Jakup Krasnići, i poslednji od haške četvorke sa Kosova negirao je odgovornost za zločine koje mu tužilaštvo stavlja na teret, nazivajući optužbe klevetom. Kako je rekao, optužnica ga je povredila više nego tortura koju je lično trpeo.
„Živeo sam dostojanstveno, želim da umrem dostojanstveno. Nikada nisam počinio krivično delo, ni za vreme rata ni posle njega, nikada nisam učestovao u zločinačkim radnjama bilo čineći ili nečineći, postupao sam slobodno i radio na nacionalnom ujedinjenju, što je bio moj cilj celog života, zato sam bio ponosan na svoju političku aktivnost“, rekao je Krasnići.
On je dugo govorio o sebi navodeći da se od 1973. borio za otcepljenje Kosova od Jugoslavije i pripajanje Albaniji, kao i da je zbog toga dva puta osuđen na duge kazne zatvora, kao i da je tada premlaćivan u zatvoru.
Krasnići je iznosio i svoje viđenje istorijskih događaja, navodeći da je “Srbija anektirala Kosovo 1945. godine”, tvrdio je da je nad Abancima “dugo planiran genocid” i svoje učešće u ratu objašnjavao zločinima Srba nad Albancima devedesetih godina.
Nasilje je nešto loše i nečovečno, oni koji govore istinu reći će da ja, Jakup, nisam učestovao ni u jednom ubistvu, zatočenju ili pritisku“, kazao je.
Njegov branilac Alagendra Venkatešvari dodala je da „nema dokaza niti ijednog svedoka koji bi mogao da potvrdi da je Krasnići odgovoran za zločine“, jer se, kako je rekla, u tom periodu skrivao i “nije mogao ni činiti zločine, niti znati da su se oni dogodili”.
Ona je navela da je njen klijent ustvari radio na “razvoju slobodne i bezbedne zemlje za kosovske Albance, nezavisno od srpske drzave”.
„Zbog toga verujem da će biti oslobođen svih optužbi“, dodala je ona.
Prethodno su preostali optuženi i njihovi branioci, među kojima i Hašim Tači, negirali da je OVK činila zločine, ali i tvrdili da komandni štab nije imao kontrolu nad kompletnom organizacijom, već lokalni štabovi, što je jedna od ključnih teza odbrane.
Tužilaštvo, međutim, tvrdi da su sva četvorica odgovorni za maltretiranje najmanje 407 i smrt najmanje 102 osobe, koje su zatvarane u nehumanim uslovima i da su sva četvorica optuženih direktno odgovorni – jer su znali za zločine, a nisu ih sprečili niti su kaznili počinioce nakon što su saznali za iste.
Zastupnik oko 140 žrtava dodao je da pojedinci na Kosovu žrtve i dalje nazivaju „izdajnicima“.
Uvodnim rečima strana i zvanično je počelo suđenje Hašimu Tačiju i trojici njegovih saradnika optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Za ponedeljak je zakazan početak dokaznog postupka Tužilaštva, odnosno saslušanje prvog od 320 svedoka, što je poseban izazov za takozvani Haški sud za Kosovo.
Specijalizovani tužilac više puta je javno upozoravao da na Kosovu vlada “rasprostranjena atmosfera zastrašivanja svedoka”.
Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su u novembru 2020. godine i prebačeni u pritvor u Hagu. Specijalizovano tužilaštvo Kosova tereti ih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u 40 logora na Kosovu i dva na severu Albanije u kojima je zatvarano i maltretirano više od 400 ljudi, od kojih je najmanje 102 ubijeno. Zločini su počinjeni u periodu od marta 1998, kada su sukobi još trajali, sve do septembra 1999. godine, kada su UN i KFOR već preuzeli upravljanje Kosovom.
