Pre 10 godina potpisan je Briselski sporazum. Pregovaralo se šest mececi, da bi ga u ime Beograda i Prištine potpisali tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači, a u ime Brisela visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Tada je bio istorijski sporazum koji je trebalo da označi početak suživota dva naroda na Kosovu i Metohiji i normalizaciju odnosa Beograda i Prištine.
Potpredsednik Srpske liste Igor Simić izjavio je da sve dok Srbi budu insistirali na Briselskom sporazumu, on neće biti mrtvo slovo na papiru, već obaveza koju mora da ispuni Priština.
Simić je za TV Pink rekao da Srbi ne smatraju da je Briselski sporazum mrtvo slovo na papiru što priželjkuje Aljbin Kurti.
„Sve dok Srbi budu insistirali na Briselskom sporazumu on neće biti mrtvo slovo na papiru, već obaveza koja proističe Prištini. Bićemo kamen u cipeli koji će nastaviti da žulja sve na vasti u Prištini koji onemogućavaju formiranje institucije koja je od vitalnog značaja za Srbe, a to je ZSO“, podvukao je Simić.
On je dodao da je Srbija “kupila” 10 godina mira za Srbe na Kosovu, kako dodaje, ne idealnog, ali kakvog takvog mira.
„Imali smo 2011. ovorenu pretnju etničkim čišćenjem. Srbija je u proteklih deset godina jačala, razvijala se i dobila bolji položaj za odbranu interesa Srba. Tako treba gledati na Briselski sporazum“, rekao je Simić.
Analitičarka i novinarka iz Kosovske Mitrovice Milica Andrić Rakić smatra da smo danas, deset godina nakon Briselskog sporazuma, u situaciji koja je istovetna onoj pre normalizacije, 2013. godine.
„U poslednjih nekoliko meseci, svo to nasleđe tog procesa normalizacije se zapravo razgrađuje. Ovu godišnjicu tog procesa mi dočekujemo sa vrlo malim učešćem Srba na lokalnim izborima, praktično bez Srba u kosovskim institucijama, sa automobilima bez tablica na ulici, što je opet scena koja je bila uobičajena za neki raniji period. Generalno, sve ide ka tome da će se pogoršavati sloboda kretanja, a to je bila jedna od ključnih pozitivnih promena na početku procesa normalizacije još 2011. godine. Situaciju vidim dosta pesimistično“ kaže Andrić Rakić za Radio Kosovsku Mitrovicu.
Govoreći o sastanku u Ohridu koji je makar u javnosti predstavljen kao pomak sa mrtve tačke, analitičarka napominje da ni tu ne bi trebalo biti preterano optimističan.
“Aneks koji je dogovoren u Ohridu vidim samo kao još jedan dokaz razgradnje procesa normalizacije. Ni taj Aneks nije uspeo da se bavi ključnim problemima Srba na Kosovu, dakle oko toga očigledno nije bilo saglasja pregovarača i dok god je tako, dok god je život srpske zajednice na Kosovu nenormalan, neće moći da se dođe do normalizacije odnosa. Prosto, kuća se ne pravi od krova” smatra Andrić.
Podsetimo, Briselski sporazum ima 15 tačaka, od kojih se prvih šest odnosi na Zajednicu srpskih opština, na čije se osnivanje još čeka.
Tu zajednicu činile bi opštine sa većinski srpskim stanovništvom, a imala bi svoj budžet i nadležnosti u oblasti obrazovanja, zdravstva i socijalne zaštite, urbanog i ruralnog razvoja i lokalne ekonomije.
“Priština i dalje odbija da ispuni glavnu obavezu, da formira ZSO koja je neophodni uslov normalizacije odnosa, za razliku od Beograda koji je ispunio sve obaveze i konstruktivno se ponaša. Priština na sve načine pokušava da opstruira dijalog i dodatno oteža život Srbima na KiM, što se vidi i kroz svakodnevne napade i incidente”, rekao je direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Posebna odgovornost za sprovođenje sporazuma je, ističe, na međunarodnoj zajednici koja je bila dužna da izvrši pritisak na Prištinu da fomrira ZSO.
Ostale tačke sporazuma odnose se na integraciju Srba u kosovsko pravosuđe i policiju, postizanje sporazuma o telekomunikacijama i energetici, održavanju lokalnih izbora na severu.
Deset godina od potpisivanja Briselskog sporazuma na Kosovu i Metohiji položaj Srba je sve teži, a Priština ne prestaje sa izazivanjem kriza i incidenata – od takse na robu iz centralne Srbije, registarskih tablica,hapšenja pod lažnim optužbama za ratne zločine,pojačanih napada na Srbe, njihovu imovinu i svetinje SPC.
“Na današnji dan treba da se zastide svi koji su prstom upirali u Beograd, govoreći da Beograd treba nešto da ispuni, a nisu izvršili neophodan pristak na Prištinu. Kurti ne želi ZSO, želi krize, želi nemire i da protera srpski narod sa KiM. Imamo 300 incidenata od dolaska Kurtija na vlast, govori kakva je klima na KiM, nelegalne policijske baze na severu KiM, ROSU maltretira srpski narod svakodnevno, puca u nevine ljude, naš narod se suočava sa institucionalnim nasiljem Prištine i njihovog pravosuđa”, rekao je Petković.
Nova runda dijaloga Beograda i Prištine na najvišem nivou biće nastavljena 2. maja u Briselu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti razgovaraće o primeni dogovorenih sporazuma.
