šefova diplomatije i ministara odbrane.
