Aljbin Kurti krši Briselski sporazum tako što ne dozvoljava da se formira Zajednica srpskih opština (ZSO), stav je predsednika Srbije, Aleksandra Vučića. Aleksandar Vučić krši evropski predlog time što se protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, stav je kosovskog premijera, Aljbina Kurtija. Jedan od sporazuma je uveliko potpisan pre deset godina, dok se za drugi, iako usmeni, trenutno traži način o njegovom sprovođenju. Dok se međusobno optužuju, međunarodna zajednica očekuje poštovanje oba sporazuma.
Zajednica srpskih opština je već deset godina kamen spoticanja u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Definisana kao obaveza iz Briselskog sporazuma, ZSO je za zvanični Beograd „uslov svih uslova“ za dalje pregovore sa Prištinom. Neformiranjem ZSO, zvanični Beograd neretko optužuje Prištinu da direktno krši dogovor u Briselu.
Sa druge strane, za Prištinu ZSO nije u skladu sa kosovskim ustavom, posmatra je kao „novu Republiku Srpsku“ i rešenje ovog pitanja vidi kroz konačni sporazum koji podrazumeva međusobno priznanje.
Međutim, pojavom francusko-nemačkog plana, kosovski premijer, Aljbin Kurti, usled pritiska međunarodnih zvaničnika, ipak izjavljuje da će prihvatiti formiranje ZSO, ali pod određenim uslovima.
Kurtijevi uslovi nisu prihvatljivi za zvanični Beograd, ali i za predstavnike međunarodne zajednice. Stava su da Zajednica opština sa srpskom većinom mora biti formirana na način kako je predviđeno dogovorom u Briselu. Prema njihovom viđenju, Briselski sporazum postignut 2013. godine je jedini dokument od svih dokumenata u okviru dijaloga, koji je ratifikovan i u kosovskoj skupštini, tako da je pravno-obavezujući.
Uprkos tome, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ne očekuje da će Kurti da formira ZSO, iako kaže da je tokom najnovijih razgovora u Briselu insistirao na tome. Međutim, veruje da će ipak neko morati to da uradi.
„Da li će to biti za mesec, dva ili šest, niko ne zna… Neko će morati da je formira… “, izjavio je Vučić gostujući na RTS-u.
Bez obzira na to što u Briselu nije postignut dogovor o formiranju ZSO, upravo sa pregovaračkim kolegom, Aljbinom Kurtijem, srpski predsednik je izrazio spremnost za sprovođenje „Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije“, prethodno se usaglasivši da nije potrebno dalje o tome da se pregovara.
Do tada nepoznat javnosti, evropski predlog napokon je i obelodanjen.
Usledile su analize novog plana ka normalizaciji odnosa dve strane, koje su rezultirale kritikama na račun i Vučića i Kurtija. Opozicija u Beogradu, ali i Prištini, isto gleda na novi sporazum. Za njih je to „izdaja nacionalnih interesa“.
Pored toga, nepuna tri dana otkako su Beograd i Priština izrazili spremnost za sprovođenje „Sporazuma o putu normalizacije između Kosova i Srbije“, stižu novi problemi i optužbe na račun jednog od lidera.
Kosovski premijer, Aljbin Kurti, reaguje na izjavu Aleksandra Vučića koji tvrdi da dok je predsednik Srbije neće ni formalno, ni neformalno prihvatiti priznanje Kosova, ni ulazak u UN, „a posle mene gledajte šta ćete i kako ćete“.
Za Kurtija to predstavlja jasno kršenje člana 4 evropskog predloga koji glasi: „Strane polaze od pretpostavke da nijedna od njih ne može predstavljati drugu (stranu) u međunarodnoj sferi ili delovati u njeno ime. Srbija se neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji“.
„Normalizacija odnosa je moguća samo ako obe strane pregovaraju u dobroj veri. Srbija je očigledno odlučila da to ne učini“, naveo je Kurti u objavi na Tviteru.
Ipak, međunarodna zajednica je zadovoljna time što su obe strane ušle u diskusiju sa dobrom voljom, jer ne želi da koristi ‘štap i šargarepu’, kako bi ih ohrabrila da krenu dalje.
“Cilj je da dve strane imaju miran i predvidiv odnos, a sve to će dovesti do integracije Srbije i Kosova u EU i međunarodne organizacije. Nadamo se da će oni ispuniti svoje obaveze“, izjavio je specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar.
Jedno je sigurno – obe strane su se obavezale da ispune ono što su ispregovarale. Kroz Briselski sporazum pismeno, kroz evropski, za sada, usmeno. Briselski sporazum su prihvatili prethodni, a evropski plan, sadašnji donosioci odluka. Iako svesni o čemu pregovaraju, i jedni i drugi dogovoreno tumače u skladu sa očekivanjima svojih birača, ne razmišljajući o tome da li i koje će obaveze ostaviti onima koji posle njih dolaze. Ono što je više nego evidentno je to da je ključ za preuzimanje odgovornosti obe strane, trenutno u rukama šatl diplomatije.
