„Zemlje i institucije koje su imale ulogu u podršci Kosovu po ovom pitanju traže od kosovske vlade, da preduzme neke konkretne akcije i sprovede plan EU u tri tačke. Iznenađeni smo, teško nam je da razumemo zašto nema pozitivnog odgovora i čini se da ga neće biti“, kazao je sinoć u emisiji Rubikon na Klan Kosova, američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer.
Plan EU u tri tačke, naglasio je Hovenijer, iako nije jedina opcija – to je ono što se traži i što će deeskalirati situaciju.
Takav su plan podržale i Sjedinjene Američke države:
„To je ono što su tražile SAD, Evropska unija, Velika Britanija i drugi prijatelji Kosova. Dakle, ne vidim veliko interesovanje za druge opcije i ono što tražimo će deeskalirati situaciju i pokrenuti nas napred”.
Zahteve je ponovio i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je ove nedelje razgovarao sa kosovskim premijerom
Tražimo od Kosova da gradonačelnici opština privremeno rade na drugim lokacijama. Ovo je uključeno u izveštaj o telefonskom pozivu koji je sekretar Blinken uputio nakon telefonskog razgovora sa premijerom Kurtijem u ponedeljak, a takođe se sećam da je to bilo u saopštenju nakon sastanka ministra spoljnih poslova Velike Britanije sa premijerom Kurtijem istog dana. Želimo da se specijalizovane policijske snage povuku jer mislimo da su one deo onoga što stvara trenutno okruženje. Želimo da demonstranti odu i o tome razgovaramo sa Vladom Srbije. Želimo deeskalaciju ovog pitanja. Onda želimo da vidimo da se krećemo ka novim izborima”.
A kada je reč o novim izborima, SAD očekuju da u njima ovog puta učestvuju Srbi.
„U potpunosti očekujemo da Srbi učestvuju na tim izborima – to je uslov za sve ovo“, poručio je američki diplomata.
Takve zahteve, osim EU i SAD, podsetio je – imaju i druge „prijateljske zemlje“ Kosova, te upravo zbog toga, kako je naglasio više puta u ovom intervjuu, ne razume i zabrinut je da kosovske institucije nemaju zadovoljavajući odgovor na to.
Osvrnuo se na neke od razgovora koje su, a u vezi sa situacijom na Severu, imale međunarodne diplomate sa Kurtijem samo tokom ove radne nedelje:
„Neke prilično izuzetne stvari su se desile samo ove nedelje. Premijer Kurti se od ponedeljka sastao sa britanskim sekretarom za spoljne poslove, razgovarao sa državnim sekretarom Blinkenom, razgovarao sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, bilo je javnih izjava generalnog sekretara NATO-a, tako da u suštini, skup institucija u koje Kosovo namerava da se pridruži“.
Smatra da bi i pismo američkih senatora koje je upućeno američkom predsedniku Džou Bajdenu, a u vezi sa situacijom na Kosovu – trebalo posebno da zabrine i sve ostale.
„Pismo bi trebalo da bude razlog za zabrinutost za sve nas i mislim da odražava stavove ne samo senatora, već i brojnih američkih zvaničnika, uključujući i Bajdenovu administraciju. Zabrinuti smo. Mi smo najbliži partner Kosova i posvećenost američkog naroda samom Kosovu i narodu Kosova ostaje stabilna kao i uvek. Zbunjen sam, pokušavam da shvatim zašto. Sasvim je jedinstven slučaj da Vlada Kosova ne reaguje na ovaj sastav aktera, koji svi imaju na umu najbolji interes Kosova“, kazao je ambasador.
Govoreći o mogućim posledicama zbog toga što Priština ne povlači poteze u skladu sa svim ovim zahtevima, Hovenijer kaže da će ih biti, ukoliko kosovska vlada nastavi da ide ovim putem.
„Kao što sam rekao, ne želim da ulazim u detalje, ali je jasno da će biti nekih drugih posledica ako nastavimo ovim putem, odnosno Vlada Kosova ne odgovori na zahteve svih svojih prijateljskih zemalja koje su pokazale i dokazale tokom više od jedne ili dve decenije posvećenost da Kosovo zauzme svoje mesto u Evropi i u evropskim i evroatlantskim strukturama“, rekao je Hovenijer.
Pregovori sa Srbima o njihovom učešću u izborima – direktni i dobri; Plaši ih raspoređivanje jakih policijskih snaga
Kada je reč o drugoj strani, poručio je da se sa Srbima razgovara o njihovom učešću na potencijalnim lokalnim izborima.
„Sve što mogu da vam kažem je da mi i to vidimo kao način da idemo napred i kao što govorimo o stvarima koje Kosovo treba da uradi, razgovaramo i sa Srbima sa Kosova i sa Beogradom o tome šta bi trebalo da se desi na toj strani. Ti su razgovori prilično direktni i prilično dobri“, kaže Hovenijer.
Sa druge strane, imao je prilike da od Srba na Severu čuje i njihove zabrinutosti, koje se u većini odnose na raspoređivanje jakih specijalnih policijskih snaga na Severu, odnosno nekih od načina na koji su one raspoređene.
Hovenijer kaže da sa Srbima deli zabrinutost, te da je o tome razgovarao i sa kosovskom vladom, kojoj se savetovao da preispita rad policije, odnosno kako se ona koristi.
„Verujemo da bi vlada imala koristi od preispitivanja, mi smo zatražili da ispita – kako se policija koristi. Tražili smo i da pokuša da ima policiju koja je uključena u rad u zajednici na način na koji bi stanovnici i građani osećali da oni igraju ulogu u njihovom obezbeđivanju“, naglasio je.
Suprotno tome, od srpskog civilnog sektora i ostalih Srba čuo je da se oni plaše ovih policijskih jedinica i onoga što oni rade.
„Ovo nije recept za stabilnost“, smatra on.
Specijalne jedinice nema potrebe da se uključuju u svakodnevne aktivnosti
Hovenijer je osudio „potencijalne krivce“ za napade na KFOR, novinare i policiju.
Sa druge strane podcrtao je da specijalne policijske jedinice nema potrebe da se uključuju u obavljanju svakodnevnih policijskih dužnosti.
„Obavljanje svakodnevnih policijskih dužnosti, omogućavanje vladavine prava treba da sprovode policijske jedinice za red i mir. Postoje okolnosti koje zahtevaju specijalizovane policijske jedinice sa specijalizovanom opremom za obavljanje specijalizovanih zadataka“, kazao je.
Ako ste pročitali izveštaj telefonskog razgovora sekretara Blinkena sa predsednikom Vučićem u ponedeljak, on je takođe naglasio da oni koji su napali KFOR moraju da odgovaraju. Pa, isto bih rekao i za policiju i za novinare, naravno. Ali, to ne znači da vam je potrebna specijalizovana policija koja obavlja obične dužnosti“.
Naglasio je da SAD podržavaju Kosovsku policiju u obavljanju njenih funkcija na Severu, ali da mora da radi „kako treba“, ponovivši da je način komunikacije policije sa zajednicom, posebno manjinskom – od velikog značaja.
„Zabrinuti smo i nekoliko puta smo razgovarali o ovom pitanju sa vladom o nekim od načina na koje se tamo obavljaju policijski poslovi. SAD su ponosne na to što su godinama podržavale Kosovsku policiju i mislim da većina onih koji su upoznati sa Kosovskom policijom, sa njenom doktrinom i obukom, pa čak i sa početnim osnivanjem Policijske akademije – zna da smo odigrali važnu ulogu u njenoj podršci. I to smo uradili jer smo shvatili da je u bivšoj Jugoslaviji, posebno način na koji je policija komunicirala sa društvom i zajednicom, bio veoma značajan i igrao veliku ulogu u tome da li se zajednica, posebno manjinska, oseća sigurno ili nije sigurna“.
Kriza se mora prevazići da bi se nastavilo sa primenom sporazuma
Najzad, i Prištini i Beogradu poručio je da ono što se od njih očekuje je da prevaziđu „žarišta“ i nastave sa radom na sprovođenju Ohridskog sporazuma.
„Dijalog uz posredovanje EU narušen je žarišnim tačkama – od kojih je najzabrinjavajuća situacija na Severu. Želimo da prevaziđemo žarišta, nastavimo sa napornim radom na sprovođenju dobrog sporazuma postignutog i zaključenog u februaru, sa aneksom za sprovođenje martovskog sporazuma u Ohridu”, poručio je Hovenijer.
Kada je u pitanju Priština, smatra da ona ima težak posao kada je reč o Zajedinici srpskih opština, a od Beograda se traži da primeni dogovorene odredbe.
„Puna implementacija Ohridskog sporazuma – to je put i da bismo tamo stigli moramo da prevaziđemo aktuelnu krizu na Severu“, poručio je Hovenijer.
