Sagovornicama „Dogovora!?“ neshvatljivo je da se žene u 21. veku i dalje odriču prava na nasledstvo u korist muških članova uže familije, uglavnom braće. Advokatica Jovana Filipović, predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“ Gordana Đorić i zamenica Ombudsmana Marija Radulović, navode da je ovo čest slučaj i da je prisutan i kod mlađih žena.
„Dešava se jako često i to je nešto što smo mi kao društvo prihvatili kao normalno – da brat traži da bude jedini naslednik, ili braća ako ih je više, i da se razume da će žensko dete da se odrekne u korist brata“, kaže Filipovićeva.
Advokatica kaže da se često suočava sa ovakvim slučajevima, ali i time da muškarac zatraži njene usluge za „borbu na sudu“ protiv sestre koja traži svoja prava.
„Ja ne mogu da pričam bajke ljudima, jer takav slučaj ne bi imao uspeh u sporu. Jednom čoveku koji je hteo da me angažuje nije bilo jasno u 21. veku da njegova sestra ima pravo na imovinu, da je ona isto dete njegovih roditelja kao i on. Međutim, dešava se da kada sestra iskoristi svoje pravo, kasnije bude izopštena iz svoje porodice i na nju gledaju na neki način kao da je ona ‘bratu uzela hleb iz usta’“.
Kaže i da se dešava da se pojedini muškarci prijavljuju kao jedini naslednici ne shvatajući da time čine krivično delo. „Jer nisu prijavili svoju sestru kao naslednika. Oni smatraju da njihova sestra nema pravo jer se udala i time je prekinuta svaka veza sa imovinom te porodice“, objašnjava Filipovićeva.
Problem kod naših žena je svest, kaže Gordana Đorić, predsednica Udruženja poslovnih žena „Avenija“.
„Dešava se da žene, pa čak i mlade žene, da se često odriču svog zakonskog prava. Diskriminacija je da se ja kao dete ne osećam jednako kao moj brat. Dakle, on treba da nasledi sve, da se on pre mene zaposli, da on studira a da sam ja žensko i samim tim ‘tuđa kuća’. Nažalost to je jako zastupljeno ovde. U običnim razgovorima kada pričam sa ženama, one kažu: ‘pa dobro, nema veze on je moj brat’. Mlađe žene. Da ne govorim o našoj generaciji. One su tog mišljenja da ne treba ništa da uzmu od brata i ne razmišljaju da bi možda došle u situaciju da budu žrtve nasilja, da ne budu ekonomski zbrinute i da moraju da trpe. Nažalost, u većini takvih slučajeva, ta braća koja su nasledila sve, pa čak i roditelji, nisu voljni da pomognu“, kaže Gordana Đorić.
Od svih žalbi koje Institucija Ombudsman prima od građana, 25% čine žalbe pristigle od strane žena, kaže zamenica Ombudsmana na Kosovu Marija Radulović.
„To dosta kaže, a dešava se često da muškarac, odnosno suprug šalje žalbu u ime svoje žene. Pre par dana je stigla jedna žalba od žene koja je htela da se informiše šta da uradi jer je imovina njenog oca ostavljena samo njenoj braći. Ona je došla da pita gde da se obrati i da ostvari svoja prava koja joj pripadaju. Iako mi je žao što se takve stvari dešavaju, mogu da kažem da je to bio jedan pozitivan efekat kod mene da postoje žene koje su svesne i da mogu da se raspitaju gde da se žale“, kaže Radulović.
Ukoliko smatraju da im je prekršeno ljudsko pravo, da su diskriminisane, žene mogu da se obrate Instituciji ombudsman. Međutim, ova institucija nema velika ovlašćenja ali može da utiče ukoliko se sudski proces odugovlači.
Radulovićeva ipak ističe da najviše žalbi dolazi od žena koje su diskriminisane na radnom mestu.
O diskriminaciji, nasilju, ali i uspesima žena možete pogledati u ostatku emisije.
