U izveštaju Stejt departmenta o verskim slobodama na Kosovu i Metohiji tokom 2022. godine navodi se da je američki ambasador pozvao vladu privremenih prištinskih institucija i verske lidere da obezbede jednaku zaštitu i slobodno izražavanje veroispovesti za sve građane.
Konstatuje se da opštinski zvaničnici Dečana i vlada Kosova i dalje ne sprovode odluku Ustavnog suda u Prištini iz 2016. godine kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad približno 24 hektara zemlje u okolini manastira.
U delu izveštaja o verskim slobodama u svetu za 2022. godinu koji se odnosi na KiM, Stejt department podseća se da je Ustavni sud o vraćanju zemljišta manastiru Dečani 2016. godine potvrdio odluku Vrhovnog suda iz 2012. godine.
U izveštaju se navodi da po tom pitanju nije bilo napretka tokom prošle godine, uprkos ponovljenim apelima Srpske pravoslavne crkve i međunarodne zajednice katastarskoj agenciji i vladi Kosova da registruju vlasništvo SPC nad zemljištem.
“Ustavni sud je 2021. godine naveo da su sve državne institucije obavezne da sprovode njegove odluke i to pitanje uputio državnom tužiocu. Na kraju godine, tužilac nije pokrenuo krivični postupak protiv službenih lica odgovornih za odbijanje izvršenja odluke”, navodi se u izveštaju.
Dalje se pominje izjava premijera Kosova Aljbina Kurtija da je odluka Ustavnog suda tzv. Kosova da primora lokalne vlasti Dečana da vrate 24 hektara zemlje i šuma manastiru Dečani zasnovana na, kako je naveo, “diskriminatorskoj politici vlade Srbije od 1997. godine”.
Stejt department podseća da su u aprilu mediji izvestili da je ministar kulture, omladine i sporta tzv. države Kosovo Hajrulah Čeku rekao da “u principu, kada postoji odluka Ustavnog suda, ona treba da se sprovede, ali nikada ništa ne treba da se uzima zdravo za gotovo”, kao i da je u junu gradonačelnik Dečana Baškim Ramosaj ponovo javno potvrdio da nije i da ne namerava da sprovede odluku suda.
SPC je saopštila u februaru da su komentari vlade u Prištini na konačnu sudsku presudu politički neodgovorni i opasni jer direktno ciljaju na manastir Visoki Dečani, njegovu monašku zajednicu i kulturnu baštinu pod zaštitom Uneska, podseća se u izveštaju.
Ukazuje se i da je prestanak zvanične komunikacije SPC sa Prištinom nastavljen tokom cele prošle godine i podseća da je to počelo 2021. zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda u Prištini o manastiru Visoki Dečani.
Stejt department navodi da je kosovska policija u junu sprečila sveštenstvo SPC da služi liturgiju povodom praznika Vaznesenja Gospodnjeg u hramu Hrista Spasitelja, kao i da je u septembru jedna osoba zaustavila autobus iz centralne Srbije sa vernicima, među kojima su bila i deca, a zatim vikala na njih i postavila zastavu tzv. države Kosovo na šoferšajbnu autobusa.
Podseća se i da Priština u decembru nije odobrila ulazak patrijarha Porfirija na KiM i ukazuje da je SPC na to reagovala saopštenjem u kojem je takav postupak nazvala “ozbiljnim kršenjem verskih prava i sloboda”.
Više od 60 incidenata
Policija je prijavila 64 incidenta usmerena na verske objekte na KiM tokom prošle godine – 42 muslimanska, 21 SPC i jedan katolički.
U izveštaju se takođe konstatuje da vlada u nije u toku prošle godine dostavila skupštini predložene izmene i dopune Zakona o verskim slobodama kojima bi se verskim grupama omogućilo da steknu pravni status, obavljaju poslove i stiču nepokretnu i ličnu imovinu na svoje ime.
Ukazano je da je OEBS nastavio da prati primenu zakona o zaštiti SPC oko srpskih pravoslavnih verskih objekata i objekata baštine i da je ta organizacija 15. februara izrazila zabrinutost na društvenim medijima da su verski objekti i dalje bili meta incidenata koji uključuju krađu i oštećenje imovine.
SPC je saopštila da su pojedini od incidenata na njenoj imovini bili verski i etnički motivisani, navodeći provalu u crkvu u opštini Kamenica, kao i štetu pričinjenu na prozorima i vratima u crkvi u opštini Uroševac, kao i seriju provala u crkve u Zubinom Potoku, naveo je Stejt department u izveštaju o verskim slobodama na KiM u prošloj godini.
