Danas je 8. Mart, dan posvećen ženama i dan koji obeležava njihovu borbu za ravnopravnost. A žene danas ne dobijaju samo poklone i cveće, već i marširaju. Sada već tradicionalno, osmomartovski marš najavljen je u Beogradu, a već je održan u Prištini. Cilj je da se ukaže na položaj žena u društvu i (ne)poštovanje njihovih prava.
U jutarnjim satima kolektiv „Mi marširamo, ne slavimo“, započeo je šetnju ulicama Prištine.
Tokom marša upravo su i uzvikivale iste parole, a njihov ovogodišnji performans bio je usredsređen na nasilje koje supruzi čine nad svojim ženama, što su, između ostalog, pripisivale i nemaru pravosudnih organa na Kosovu.
Stoga je slogan ove godine bio „Mi marširamo, ne slavimo, za život bez nasilja nad devojkama i ženama“.
„Kao i svakog 8. marta, i ove godine organizujemo protest protiv patrijarhalno-kapitalističkog, heteronormativnog, transfobičnog i rasističkog opresivnog sistema“, prenosi Kallxo saopštenje ovog kolektiva.
Učesnice ove godine osuđuju rodno nasilje u više dimenzija:
„Počevši od rada i feminizacije siromaštva, seksualnog, psihičkog i fizičkog nasilja do institucionalnog nasilja koje nastavlja da asimetrično tlači žene, pretvarajući ih u ranjivije i siromašnije subjekte“.
Govorila je na maršu jedna od žrtava upravo ovog vida nasilja, iznoseći javno svoju priču.
„Nakon moje prijave, iako je bivši suprug optužen za krivično delo 2021. godine, tužilaštvo ga je pustilo po redovnom postupku. On me je opet uznemiravao u tom redovnom postupku, nakon čega je poslat u pritvor gde je proveo tri meseca i uz izvinjenje i priznanje krivice pušten je na slobodu. I dalje brige i provokacije nisu prestale, kao ni svo nasilje prema meni. Uprkos dokazima koje sam pružila Sudu, o nasilju koje mi je učinjeno i koje mi se čini, kazna koju je bivši muž dobio od Osnovnog suda u Glogovcu je preniska. Sve dok ne bude adekvatno kažnjen, neću se osećati bezbedno jer njegove pretnje, čak ni u prisustvu sudije, nisu prestale“.
Simbolično, marš je i počeo ispred Palate pravde u Prištini, odakle su učesnice, planirale da odu do zgrade Kosovske policije.
Ispred obe zgrade bacale su baklje koje ispuštaju crveni i crni dim, u znak protesta zbog „neodgovarajućeg tretmana koji Kosovska policija daje slučajevima nasilja nad ženama“.
Nastavile su do zgrade kosovske vlade, gde su se i razišle.
Sa druge strane, u Beogradu će „Neformalna mreža feminističkih i ženskih grupa i nezavisnih aktivistkinja“ organizovati takođe protestni marš danas – za radna prava žena i platu za život pod nazivom „Dostojanstvo. Plata. Život.“
Predviđeno mesto okupljanja povorke je Plato na Trgu Slavija u terminu 17.30 časova, prenosi Danas.
Povorka u 18 časova kreće ulicom Kralja Milana i završava se u Prostoru Miljenko Dereta oko 20 časova, gde je planiran završetak marša i druženje.
Kako ističu organizatorke, neki od zahteva protesta biće osmočasovno radno vreme, neradni praznici i vikendi, dostojanstvena plata i uslovi rada.
Takođe, kako prenosi Danas, poručile su da je neophodno da se novi digitalni oblici rada regulišu pravednim principima i u službi radničkih prava, kao i da društvo osnaživanjem institucija i usluga socijalne i zdravstvene zaštite preuzme teret rada iz oblasti nege i brige, koji je do sada „dominantno ostao ženski neplaćen rad na kom počiva reprodukcija radne snage“.
Organizatorke navode i da je potrebno da institucije adekvatno i blagovremeno rade na prevenciji i adekvatnom reagovanju u slučajevima rodno zasnovanog nasilja.
One ističu da „neoliberalna država žene vraća prvenstveno u ulogu majke, negovateljice i neplaćene kućne radnice, doprinosi sveukupnom ugnjetavanju i stigmatizaciji žena, lezbejki, trans osoba, Romkinja, žena sa invaliditetom i pripadnica drugih marginalizovanih grupa, ciljajući na organičavanje slobode odlučivanja o vlastitim telima i promovišući isključivo heteronormativni oblik porodice“.
U saopštenju se podseća i „da bez adekvatne zarade, dostojanstva i socijalne zaštite nema izlaska iz situacije nasilja, a da nam svakodnevne crne statistike pokazuju da je nasilje prema ženama – nesmanjeno“, prenosi isti medij.
„Poseban nivo diskriminacije prilikom zapošljavanja i rada trpe Romkinje, žene sa invaliditetom i trans žene u Srbiji – rade na potplaćenim pozicijama ili im se uopšte prilika i ne pruža. Od žena se očekuje da u vremenima krize upravljaju domaćinstvom i da dodatnim radom nadomeste nedostatak osnovnih sredstava za život porodice. Konstantno svedočimo urušavanju stečenih radničkih prava i povećanju nezaposlenosti. Žene rade na manje plaćenim poslovima, sporije napreduju i imaju daleko veći teret. Javno zdravstvo i obrazovanje postaje dostupno onima koji mogu da ga plate“, navodi se između ostalog u saopštenju.
