Pored Dečanskog manastira i manastir Gračanica je, zahvaljujući donatorima, oformio veliki proizvodni kompleks sa farmom i pogonima za preradu voća i mesa. Za sada ima 27 zaposlenih. Uz Narodnu kuhinju koja obezbeđuje 2.000 obroka dnevno, sva tri poduhvata, vođena su stavom Eparhije raško-prizrenske, da ko ima hranu, ima i egzistenciju.
Za nepune četiri godine, u naselju Novi Badovac, par kilometara od Gračanice, nikla je farma krava i goveda, sa živinarnikom, štalama u kojima je više od 200 ovaca, stotinu koza, i prinovama koje stižu tokom ovih zimskih noći.
Tu su i pogoni za proizvodnju stočne hrane, preradu mleka i mesa, pasterizaciju voća i povrća.
“Posao mi znači dosta, imam tri sina, nigde ne rade, u školu, majka, otac, žena, jedina plata… Trenutno smo u ovčarniku, hranimo, čuvamo kad je sezona”, kaže Ivan Nastić iz Suvog Dola.
Dejan Stanković iz Gračanice priča da se zaposlio regularno, da mu je to prvi posao, pod ugovorom.
“Ovde sam osam meseci, pravimo prirodne sokove, sto posto prirodno voće. Prezadovoljan sam, znate i sami kakva je situacija”, kaže Stanković.
Ekonomija ima 55 hektara pašnjaka, a obrađuje se više od 40 hektara zemlje. Sve je povezano saobraćajnicom, i prati proces proizvodnje. U samom naselju, podignuta je parohijska crkva, i najveći broj zaposlenih je nadomak svoje kuće.
“Mnogo znači. Tu mi je, praktično, ispred vrata, mogu i peške da dođem, i da odem. Posao mi znači, imam četvoro dece. Sto pedeset litra dnevno mleka imamo. Treba nam najmanje 500 litara, toliko mleka možemo da radimo”, rekla je Jelena Vasić iz Novog Badovca.
“To je sve domaći proizvod, to je naš vladika Teodosije smislio, taj plan, taj rad, zapošljavanje mladih ljudi, to je jako značajno za nas ovde, mladih koji su ostali”, ispričao je Saša Jovanović iz Livađeg sela.
Manastirska ekonomija proizvodi za potrebe narodnih kuhinja, manastira i Bogoslovije u Prizrenu, a višak proizvoda u ponudi je manastirske prodavnice u Gračanici.
“Mi smo ovde više jedno domaćinstvo, i mi u manastiru i oni koji ovde rade. Poruka je da treba da gledamo napred, da stvaramo, da se nikada ne žalimo, nego uz Božju pomoć, sa nadom u Boga da naše Kosovo živi i da ostanemo i da što više ljudi ima posao i da ostane na ovim prostorima”, ističe episkop raško-prizrenski Teodosije.
Vladika dodaje da je ekonomija osnovana, najviše zahvaljujući pomoći Kancelarije za Kosovo i Metohiju, a dobrotvori su i fondacija Arnoa Gujona, pravoslavna organizacija iz Baltimora, eparhije i srpske fondacije iz sveta, kao i mnogobrojni pojedinci.
U planu je izgradnja i sušare za voće i uljare, čime će se obezbediti posao za još desetak ljudi. Ali, ekonomija nije samo materijalna podrška, jednako je važno i saznanje da narod ima na koga da se osloni.
