Izložba radova akademika Svetomira Arsića Basare otvorena je sinoć u Galeriji Fakulteta umetnosti u Kosovskoj Mitrovici.
Postavka, u vidu fotografija, čiji su autori Uglješa Dapčević i Ivana Tomanović, obuhvata radove jednog od najznačajnijih autora u istoriji srpske savremene skulpture.
Stvarao ih je u poslednjih šest decenija. Od manjeg formata, pa do monumentalnih, poput Spomenika šarplaninskom partizanskom odredu na Brezovici, kao i Spomenika narodnim herojima Bori Vukmiroviću i Ramizu Sadiku u Prištini.
U katalogu, izrađenom za ovu priliku, Svetomir Arsić Basara, predočava mladima, koji žele da se bave vajarstvom, da uslovi nisu presudan faktor za uspešan rad, već stvaralački nagon koji nosimo u sebi.
„Taj nagon je stalna vatra koja greje našu ljubav prema skulpturi“, kaže ovaj umetnik.
Vajar, likovni pedagog, teoretičar i akademik Svetomir Arsić Basara, rođen je u selu Sevce, na padinama Šar-planine. Njegove skulpture predstavljaju odgovor na našu bližu istoriju.
„Imao sam posebnu privilegiju da boravim u kosovsko-metohijskom prostoru u kome se nalaze konačišta duhovnih vetrova nezemaljskih sila i po kojima se šire čudnovati snovi ispredeni od nevidljivih niti srpske istorije. Hodao sam po tom duhovnom beskraju i duhovnom pejzažu bez određenih granica i širina. Osetio sam kult Kosova u srcu srpskog naroda. U toj duhovnj oazi nicale su i rasle moje skulpture, sažimajući u sebi svu mukotrpnu herojsku prošlost moga naroda“, navodi Svetomir Arsić Basara.
Mladima preporučuje da se drže svog tla.
„Umetnik je najjači kada je neraskidivim nitima vezan za korene svoga naroda. Umetnik mora da se bori za svoje nacionalne osobenosti i tradicionalne vrednosti, jer samo preko sopstvenog nacionalnog iskustva i sadržaja možemo da se uključimo u svetsku univerzalnu ljudsku kulturu. Bez nacionalnog identiteta, duha i karaktera, nema ni autentičnog stvaralačkog duha“, poručuje ovaj vajar.
Gordana Arsić Komljenović, ćerka ovog umetnika, zajedno sa svojim suprugom, učestvovala je u odabiru radova za ovu izložbu.
Kaže da je poreklo njenog oca uticalo na opredeljenje u njegovom stvaralaštvu. Veoma je ponosna na to što je bila u prilici da odrasta pored takve ličnosti.
„Verovatno bi svako bio ponosan da je imao priliku da provodi vreme sa takvom osobom koja je prepuna životne energije i divnih uputstava šta treba stvarno ceniti u životu. Ceniti prave vrednosti, a među njima najveća vrednost je umetnost“, ističe.
Sa ovom izložbom, Fakultet umetnosti, povodom obeležavanja 50 godina postojanja, zvanično počinje predstavljanje svojih radnika koji su nekada bili deo njega.
Preteča ovdašnjeg Fakulteta umetnosti zapravo je Viša pedagoška škola, gde je Svetomir Arsić Basara radio kao profesor. Kasnije je bio dekan Fakulteta umetnosti, odnosno tadašnje Akademije likovnih umetnosti, ukazuje dekanica Ester Milentijević.
„Ova izložba je večeras veoma značajna za naš fakultet, jer imate priliku da pogledate prikaz radova našeg kolege koji je učestvovao u osnivanju našeg fakulteta. On je prvi u nizu naših kolega koji su postavili i te kako dobre temelje svima nama koji danas radimo na fakultetu“, istakla je Milentijević.
Izložba će biti otvorena do 11. aprila.
Svetomir Arsić Basara rođen je 1928. godine u selu Sevce, u Sirinićkoj župi, podno Šar-planine. Osnovnu školu pohađao je u Sevcu, a nižu gimnaziju u Uroševcu. Školu za primenjenu umetnost u Nišu upisao je 1948. godine. Akademiju primenjenih umetnosti u Beogradu upisao je 1953, a diplomirao je marta 1958. Na Višoj pedagoškoj školi u Prištini predavao je vajanje i metodiku likovnog vaspitanja od 1962. Kada je 1973. godine osnovana Likovna akademija u Prištini počeo je da predaje na Odseku za vajarstvo. Penzionisan je 1995, u zvanju redovnog profesora.
Osnivač je Likovne kolonije u Dečanima. Inicirao je osnivanje Kluba likovnih umetnika Kosova i Metohije 1958. godine.
Za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1994. godine.
Piše studije o skulpturi, likovne kritike i pripovetke. Živi i radi u Beogradu.
