Tradicija, vera i običaji su nešto za šta su ljudi u Orahovcu, Velikoj Hoči i čitavom prizrenskom okrugu vezani i čemu pridaju veliki značaj. Za gotovo svaki veliki verski praznik vezano je i po nekoliko narodnih običaja. Za Lazarevu subotu se igraju “Lazarice”, za Cveti žene i devojke oblače narodnu nošnju, a trećeg dana Vaskrsa se u Velikoj Hoči igraju “Bele vile”.
Svi ti događaji predstavljaju spoj vere i tradicije, zahvaljujući čemu je narod opstajao vekovima na ovom prostoru.
Jedna od najbolje očuvanih i najlepših tradicija jeste šaranje jaja za vreme Vaskršnjeg posta.
Šaranje jaja počinje u sredu uoči Vaskrsa, a prvo jaje koje je našarano jeste strašnik ili krstaš.
Ono na sebi ima iscrtan krst i posle farbanja na Veliki četvrtak biće ostavljeno kraj ikone da čuva kuću i plaši nečiste sile, ne dajući da naude domu i ukućanima.
Šaranje jaja jeste veština koju uče devojčice još u detinjstvu. Kako godine prolaze, one se u tome usavršavaju.
Od umeća, mašte i raspoloženja zavisi kako će šarati.
Pavlina Radovanović je sada već poznata devojčica iz Orahovca, koja je svojim prelepim glasom i dobrotom osvojila srca ljudi širom Srbije i sveta.
Održala je mnogo humanitarnih koncerata širom Srbije, regiona, pa čak u Rusiji, gde je pevala izvorne i kosovske pesme.
Ipak, ona i pored mnogobrojnih obaveza uspeva da pomogne majci i sestrama oko šaranja vaskršnjih jaja.
„Prema mom mišljenju, šaranje jaja jedna je od najlepših tradicija ovde kod nas u Orahovcu. Mnogo volim da učim od majke i sestara, da im pomažem oko toga… Važno je da čuvamo ove predivne običaje koje imamo, jer su oni posebni i sigurno najlepši na celom svetu“, rekla je Pavlina za Radio Goraždevac.
Njena starija sestra Jovana, u danima pred Vaskrs koristi svaki slobodan trenutak da našara po neko jaje.
U Orahovcu živi sa roditeljima, dve sestre i bratom. Spada u retke mlade ljude koji su posle završenog školovanja uspeli da se zaposle u rodnom mestu.
Jovana je diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici i već više od godinu dana radi u administraciji Vrtića “Naša radost” u Orahovcu.
„Srećna sam što sam uspela da se ovde zaposlim, da budem u mom Orahovcu, gde sam rođena i odrasla. Volim Orahovac, vezana sam za porodicu i ljude koji ovde žive. Kojim će me putevima život dalje voditi – to ne znam“, kazala je ona.
Šaranje jaja savladala je još u osnovnoj školi. Učila je od majke, bake, ali i supruge očevog prijatelja iz Velike Hoče – Snežane.
Zato kaže da su joj šare kombinacija Orahovca i Velike Hoče.
„Kad sam počela da šaram jaja, tata mi je kupio šaraljajku kod čika Pere, majstora koji ih je pravio, a živeo je u našem komšiluku. Na žalost, nedavno se upokojio. Tu istu šaraljajku koristim sve ove godine. Imam jednu koja mi je ostala od baba Stane, ona ima bakarni kljun, ali nju čuvam kao suvenir. To mi je uspomena na babu, koja je u svoje vreme bila jedna od retkih žena koje su šarale jaja u Orahovcu. Ona nije šarala ovako kao mi danas. Njene šare su bile jednostavnije, ali bi uvek lepo ispale kad se jaja oboje. Na tim šarama je bio samo po jedan ili dva cveta, riba, leptir… Mi danas šaramo više, naše šare su bogatije, ima više cveća, vaza, ptica, listova, krstova, ukrasa… Ja često napišem i neki stih“, ispričala je Jovana.
Olivera Radić, profesor srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji Orahovac je jedna od žena iz Orahovca koja teži ka tome da se o tradiciji vezanoj za šaranje i varbanje jaja za Vaskrs što više priča i piše. Ona kaže da je šaranje jaja voskom i šaraljajkom posebno i jedinstveno u svetu, i da se žene nigde na svetu ne posvećuju toliko šaranju jaja kao što je to slučaj u ovom delu Metohije.
„Ukrašavanje vaskršnjih jaja u ovome kraju budi i takmičarski duh, pa se domaćice ali i ostala ženska deca u kući trude da jaja koja ukrase to jest našaraju budu lepša od jaja koje je našarala komšinica, rođaka. I ukrašavanje jaja je u ovom kraju specifično. Jaja se šaraju specijalnom spravom za šaranje jaja koja se zove šaraljajka (šarajajka). Ona ima dršku od pruta vinove loze i glavni deo koji se sastoji od kljuna koji je za dršku pričvršćen namotavanjem pamučnog konca za tkanje. Kad pogledate podseća na glavu ptice. Upravo tim kljunom se vosak, u koji se ,, glava šaraljajke,, natapa , nanosi na jaje i tu gde šaraljajka ostavi trag u obliku cveta il nekog drugog motiva, kad se jaje skuva u farbi, ostaće bela šara kao kontrast crvenom jajetu“, kaže Olivera.
Iako se danas u mnogim mestima u pravoslavnom svetu jaja osim crvenom, boje i nekim drugim bojama, tradicija, koju pamte i prenose najstariji stanovnici Orahovca i Velike Hoče kaže da se jaja farbaju samo crvenom bojom. Crvena boja ima svoju simboliku utkanu u bit hrišćanstva: to je boja Hristove krvi(stradanja) ali i boja Hristovog Vaskrsenja. Samo kada je neka porodica u žalosti zbog smrti nekog od ukućana u toj godini, jaja se boje u bordo boju i ne ukrašavaju se.
Šaranje jaja u Orahovcu i Velikoj Hoči traje do Velikog četvrtka kada se ovde tradicionalno jaja kuvaju u farbi. I opet se prvo ofarba ,,pre sunca,, to jest rano ujutru strašnik a potom i ostala jaja.
