Nema naznaka da će Priština ispuniti zahteve međunarodne zajednice, dok međunarodni izaslanici Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar danas treba da izveste svoje nadređene o efektima razgovora koje su vodili u Prištini i Beogradu.
Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar su iz Prištine pre nekoliko dana otišli prilično razočarani jer su na predloge za deeskalaciju stanja na severu KiM, u odgovorima premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija dobijali zahteve pod kojima može da se izvede.
Aljbin Kurti je u poslednjim objavama optužio međunarodne izaslanike da u Prištinu dolaze sa zahtevima Beograda, kao i da njegova vlada ima drugačiji stav u odnosu na njih.
Ističe i da će insistirati na prisustvu specijalnih snaga policije na severu i da se ne može smanjiti sve dok, kako kaže, “srpske kriminalne grupe” ne napuste KiM ili se “ne suoče sa sa pravdom”.
Na zahtev za održavanje vanrednih izbora na severu, tvrdi da je prethodno potrebno uspostaviti pravno okruženje i ambijent.
Nema odgovora za ZSO
Za vraćanje dijalogu i početak ozbiljnog rada na formiranju Zajednice srpskih opština Kurti zahteva sprovođenje poslednjeg sporazuma iz Brisela i potonjeg sporazuma iz Ohrida.
U Prištini još nemaju odgovor za formiranje Zajednice srpskih opština. O nacrtu te organizacije, Kurti je govorio juče u Skupštini, pozivajući opoziciju da se prvo dogovore o principima, pa da onda krenu u pisanje nacrta Statuta Zajednice.
Kurti i dalje pominje hrvatski model za prava nacionalnih manjina, odnosno prava Srba, odbacujući već predstavljeni nacrt Upravljačkog tima.
Uključio se i Rama
Neočekivano se u pripremni proces formiranja zajednice uključio i premijer Albanije Edi Rama, koji je na svoju ruku, bez konsultacija sa Prištinom i Beogradom, podneo svoj predlog nacrta Statuta.
Ovdašnji Albanci oprečno reaguju na predlog Edija Rame. Iz vladajućeg Samoopredeljenja kažu da nisu videli nacrt premijera Albanije, Opoziciona Demokratska partija smatra da ga treba podržati, a Demokratski savez da je samo Vlada u Prištine nadležna za takve predloge.
Sa druge strane, mediji na albanskom ne ustručavaju se da objave moguće sankcije koje slede Aljbinu Kurtiju i njegovim saradnicima zbog nesaradnje sa međunarodnom zajednicom. Među sankcijama je i zamrzavanje vizne liberalizacije sa EU, iako još nije zaživela.
