Milan Radojević iz Srpske liste izjavio je danas da su Srbi sa KiM 10 godina pružali šansu dijalogu i pokušavali da sve probleme i otvorena pitanja reše kroz prištinske institucije, ali da nisu uspeli jer nije bilo volje sa druge strane. On je u intervjuu za Tanjug rekao da su građani od političkih predstavnika tražili odgovornost, ali i da napuste te institucije koje ne mogu da im pomognu.
Govoreći o napuštanju institucija, radojević kaže da to nije bila samo politička odluka već iznuđen potez. “Ukoliko su i policajci odlučili da napuste te institucije oni su bili svesni da ne mogu pomoći svojim građanima na terenu. Ukoliko radnici pravosuđa, sudije i tužioci su takođe napustili institucije i oni su bili svesni da nema pravde za Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako da to je bio iznuđen potez, nije to bio neki hir, ali 10 godina smo davali šansu tim institucijama i dijalogu, ali i međunarodnoj zajednici da izvrši preko potreban pritisak na Prištinu i formira Zajednicu srpskih opština. Nažalost ništa se od toga nije desilo”, rekao je on.
Na pitanje šta misli o predstojećim izborima u četiri opštine na severu KiM, radojević kaže da je stav Srpske liste jasan – ne učestvujemo na njima dok se ne formira Zajednica srpskih opština i dok se ne povuku specijalne jedinice sa severa Kosova Metohije.
“Apsolutno sam ubeđen pošto Srpsku listu prati glas naroda mi smo ovoga puta poslušali stav naroda, koji je apsolutno protiv izlaska na izbore tako da sam apsolutno ubeđen da će Srbi bojktovati predstojeće izbore. Upitan da li neko može da izvrši pritisak na Aljbina Kurtija da formira ZSO i da ukloni specijalce sa severa on kaže da je to pitanje za međunarodnu zajednicu, budući da je Evropska unija bila i garant sprovođenja Briselskog sporazuma.
Nažalost, ovih 10 godina, osim da kažem nekih šturih saopštenja, nekih izjava za medije, pa biću malo i direktniji da kežem, nekih tvitovanja i pisanja po društvenim mrežama, nismo osetili neki konkretan pritisak koji bi se izvršio na Prištinu i na Aljbina Kurtija da sprovede Briselski sporazum u delo i da formira Zajednicu srpskih opština. Odgovornost za nesprovođenje ZSO nije na Srbima na KiM, kao što to neko pokušava sada da prebaci. Time što Srbi ne učestvuju na izborima i Srpska lista ne učestvuje na izborima, neko pokušava da prebaci odgovornost na Srbe da bićemo kasnije prepreka za formiranje ZSO. To nije istina”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, Srbi su čekali da se to desi 10 godina i 10 godin su davali šansu za sprovođenje Briselskog sporazuma što se nije desilo, a najveću odgovornost za to snosi međunarodna zajednica, jer je njena inertnost u potezima koje je Priština vukla, a naročito u poslednje dve godine kada je na čelu vlade Aljbin Kurti, dovela je do te situacije gde ne samo da se ne sprovodi Briselski sporazum, već su urušene i institucije na severu KiM.
On je podsetio da je najbitniji deo Briselskog sporazuma formiranje ZSO i istakao da ni aktuelna prištinska vlast ne želi ni da razgovara na tu temu.
“A naime, to je bio i najveći razlog zbog čega su Srbi i ušli u kosovske institucije i zbog čega su i prihvatili izlazak na izbore kao i sprovođenje ovog sporazuma. Nakon 10 godina možemo reći da jedini uspeh, ali moramo priznati da je to i ono što je bilo najpotrebnije Srbima na Kosovu i Metohiji jeste mir. Briselski sporazum je kupio 10 godina kakvog takvog mira za Srbe na Kosovu i Metohiji. Naravno, nije to onaj mir koji Srbi na KiM očekuju, ali je dao neko vreme”, rekao je Radojević.
Prema njegovim rečima, Srbi na Kosovu i Metohiji su pružili šansu Briselskom sporazumu, izašli na izbore iako to nije bilo popularno pre 10 godina, ušli u institucije, čime su svi delovi Briselskog sporazuma koji su se ticali Srbije apsolutnoi sprovedeni u delo.
Na pitanje o sve učestalijim napadima na Srbe na KiM Radojević kaže da je razlog za to i inertnost međunarodne zajednice.
“Naime, potrebno je nešto više da se uradi osim običnih saopštenja prilikom napada na imovinu Srba, na imovinu SPC i napada na Srbe. Vi ste primetili da je Srpska lista u svojim saopštenjima i kritikovala predstavnike međunarodnih zajednica zato što, pa moramo reći, imaju različite aršine kada se radi o napadima na Srbe, oružane napade, ranjavanje, pokušaje ubistva, gde se to naziva incidentima. Pazite, ukoliko neko pokuša da ubije čoveka i pričamo o pripadnicima Specijalnih jedinica, to nije incident, to je pokušaj ubistva i tako je okarakterisano od strane pravosudnih organa koji su pokrenuli istragu protiv tih policajaca. Tako da, zista, za nas kao političku partiju, ali i za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji je izuzetno šokantno i za nevericu da od predstavnika međunarodne zajednice čuju da takve stvari nazivaju incidentima, umesto da stvari nazovu pravim imenom”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, potrebno je da međunarodna zajednica izvrši mnogo jači, konkretniji pritisak na Aljbina Kurtija i Vladu u Prištini kako bi se to sprečilo.
Kada se radi o viznoj liberalizaciji koja je juče odobrena za građane tzv. Kosova, Radojević kaže da je time Priština nagrađena.
“I onda zaista, građani Kosovske Mitrovice, ali i svi Srbi na Kosovu i Metohiji, postavljaju pitanje ima li pravde za Srbe na KiM i to je verovatno ono pitanje sa kojim ćemo i dalje nastupati u budućnosti, ali ono što je na nama, jeste da se i dalje borimo. Jeste da trpimo nepravdu, ali verujemo da će pravda biti na našoj strani”, zaključio je Radojević.
