Politikolog iz Centra za društvena istraživanja u Beogradu Nikola Perišić kaže za Radio Kosovka Mitrovica da će kosovski premijer Aljbin Kurti morati da popusti pod pritiskom SAD, ukoliko ne želi da kvari odnose sa državom koja ih je toliko podržala.
“Mislim da će Kurti popustiti pred pritiskom SAD, jer ne želi da kvari odnose sa državom koja ih je toliko podržavala i omogućila. Samo trenutno traži model po kojem će opravdati to prihvatanje” smatra Perišić.
Ocenjuje da su SAD “jedina sila koja ima kapaciteta da pronađe rešenje u krizama”.
“Sankcije i ultimatum koji je poslat Kurtiju pokazuje rešenost SAD da se brzo pronađe rešenje za Kosovo. Međutim, treba biti oprezan jer ova situacija može da izazove političku krizu na celokupnom prostoru Kosova, što znači da bi moglo da dođe do vanrednih parlamentarnih izbora. To može da uspori pregovore u Briselu i pronalaženje komprisnog rešenja, ali i može Srbiji da omogući pristup povoljnijem sporazumu nego što je izgledalo” precenjuje Perišić.
Rasplet događaja koji bi vodili deeskalaciji, mogao be, prema njegovom mišljenju, da otpočne raspisivanjem lokalnih izbora u četiri opštine.
“Redosled koraka koji će verovatno biti je da se prvo raspišu novi lokalni izbori u četiri opštine na severu, onda da se otvori nova runda dijaloga, a tek onda na agendu dolazi ZSO. Nervoza Lajčaka i Eskobara je očekivana jer su oni smatrali da odnosi Beograda i Prištine posle Brisela i Ohrida idu u pozitivnom smeru i nisi očekivali ovako ozbiljnu krizu koja je sigurno najveća u poslednjih 10 godina”.
Podsetimo, 26. maja, specijalne jedinice Kosovske policije upale su u zgrade opština Zvečan, Leposavić i Zubin Potok, kako bi omogućile ulazak u ove objekte novoizabranim gradonačelnicima koji dolaze iz albanske zajednice, a koje pretežno srpsko stanovništvo na severu Kosova ne prihvata kao svoje legitimne predstavnike.
Od tada, u ovim opštinama građani protestuju zahtevajući povlačenje specijalnih jedinica i insistirajući da novoizabrani gradonačelnici ne koriste ove objekte.
U ponedeljak, 29. maja, tokom protesta dolazi do sukoba okupljenih građana i vojnika Kfora, koji su krenuli u razbijanje mase, kako bi zarobljenom vozilu specijalne policije u kome su se nalazili policajci, napravili prolaz do zgrade opštine. U neredima je povređeno preko 50 građana i oko 40 vojnika Kfora. Tokom ovog incidenta, privedena su četvorica Srba, od kojih su dvojica puštena na slobodu, a u pritvoru se i sada nalaze Radoš Petrović i Dušan Obrenović. Tada građani, već poznatim zahtevima dodaju i treći – da se privedeni oslobode.
Čim je situacija na severu Kosova eskalirala, međunarodni zvaničnici su krenuli u jaku diplomatsku akciju, zahtevajući od kosovskog premijera da povuče specijalce iz ovih opština i da bez odlaganja uradi sve što je potrebno da se tenzije spuste. Zahtevi međunarodne zajednice na čelu sa SAD i EU, dobijaju svoje konkretno obličje sa dolaskom u Prištinu američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i specijalnog predstavnika EU u dijalogu Beograda i Perištine Miroslava Lajčaka. Ti zahtevi su predstavljeni kroz tri tačke – deeskalacija situacije, početak formiranja Zajednice srpskih opština i povratak dijalogu.
Spekulisalo se u javnosti o roku od dva dana koji je navodno dat Kurtiju da donese odluku, ali i o posledicama koje će Kosovo snositi ukoliko se ogluši o ove zahteve.
Eskobar je demantovao da je Kurtiju dat bilo kakav ultimatum, već da je on samo napomenuo da će Lajčak i on u petak morati da podnesu izveštaj nadređenima o tome da li je ova šatl-diplomatska misija imala uspeha.
Nakon Prištine, Eskobar i Lajčak su se u Beogradu sastali sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kome su zahvalili na kooperativnosti. Beograd će, prema njihovim rečima, morati da utiče na Srbe da na predstojećim izborima, koje bi Priština trebalo da raspiše, uzmu učešće.
