Jednodnevnim izletom i koncertom Valentina de Vaska u Skoplju, završena je Mitrovička umetnička rezidencija.
Planirani koncert u Kosovskoj Mitrovici nije održan, jer ovom muzičaru iz Perua nije odobrena viza za ulazak na Kosovo. Bez obzira na ovu prepreku, učesnici Mitrovičke umetničke rezidencije nisu propustili priliku da uživaju u jednodnevnom izletu u prestonici Severne Makedonije i koncertu ovog talentovanog i harizmatičnog muzičara, koji je spojio različite muzičke uticaje i priuštio neponovljivu atmosferu, dokazavši da kreativnost i muzika ne poznaju granice.
Privatni kulturni centar “Akvarijus” u Kosovskoj Mitrovici, prethodne dve nedelje, bio je domaćin svojevrsne rezidencije koja je spojila talentovane lokalne i umetnike iz regiona.
Okupljajući ih oko zajedničke strasti – umetnosti, rezidencija je minulih dana bila epicentar kulturnih dešavanja, gde su se učesnici upoznavali, razmenjivali ideje i inspirisali jedni druge. Plod njihovog rada, posetioci su videli u subotu, 13. maja, na zajedničkoj multimedijalnog izložbi u Akvarijusu koju su svojim nastupom upotpunile talentovane Katarina Pejak iz Francuske i Ana Protulipac.
“Barbi na Kosovu”
Učesnici rezidencije kažu da su zahvaljujući Akvarijusu pronašli pravu kulturnu oazu u Kosovskoj Mitrovici, koju već smatraju svojim domom.
Jedna od njih je Kristina Kljajić iz Vrnjačke Banje. Inspirisana boravkom na Kosovu i Metohiji, stvorila je unikatni konceptualni rad.
“Kada sam došla ovde, otvorio se jedan interesentan prostor grada koji ne bih očekivala na mestima koja ne predstavljaju nekakve centre, već nešto što liči na marginu. Otvorio se prostor grada kao jedno središte koje obiluje jednom urbanom, alternativnom kulturom, koja ima sve bitnosti urbanititeta, ali i bitnosti postojanja poriva za stvaranje kod umetnika, tako da sam, malo je reći – oduševljena. Što se tiče prostora samog Kosova, on se meni i pre činio interesentan. Sama postavka koju sam radila jeste inspirisana ovim prostorom, zato što je nekako premrežen diskursima, određenim vidovima različitih znakova i ja prosto volim da se igram sa tim, te mi je bio savršeno mesto koje me je inspirisalo na najbolji mogući način.”
Njeno intrigantno delo nazvano “Barbi na Kosovu”, kombinuje tekst i sliku, provocira posmatrače i izaziva osećaj neprijatnosti, ostavljajući prostor za razmišljanje i tumačenje.
“Zašto Barbi? Zašto na Kosovu? Zašto jarke boje – roze, pink…? Zašto ostali tekstovi koji stoje tamo? To ostavljam publici. Zato što je cilj ovoga što radim izazivanje zbunjenosti, određene doze neprijatnosti. To je ono što radim – spajam tekst i sliku. To su sirovi crteži, to je neka umetnost koja podseća na ‘radnu terapiju’, na dnevničke isečke kao neko neprestano poigravanje različitim diskursima. Dakle, kako su Barbi i Kosovo povezani? Možda jesu, možda nisu, ali želim da onaj ko to vidi, o tome razmisli”, enigmatična je Kristina.
Ponavlja da je Mitrovica inspirativan grad za umetnike, naročito Akvarijus.
“Mitrovica jeste inspirativna, posebno Akvarijus kao jedno mesto koje je puno dobrodošlice, prijatne atmosfere… Ovde sam se osećala kao kod kuće. Kada sam sa drugim učesnicima razgovarala, oni su se osećali kao da nisu imali neki život pre i nakon ovoga, nego da smo zapravo bili ovde i ponašali se onako kako bi se inače ponašali, u smislu sve je organizovano tako da nema nekih formi, što ljudima koji imaju neke kreativne porive najviše odgovara, tako da sam bila zaista srećna ovde”, kaže mlada Kristina Kljajić.
“Neobično” bogata kulturno-umetnička scena u odnosu na broj stanovnika
Fatmir Brežanin, slikar iz Novog Pazara, takođe je jedan od učesnika rezidencije u Kosovskoj Mitrovici. U naš grad je došao bez predrasuda, jer se, kaže, usteže od toga da unapred gradi bilo kakvo mišljenje. Nakon višednevnog boravka na KiM, uprkos određenim nemilim događajima, nosi pozitivne utiske.
“Moje mišljenje na kraju svega ovoga nije promena mišljenja, nego je u stvari sinteza nekog novog mišljenja koje je u dobrom delu pozitivno, izuzev pojedinih ekstremnih iskoraka kojima sam mogao da posvedočim. Jedan od tih je ranjavanje dve osobe i sistematsko trovanje pasa. Osim toga, nisam iskusio ništa drugo osim jedne najnormalnije ljudske atmosfere koju vidim svuda gde upoznajem ljude koji su slični meni.”
Ujedno primećuje da u Kosovskoj Mitrovici postoji “neobično” bogata kulturno-umetnička scena, u odnosu na broj stanovnika.
“U mom gradu živi znatno više ljudi, a ipak nemamo neki privatni kulturni centar, neku alternativnu scenu, samo državni projekat, što nije nužno kritika… To mi je jedan od najvećih iznenađenja – činjenica da ovde postoji alternativna scena i ne samo to, već da postoji i jedan bogat izbor kulturnih događaja za ovako malu sredinu.”
Na pitanje kakve utiske nosi u vezi sa Mitrovičkom umetničkom rezidencijom, odgovara: “Rezidencija je takva da bih rado živeo tu”.
“Da Mitrovica bude naša inspiracija, a ne naše gutanje inspiracije”
Miljana Dunđerin, ispred Akvarijusa, kaže da su rezultati rezidencije premašili njena očekivanja. Ujedno naglašava da je za postizanje ovakvog nivoa bilo potrebno mnogo truda i rada, na čemu su u Akvarijusu marljivo radili tokom proteklih godina.
Prema njenim rečima, jedan od pozitivnih aspekata rezidencije je to što su promocijom umetnosti i umetnika sa strane, zainteresovali ljude iz neposrednog okruženja da malo drugačije shvate umetnost i da joj drugačije pristupe, kao i da shvate značaj jednog umetnika u društvu.
“Nekada nam najbolji primer dolazi od ljudi sa strane. Mislim da se Mitrovica ušuškala u jedan jednolični, svakodnevni život i jednu jednoličnu scenu, muzičku, likovnu… Da bi se to razbilo, bitno je da se ovakve stvari dešavaju, jer su ljudi videli drugačiji pristup umetnosti u odnosu na lokalne autore.”
Osvrnula se i na negativne aspekte. Ukazuje da dvanaest dana nije dovoljno za upoznavanje kulture jednog grada. Prema njenim rečima, ovakve aktivnosti treba da traju duže i u kontinuitetu, kako bi umetnici mogli dublje da istraže i upoznaju jednu lokalnu sredinu.
“Mislim da smo pogrešili što smo odmah prikazali rezultat ove rezidencije. Mnogo bi bolje bilo da se ljudi sa svim tim osećajima koje su pokupili ovde, vrate nakon šest meseci i onda da prezentuju njihov rad. Ipak je to previše intenzivno. Sigurna sam da su autori u jednom trenutku bili prezasićeni svim i svačim”, kaže Miljana, ujedno konstatujući da jedna ovakva rezidencija iziskuje veći prostor, te izražava nadu da će se u skorijoj budućnosti to i promeniti.
Prema njenim rečima, umetnička rezidencija treba da bude inspiracija lokalnom stanovništvu da shvate koliko neko ko dođe u Mitrovicu može da im prenese pozitivnu sliku o samom njihovom gradu.
“Mi smo malo u Mitrovici opterećeni svakodnevicom koja je prilično negativnog karaktera i ona nam ne daje da vidimo lepotu samog grada. Mitrovica nije bez razloga bila kultura i nije bez razloga danas kulturna. Mitrovica jeste jedina urbana sredina o kojoj možemo da govorimo da živi srpska zajednica kao većina, o nekom razvoju savremene umetnosti. Ako se tu ne dogodi, onda nema gde drugo. Mislim da može da bude odlična šansa da promenimo etiketu grada.”
A tokom druženja sa učesnicima i sami domaćini su razbili određene predrasude.
“Prvo sam razbila predrasudu o tome da je današnja omladina nezainteresovana za stvaralaštvo i da nije toliko zainteresovana za rad. Da nije toliko ‘instant’ koliko mislimo da jeste, jer još uvek postoje ljudi koji su i te kako zainteresovani za promociju kulture, za neki proces usavršavanja. Da to nije samo fotografija, da to nije samo klik, Internet… Postoje ljudi koji su željni da menjaju svet, a to je jako bitno.”
Istovremeno su mnogo toga naučili od mladih gostiju.
“Naučili smo od njih da smo ponekada i previše opterećeni okolnostima svakodnevice u Mitrovici, da brinemo i kad ne treba. Negde smo shvatili koliko mi u stvari živimo u jednom grču. Konstantno smo bili organizovani ljudi koji im konstantno govore da vode računa gde će da idu, da nam se jave, a onda smo shvatili da je sve to besmisleno, jer Mitrovica ipak ima slobodu.”
I Miljana je mišljenja da je Kosovska Mitrovica inspirativna za umetnost, s tim što ona do sada nije nalazila inspiraciju tamo gde su je našli ovi mladi umetnici.
“Svuda sam pogrešila. Sve ono što sam mislila da će njima biti interesantno, nešto što će njih da isporovocira za rad je bila potpuna moja predrasuda. Oni su se bavili i pokušali da objasne teme koje čak ni ja koja živim u Mitrovici nisam primetila. Druge oči, drugačije gledaju. Drugi ljudi, drugačije posmatraju. Negde u mom slepilu svakodnevice sam progledala pored njih. Mislim da je svako od nas ko je komunicirao sa njima shvatio da Mitrovica ima pogled iznutra, pogled ka spolja i taj pogled može da promeni i nas same. Baš zbog toga smatram da je od krucijalnog značaja da se ovo nastavi, da bismo mi naučili da naš grad gledamo drugačijim očima i da se bavimo problemima kojima se inače ne bavimo, nego se bavimo diktiranim tempom života. Da Mitrovica bude naša inspiracija, a ne naše gutanje inspiracije”, zaključuje Miljana Dunđerin.
Nama samo preostaje da se složimo sa učesnicima rezidencije – da je “Akvarijus” primer da čak i u malim sredinama postoji potencijal za razvoj bogate kulturne scene, dokazujući tako da Kosovska Mitrovica poseduje jedinstvenu kulturno-umetničku scenu koja premašuje sva očekivanja.
