U Prištini se obeležava petnaest godina od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Tim povodom biće održana svečana sednica vlade i skupštine, zatim parada policijskih i takozvanih vojnih snaga, a biće položeni i venci na grobove palih pripadnika nekadašnje OVK.
Za Albance Kosovo je država, a za Srbe – deo Srbije. Zbog svakodnevnih provokacija i napada, Srbi sa Kosova i Metohije žive u strahu već godinama, kako pre, tako i posle jednostranog proglašenja nezavisnosti.
„Albanci na Kosovu su dobili jedno veliko prazno ništa, koje nastoje da popune mržnjom i sukobom prema drugima. Neki od njih su dobili priliku da pobegnu odavde i izbegnu odgovornost za sistem koji propada. Taj sistem se sveo na povlašćenu grupu ljudi, koja upravlja njihovim životima i koja je sve dala na ideologiju nezavisnosti, koja je uspostavila jedan etnokratski sistem u kom nema drugih“, kaže u izjavi za Tanjug novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević i dodaje da su Srbi dobili samo napade i nepoštovanje najosnovnijih ljudskih prava.
„Srbi nakon petnaest godina od samoproglašenja nezavisnosti Kosova žive u svojim getima i to je jedina odrednica kojom se mogu definisati njihovi životi. Gotovo nikakvih pomaka nije bilo“, navodi Rakočević.
Slično misli i novinar Neđeljko Zejak, za koga, i pored napora pojedinih zapadnih zemalja, „Kosovo nije uspelo da stvori ni konture državnosti, a komoli da postane suverena i pravna država“.
Za proteklih 15 godina, Kosovo je uspelo da postane članica nekoliko međunarodnih organizacija, ali ne i članica Saveta Evrope, Interpola, Uneska, kao ni kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a građani koji žive u našoj južnoj pokrajini još uvek nemaju ni viznu liberalizaciju.
„Sa protokom vremena uopšte se više ne može govoriti o nezavisnosti, već samo o zavisnosti Kosova. Godine promiču, ta zavisnost je sve veća, ovde ništa ne radi. Kada vam daju odgovor na pitanje šta radi, onda ćete znati da ima nekog pomaka u ekonomiji, društvu, životu, demokratiji, političkim partijama, sistemu, kulturi, odnosu prema drugima. Sve je palo u vodu. Kosovo je danas jedna prazna ljuštura, koja traži svoj sadržaj u sukobu“, ističe Rakočević.
Od samoproglašenja kosovske nezavisnosti broj napada na Srbe, njihovu i imovinu Srpske pravoslavne crkve svake godine je sve veći, pa je tako od početka 2022. godine do danas bilo više od 150 napada, čak i na decu, kao što je ranjavanje dečaka i mladića u selu Gotovuša kod Štrpca, na Badnje veče ove godine. Međuetnički odnosi su svakim danom sve gori, raste nepoverenje u privremene prištinske institucije i zvaničnike, pa su, osim napuštanja institucija, Srbi prošle godine tri puta postavljali barikade na severu KiM, u znak protesta zbog nepoštovanja osnovnih ljudskih prava i nezakonitog hapšenja svojih sunarodnika.
Od 2008. godine, kada je tadašnji premijer privremenih prištinskih institucija, a sada haški pritvorenik, Hašim Tači, pročitao deklaraciju o nezavisnosti, sve manje se poštuju i zakoni koji štite prava nevećinskih zajednica, posebno Srba, a koje su donele same prištinske institucije. Ne poštuje se Zakon o upotrebi jezika, pa, iako je srpski službeni jezik, na javnim događajima nema prevoda ili je on vrlo lošeg kvaliteta, a ćirilica je skoro potpuno istisnuta iz upotrebe. Zakon o zapošljavanju nevećinskih zajednica garantuje da 10 odsto njihovih pripadnika, od toga 7 odsto Srba bude zaposleno u javnim preduzećima, ali situacija na terenu je takva da u pošti ili elektrodistribuciji taj procenat iznosi oko 3 odsto, dok na rukovodećim mestima Srba skoro i da nema. Ekonomska situacija na Kosovu i Metohiji je loša, nezaposlenost je, na osnovu podataka Agencije za statistiku, blizu 40 odsto, a inflacija je dvocifrena.
I politička i ekonomska situacija, kao i međuetnički odnosi, posebno su pogoršani dolaskom na vlast Aljbina Kurtija i njegovog Pokreta Samoopredeljenje. Nije poznato koliko je zemalja priznalo kosovsku nezavisnost. Priština tvrdi da je taj broj veći od 110, dok Beograd ističe je taj broj znatno manji.
