Dom kulture „Gračanica“ organizuje promociju romana „Iz mrtvog ugla“ Ivane Dimić, sutra sa početkom u 19 časova. U razgovoru učestvuju: Nenad Todorović, Ivana Vanovac, Žarko Milenković i autorka.
Pripovedale su se dosad priče iz onostrane perspektive, ali niko u srpskoj književnosti nije izneo svoje viđenje sveta iz preegzistencije, iz ugla još nerođenog junaka, kao što su to u novom romanu Ivane Dimić uradile tri personifikacije jedne nerođene osobe: Ilija, Drina i Blizanac. Ali „Iz mrtvog ugla“ je daleko od okultnog trilera ili magičnog realizma. Jedan fantastični obrazac iskoristila je Ivana Dimić da u svom prepoznatljivom stilu, preplitanjem prozne i dramske forme, duhovito i povremeno oporo, pruži sliku naše današnjice kakvu nam prenose sveznajući pripovedači jer ne postoje u pojavnom, realnom okruženju. Ispovest Ilije, Drine i Blizanca intimna je tužbalica o drami identiteta ispričana dopadljivim i besprekornim stilom, povest o porodičnim nesporazumima i zamkama samoostvarenja, priča o veri u reč i praštanju pre greha, ali istovremeno i alegorija o neuspešnoj misiji demonskih sila tamo gde su demoni već nastanjeni.
Ivana Dimić (Beograd, 1957), diplomirani dramaturg, autor je brojnih kratkih priča, drama, dramatizacija i TV scenarija. Osim toga, prevodi sa engleskog i francuskog jezika i radi kao dramaturg u beogradskim pozorištima. Obavljala je funkcije pomoćnika ministra za kulturu, direktora drame Narodnog pozorišta i direktora Ateljea 212. Član je Srpskog književnog društva od 2001, a od 2005. ima status istaknutog umetnika. Objavljene knjige priča: „Crna zelen“ (1995), „Mahorka, mastilo i muž“ (1998), „Uzimanje vremena“ (2001), „Ima li koga?“ (2006), „Popis imovine“ (2009), „Sve u svemu“ (2019). Izvedene drame: „Pred ogledalom“ (Atelje 212, 1986), „Pepeljuga“ (Malo pozorište „Duško Radović“, 1989), „Beli ugao“ (objavljena u časopisu „Književnost“ 1998), „Golje“ (Pozorište na Terazijama, 2001), „Zmajovini pangalozi“ (Pozorište „Boško Buha“, 2007).
Za roman „Arzamas“ (2016) dobila je nagradu „Pero despota Stefana Lazarevića“ i NIN-ovu nagradu za roman godine.
