Politikolog Zoran Milosavljević izjavio je danas da je poruka iz Brisela, koje su poslali ministri spoljnih poslova EU Beogradu i Prištini, pozitivna, ali da je prištinska strana destruktivna.
Kako kaže najviši predstavnici EU pozivaju na brže rešavanje situacije, iako je sve što je moglo da se vidi do sada od prištinske strane bilo destruktivno, i dodaje da ne može da se vidi pozitivan ishod praktičnog dela koji treba da se sprovede.
Milosavljević za T a n j u g kaže da je neophodno da se pokaže korektnost prema Srbiji, u punom kapacitetu kako je i dogovoreno, jer je ZSO, koja, kako je istakao, i dalje nije formirana a davno je dogovorena, jedini način da se dođe do normalizacije.
“Ne može to na taj način da se sprovodi, da naterate nekoga da podrži nešto što odgovara silama, a mi da idemo na svoju štetu”, rekao je on.
Stojanović: Poruke sa sastanka šefova diplomatija u Briselu očekivane
Poruke iz Brisela su očekivane, jer se insistira da Srbija ne može da ostane usamljena u neuvođenju sankcija Rusiji, kao i da se ubrza dijalog između Beograda i Prištine, rekao je danas spoljnopolitički komentator Miroslav Stojanović, povodom sastanka šefova diplomatija Evropske unije i Zapadnog Balkana u ponedeljak u Briselu.
“Nema mnogo novog u porukama Beogradu i Prištini. One su očekivane, jedino što je malo izoštren taj odnos prema Rusiji i insistiranje da Srbija ne može da ostane tako usamljena u neuvođenju sankcija prema Rusiji, kao i ubrzavanje dijaloga između Beograda i Prištine”, izjavio je Stojanović za T a n j u g.
Stojanović je istakao da je ključna stvar u odnosima Beograda i Prištine pitanje Zajednice srpskih opština, bez koje, prema njegovim rečima, nema nastavka dijaloga.
“Ključna stvar je oko ZSO. To je ono bez čega nema nastavka dijaloga, ali se na neki način cela situacija relativizuje. Mnogo je raznih scenarija u opticaju kako bi taj sadržaj ZSO trebao da bude ispunjen, formalno, suštinski ili sadržajno”, objasnio je Stojanović.
Sagovornik Tanjuga je dodao da pozicija Beograda ostaje ista i da ona mora odgovarati onim sporazumima koji su već napravljeni dva puta u Briselu.
Povodom drugog kruga predsedničkih izbora u Turskoj, koji su zakazani za 28. maj, i vesti da će Ogan podržati Erdogana, Stojanović je istakao da su to ideološki jako bliske stranke i da je to jedan dosta ozbiljan rezervoar glasova.
Prema rečima Stojanovića, Srbiji bi odgovaralo više da Erdogan ostane na vlasti, jer je njegov protivkandidat, Kemal Kiličdaroglu, u izbornoj kampanji govorio o tome da će zaokrenuti Tursku daleko više prema Evropi i NATO-u i distancirati se od Rusije.
“Erdogan se u poslednje vreme bio odmakao od neoosmanske ambicije da bude gazda svuda tamo gde su nekada bile vlasti Osmanske imperije. Imao je dosta pragmatičan pristup prema Srbiji, bez obzira što je u jednom času pri boravku u Prizrenu rekao ovo je Turska”, istakao je Stanojević.
On je ocenio da su Bošnjaci računali da će Erdogan više biti naklonjen BiH nego Srbiji, ali da aktuelni predsednik Turske više insistira na Srbiji.
“Kada pominjem njegovu pragmatičnost, upravo na to mislim, zato što je on na tom balkanskom prostoru izabrao ipak jednu državu koja ima specifičnu težinu, ekonomsku i političku”, zaključio je Stanojević.
