Navršava se 19 godina od nasilja koje je 17.marta 2004. započelo na Kosovu i Metohiji.
Dvodnevnom martovskom nasilju nad kosovskim Srbima od 17. do 19. marta 2004. prethodilo je više odvojenih incidenata, koji su kulminirali izveštajima kosovskih medija na albanskom jeziku i nekih svetskih agencija o nestanku trojice albanskih dečaka iz sela Čabra kod Zubinog Potoka, u kojima su za njihovo davljenje u reci Ibar okrivljeni Srbi.
Sprovedena istraga i izveštaj Unmika negirali su njihove tvrdnje. Demonstracije kosovskih Albanaca koje su 17. marta zbog smrti dečaka počele u južnom delu Kosovske Mitrovice pretvorile su se u oružani napad na Srbe u severnom delu grada. Za nekoliko sati nasilje nad Srbima proširilo se na celo KiM, a najveći sukobi bili su u severnom delu Kosovske Mitrovice i Čaglavici kod Prištine, dok je, kad je reč o paljenju srednjovekovnih crkava i manastira, najteže stradao Prizren.
Prema zvaničnim podacima tokom dva dana na KiM je ubijeno 19 ljudi – osam Srba, 11 Albanaca. Povređeno je 954 Albanaca, Srba i pripadnika Misije UN na KiM. Sedam srpskih sela potpuno je uništeno, a 4.012 Srba proterano iz svojih domova – interno su raseljeni u druge delove KiM ili na teritoriju centralne Srbije. Zapaljena je 561 kuća i 35 pravoslavnih crkva i manastira. U spaljenim manastirima Devič i Sveti Arhangeli stradale su i grobnice cara Dušana i svetog Joanikija Devičkog, kao i stariji grobovi u prizrenskim crkvama svetog Đorđa i svetog Nikole. U crkvama su uništene freske, ikone, crkveni mobilijar i knjige krštenih, venčanih i umrlih. Stradalo je i više desetina srpskih grobalja.
U protestima koji su zbog nasilja na KiM počeli u centralnoj Srbiji u noći između 17. i 18. marta u Beogradu je zapaljena Bajrakli, a u Nišu Islam-agina džamija. U sukobima policije i demonstranata povređeno je više desetina osoba.
Deo odgovornosti zbog učešća u martovskom pogromu na Srbima optuženi su KPS, kosovske institucije, kao i Ramuš Haradinaj, bivši komandant OVK, bivši premijer Kosova.
Devetnaest godina kasnije na kosovu ostaje sećanje na događaj ali i žrtve, nevino stradale ljude koji ostavljaju neizbrisiv trag gorčine i večito pitanje „Ko i zbog čega je počinio zlodelo nad Srbima na njihoviom pragu i vekovnom ognjištu?“
Od pre šest godina, zvona sa crkve Bogorodice Ljeviške u Prizrenu, jedne od najvećih i najugroženijih srpskih svetinja na Kosovu i Metohiji, ponovo odjekuju gradom na Bistrici i pozivaju na molitvu.
Najjače su reakcije svih ovih godina ljudi koji su izgubili svoje najmilije i Koordinacij srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih koji neprestano iznose činjenice vezane za posledice martovskog pogroma.
Oni ponavljaju da je u vreme punog izvršnog mandata međunarodne vojne i civilne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji (KFOR-a i UNMIK–a), u tri dana masovnog i organizovanog nasilja Albanaca nad Srbima, 17. 18. i 19. marta 2004. godine, ubijeno je 10-oro Srba, srušeno i zapaljeno 35 crkava i manastira, 738 srpskih kuća, 10 javnih objekata, škola pošta i domova zdravlja a proterano 4.012-oro Srba.
Pozivaju da se ne zaboravi zlo koje je počinjeno nad Srbima na Kosovu i Metohiji, a vlasti Republike Srbije da aktuelizuju neprestano pitanje krivične i imovinske odgovornosti za posledice nastale masovnim i organizovanim nasiljem Albanaca nad Srbima i srpskom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji u martovskom pogromu 2004. godine.
Građani Kosovske Mitrovice se takođe sa gorčinom i setom sećaju tog kobnog dana 204. godine.
“Veoma potresno, sa velikim emocijama, pratili smo šta se radilo po celom Kosovu i Metohiji, rušenje crkava, proterivanje Srba, ubistva, maltretiranja, mnogo neprospavanih noći. Posle ovoliko godina, retko ko se od proteranih vratio da živi na Kosovu i Metohiji. I dan danas ne osećamo bezbednost, i mislim da je teže iz dana u dan”, rekao nam je mitrovčanin Ljubiša Vučković
“Posle dvadeset godina se nije mnogo toga promenilo, vidite šta se radi sa registracijama, Srbi se hapse na pravdi Boga i okrivljuju za sve”,odgovorio nam je još jedan od naših sugrađana.
Miloš Vasić , koji se dobro seća tog dana i kako kaže nekog nemira među stanovnicima,dodaje da niko u tom trenutku nije znao šta će se desiti
“Na jugu Kosova među Srbima je vladao totalni haos, mnogi su proterani, prvenstveno Srbi. Veliki broj kuća je zapaljen, zapaljene su crkve, manastiri, i mnogo toga se odigralo u jednom danu. Svemu tome je prethodio jedan možda nerazjašnjen slučaj, zbog dečaka koji su se navodno udavili u reci. Međutim, mislim da niko ne veruje u to, jer je za jedan dan uspela da se skupi tolika masa ljudi i na takav način protera toliki broj Srba. U Kosovskoj Mitrovici je tog dana poginulo dvoje Srba, jedna trudnica i jedan naš sugrađanin, koji su ubijeni snajperskom puškom u sred grada. Mislim da za taj zločin i dalje niko nije optužen i pitanje je da li će ti ljudi ikada biti krivično gonjeni i da li će neko odgovarati za ove stvari”,kaže Vasić.
Polaganjem cveća i paljenjem sveća danas će u Kosovskoj Mitrovici biti obeleženo 19 godina od martovskog pogroma nad srpskim stanovništvom 2004. godine.
U 10 časova biće služen parastos kod spomenika “Istina”, nakon čega će zvaničnici položiti vence na spomen obeležju Jani Tučev i Borivoju Spasojeviću.
U 11 časova u Gradskom muzeju će ovim povodom biti otvorena izložba reprodukovanih i digitalno obrađenih fotografija, koje će prikazati razaranja i devastaciju sakralnih objekata srpske kulturne baštine.
U 11 časova u manastiru Gračanica biće služen parastos stradalima. U 11:30h je polaganje cveća ispred umetničke instalacije “Missing”.
U 11:45h biće otvorena izložba sa likovne kolonije “Jesen u Prizrenu” 2022″, nakon čega će u 12h biti održana akademija posvećena pogromu.
