Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku u Briselu, u ponedeljak, 27. februara prihvatiti evropski plan za rešavanje kosovskog pitanja.
“Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu. To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju”, rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.
Miroslav Lajčak je istakao da će dokument biti dostupan javnosti kada bude prihvaćen od obe strane, odnosno i Beograda i Prištine.
Upitan da li zakazani sastanak 27. februara znači da je postignuta saglasnost i Beograda i Prištine u vezi sa finalnom verzijom francusko-nemačkog plana, Lajčak je kazao da se od septembra razgovara sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem o evropskom predlogu.
“U poslednje vreme predsednik Vučić u januaru, a premijer Kurti u februaru su rekli da prihvataju taj predlog. Znači vreme je sazrelo da organizujemo sastanak u Briselu i očekujemo od naših partnera da zvanično i javno prihvate taj predlog i da razgovaramo o njegovoj implementaciji što je cilj našeg sastanka u ponedeljak”, istakao je Lajčak.
Upitan da li je u tom smislu sastanak 27. februara u Briselu presudan, odnosno po principu uzmi ili ostavi, Lajčak kaže da ne bi razgovarao o formalnostima.
“Bitno je da obe strane prihvate taj plan i formalno i javno kažu da prihvataju taj plan, a onda da razgovaramo o svim ostalim detaljima, a pre svega o ispunjavanju tog plana”, rekao je Lajčak.
Od stavova će zavisiti sledeći koraci
Ocenio je da je predstojeći sastanak u Briselu veoma značajan, jer će od stavova strana u pregovorima zavisiti sledeći koraci.
“Prihvatanje našeg predloga koji podržava 27 članica EU i SAD znači da su oni odlučili da poboljšaju svoje odnose i ubrzaju svoj evropski put. Ako bi jedna ili obe strane odbile taj predlog to bi bio negativan signal da nisu spremne da normalizuju međusobne odnose i da nisu spremne da brže krenu evropskim putem, tako da očekujemo da će plan biti prihvaćen. Svi znaju šta očekujemo od sastanka u ponedeljak. Imali smo razgovore i sa predsednikom Vučićem i sa premijerom Kurtijem u toku Minhenske bezbednosne konferencije tako da svi znamo gde se nalazimo i šta očekujemo”, istakao je Lajkčak.
Dodao je da predlog koji će se naći na stolu u Briselu, u ponedeljak ima snažnu podršku EU.
“Odbijanje tog predloga bi značilo odbijanje normalizacije odnosa i odbijanje evropskog puta, na to bi reagovale SAD, međunarodna zajednica i EU i ne želim da ulazim sada u to koje bi bile negativne posledice. Mislim da je svima jasno da se ne govori ‘ne’ Evropskoj uniji i Americi posebno ako možemo time dobiti stabilizaciju, normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova, stabilizaciju atmosfere na Balkanu i ubrzani evropski put”, kazao je Lajčak.
Ocenio je da bi odbijanje predloga poslalo negativan signal u regionu i da bi otvorilo mogućnost za nove rizike od eskalacija poput onih koji su se dešavali prošle godine.
“Mislim da to ne može niko da želi i imamo predlog koji otvara drugi put, a to je put normalizacije i stabilizacije”, naglasio je Lajčak.
“Predlog nije obelodanjen u ovoj fazi”
Na pitanje šta bi se dobilo potpisivanjem predloga, Lajčak je kazao da predlog nije obelodanjen u ovoj fazi i da ne bi ulazio u detalje.
“Ono što mogu da kažem jeste da su nam detaljno poznate pozicije i jedne i druge strane i mislim da je naš predlog dobar i da u maksimalnoj mogućoj meri uzima u obzir pozicije i crvene linije i očekivanja obe strane”, naveo je specijalni izaslanik.
Dodao je da je obelodanio da predlog ima 11 tačaka i naglasio da je to za sada maskimum koji može da kaže o sadržaju, jer, kako je kazao, sve drugo ne bi bilo od koristi u ovoj fazi pregovora.
“Taj dokument će biti dostupan javnosti odmah pošto bude prihvaćen i od jedne i od druge strane”, naglasio je Lajčak.
Upitan da li je na vidiku dogovor o povratku Srba sa severa KiM u institucije koje su napustili, Lajčak je kazao da je EU je zabrinuta trenutnom situacijom i povlačenjem Srba iz kosovskih institucija, policije i pravosudnih institucija.
“Redovno razgovaramo sa obe strane da je potrebno da se Srbi vrate, jer taj vakuum je opasan i neprihvatljiv za ljude koji žive tamo, jer su im i policija i pravousđe potrebni. Očekujemo da Srbija ohrabruje Srbe da se vrate u institucije, a Kosovo to da omogući. Do sada nije bio postignut dovoljan napredak u tom procesu. Nije prihvatljivo da se taj bezbednosni vakum i ta privremena organizacija nastave. Zbog toga očekujem da se što pre reši pitanje povratka, jer i to stoji u Briselskom sporazumu iz 2013. Ako tražimo da se taj sporazum u potpunosti ispuni onda treba da se ispuni i to da su kosovski Srbi deo tih institucija”, naveo je Lajčak.
ZSO po Briselskom sporazumu
Prema njegovim rečima predviđeno je da svi prethodno postignuti sporazumi moraju da budu ispunjeni i da to važi i za jednu i za drugu stranu, dodajući da se to odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.
“Dogovor o formiranju ZSO je bio postignut već 2013, pa onda i u 2015. godini. Briselski sporazum postignut 2013. godine je jedini dokument od svih dokumenata u okviru dijaloga, koji je ratifikovan i u Skupštini Kosova, tako da je to pravno-obavezujući. Značaj tog dogovora i uspostavljanja ZSO je istaknut, o tome eksplicitno govore i zaključci Evropskog saveta da je potrebno da se uspostavi ta zajednica”, rekao je Lajčak.
ZSO po Briselskom sporazumu
Prema njegovim rečima predviđeno je da svi prethodno postignuti sporazumi moraju da budu ispunjeni i da to važi i za jednu i za drugu stranu, dodajući da se to odnosi i na formiranje Zajednice srpskih opština.
“Dogovor o formiranju ZSO je bio postignut već 2013, pa onda i u 2015. godini. Briselski sporazum postignut 2013. godine je jedini dokument od svih dokumenata u okviru dijaloga, koji je ratifikovan i u Skupštini Kosova, tako da je to pravno-obavezujući. Značaj tog dogovora i uspostavljanja ZSO je istaknut, o tome eksplicitno govore i zaključci Evropskog saveta da je potrebno da se uspostavi ta zajednica”, rekao je Lajčak.
