Pre 82 godine Treći rajh je napao Kraljevinu Jugoslaviju. U vazdušnim napadima Beograd je razoren, a stradalo je više hiljada ljudi. Profesor Predrag Marković kaže za RTS da je sećanje na nacistički napad na Jugoslaviju važno pošto smo, uz ogromnu cenu, bili jedini narod koji se masovno pobunio u Evropi protiv saradnje sa Hitlerom.
Profesor Predrag Marković je, govoreći o giodišnjici vazdušnog napada Trećeg rajha na Kraljevinu Jugoslaviju, rekao za RTS da je 6. april dan strašne žrtve – ne samo za našu slobodu, nego za slobodu sveta i za pravdu.
“Kada smo 27. marta podigli prvu antifašističku pobunu u Evropi, ceo narod je zbog pravde odbacio sporazum sa zlom. Mi smo uz ogromnu cenu bili jedini narod koji se masovno pobunio u Evropi protiv saradnje sa Hitlerom”, rekao je Marković.
Dodao je kako je tada cela Evropa pokorno slušala Hitlera, a da smo mi pocepali ugovor sa njim, što ga je razgnevilo.
“Šesti april je zato bio tako strašan, zato što je to kaznena ekspedicija. Hitler lično je bio zgrožen tim Srbima koji su tako buntovni, koji neće da ga slušaju, i zato je bombardovanje bilo surovije nego što je uobičajeno”, istakao je Marković.
Na pitanje da li bi sve bilo drugačije da se 27. mart nije dogodio, Marković je naveo da Hitler nije poštovao nijedan dogovor.
“On bi verovatno prekršio taj sporazum. On je imao dogovor o večitom prijateljstvu sa Poljskom, a ipak je Poljska prva zemlja koju je napao, pa verovatno ne bi poštovao ni pakt od 27. marta. Sada, da li bi na vremenu da je rat počeo kasnije, jer imate zemlje koje su klekle i legle, pa su strašno stradale, kao Rumunija. Rumunija je bila poslušna Hitlerova saveznica, a imala je velike gubitke u Drugom svetskom ratu”, rekao je Predrag Marković.
Istakao je da je važno da se sećamo 6. aprila, zato što je to događaj stradanja, ali i događaj opstanka.
“Beograd je najrušeniji grad u Evropi. Po nekim računicama, Beograd je 40 puta rušen u svojoj istoriji. Samo u 20. veku bombardovan je pet puta, od kojih su u Drugom svetskom ratu dva bombardovanja 1941. i 1945. bila najstrašnija. Ono što se iza toga krije je priča o preživljavanju. Nijedan grad nije toliko rušen i nijedan grad se nije toliko obnavljao”, objasnio je Marković.
Govoreći o bombardovanju Narodne biblioteke, Marković je istakao da nije jasno šta se dogodilo sa tom zgradom na Kosančićevom vencu.
“To je jedan čudan događaj koji istoričari godinama pokušavaju da raspletu. Na primer, to je najočuvaniji deo grada, a samo je biblioteka usred Kosančićevog venca izgorela, tako da je to neobičan događaj. Danas će biti održana manifestacija sećanja na Kosančićevom vencu u znak sećanja na to kada se kultura jednog naroda pretvori u pepeo”, rekao je Marković i dodao da je upravnik Narodne biblioteke Vladimir Pištalo inicirao obnovu tog prostora.
