Komandant Kfora Anđelo Mikele Ristuča kritikovao je Aljbina Kurtija zbog postavljanja albanskih gradonačelnika na severu Kosova i poručio da se misija NATO-a ne može koristiti kao kišobran za jednostrane akcije, te da bi bez nje sever Kosova bio “još jedno ratno žarište”.
Misija NATO-a se ne može i ne sme smatrati kišobranom ispod kojeg možete da se sakrijete nakon jednostranih akcija koje narušavaju veoma nesigurne ravnoteže, rekao je general Ristuća u intervjuu za italijanski list Korijere dela sera.
On je dodao da je Kurtija cela međunarodna zajednica savetovala da ne postavlja gradonačelnike albanske nacionalnosti koje srpska većina ne priznaje.
“Druga jednostrana akcija prištinske vlade bila je upotreba sile bez konsultacija sa nama, čime je naša intervencija bila neophodna da bi se izbegla tragedija”, naveo je Ristuča.
Na pitanje novinara da li je to bila “legitimna odluka vlade koja deluje na sopstvenoj teritoriji”, komandant Kfora je rekao da se ne treba pretvarati da je reč o normalnoj situaciji, te da nije prvi put da se dešava da se odluke donose bez prethodne koordinacije sa Kforom i uključenim stranama.
“Ovo je pristup koji svakako ne podstiče međusobno poverenje. Uvek treba procenjivati štetne posledice koje imaju ovakve akcije. Kada je razgovarao sa mnom, premijer Kurti je uvek bio saglasan sa ovim pristupom”, rekao je Ristuča, a na pitanje zašto Kurti nije delovao tako, poručio je da to treba pitati Kurtija.
“Aktuelna situacija rezultat niza kriza”
Komentarišući odgovor premijera privremenih institucija da je “Kosovo nezavisna država koja ne može da popusti pred ucenama nasilnika”, komandant Kfora je rekao da su pripadnici misije zabrinuti za bezbednost, stabilnost i slobodu kretanja dve etničke grupe.
On je naveo da ne sudi o političkim odlukama, ali da ima dužnost da brine o njihovim posledicama, “koje u ovako delikatnom kontekstu lako mogu dovesti do eskalacije, kao što smo upravo videli”.
“Situacija sa kojom se suočavamo rezultat je niza kriza koje su se nagomilale tokom vremena. Nazovimo to kontrolisanom nestabilnošću, koja, međutim, postaje sve nestabilnija na terenu, zbog krhkosti odnosa između dve etničke grupe i onoga ko ih predstavlja. Svaki balans postignut velikim naporom, kriza za krizom, postaje sve nesigurniji”, ocenio je Ristuća.
On je, međutim, naveo da odgovornost nije samo na jednoj strani, već da ni Beograd, ni Priština nisu u mogućnosti da kapitalizuju ciljeve postignute tokom prethodnih godina. “Onog trenutka kada postoji dogovor, on mora biti sproveden. Ali bez ikakvog dijaloga, to ostaje mrtvo slovo na papiru”, rekao je komandant Kfora.
Istakao je da su u poslednjih 20 godina postignuti važni ciljevi, čak i kada je reč o mirnom suživotu, ali da se, počevši od 2021. godine, krećemo unazad.
Ristuća je kazao da su “ekstremističke politike” narušile stabilnost između dve etničke grupe. Na pitanje koliki je rizik od dalje eskalacije situacije, Ristuća je naveo da je intervencija Kfora imala samo kratkoročni efekat, te da diplomatskim delovanjem Srbija i tzv. Kosovo ponovo počinju da razgovaraju.
“Nadamo se da će ovaj vremenski okvir biti iskorišćen za početak pravih pregovora”, rekao je komandant Kfora.
