“Vlada Kosova se zalaže da se svi građani tretiraju bez diskriminacije”, poručio je premijer Aljbin Kurti. Međutim, njegova zamenica Emilija Redžepi smatra da su upotreba jezika i pisma, nedovoljna zastupljenost u albanskim medijima, te zapošljavanje na centralnom i lokalnom nivou, samo su neki od problema nevećinskih zajednica.
Pred 15. godišnjicu od (samo)proglašenja nezavisnosti Vlada Kosova je organizovala okrugli pod nazivom “Nevećinski narodi u nezavisnom Kosovu”.
Premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao da njegova vlada “već dve godine podržava sve zajednice na Kosovu”. On je obećao da nijedan građanin neće biti diskriminisan na Kosovu jer, kako je rekao, “stotine preduzeća i porodica imale su koristi od vlade”.
“U poslednje dve godine, vlada je podržala sve zajednice. Podržavamo oko 800 hiljada porodica. Podržali smo 123 mala preduzeća u zajednicama, dodelili smo 96 hiljada evra organizacijama za nevećinske zajednice. Od početka smo podržavali zajednice, više od bilo koje vlade. Vlada je posvećena tome da nijedan građanin ne bude diskriminisan i zajedno sa svim zajednicama ćemo raditi na izgradnji evropskog puta. Kosovo je jedina domovina koju imamo”, rekao je on.
Kurti je naveo da se Vlada Kosova zalaže da se svi građani tretiraju jednako i bez diskriminacije.
“To podrazumeva da nema favorizacije, jer privilegija nekoga kasnije postaje diskriminacija za nekog drugog. Jednakost nas ne štiti samo od diskriminacije već i od privilegije”, dodao je premijer Kosova.
Emilija Redžepi, treća potpredsednica Vlade Kosova zadužena za manjine i ljudska prava, najpre je pomenula poglavlja u Ustavu Kosova koja se odnose nevećinske zajednice i podsetila na njihova zagarantovana prava.
“Da li smo zadovoljni? Naravno da nismo, ali imamo nadu u našeg premijera da se intenzivnije bavi životnim pitanjima svih građana, podjednako stvarajući društvo i uključenost svih građana, ne odvajajući nikoga po bilo kojoj osnovi. U toj borbi daćemo mu našu maksimalnu podršku”, kazala je ona.
Redžepijeva je istakla da ne može da prećuti “bitna pitanja koja muče pripadnike nevećinskih zajednica”.
“To su jako loša upotreba jezika i pisma, nedovoljan prostor u medijima većinske zajednice, zapošljavanje na centralnom i lokalnom nivou, kao i učešće profesionalnih i stručnih osoba u rukovođenju značajnih sektora u državi i našoj diplomatiji. Ovo je naš generalni problem već 23 godine, međutim ova pitanja su često na redu naše vlade, što meni lično daje veliku nadu da naša vlada ozbiljno pristupa rešenjima nekih naših decenijskih problema. Time ćemo stvoriti mnogo bolje uslove za život svih naroda na Kosovu”, rekla je ona.
Na okruglom stolu je govorio i ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić.
“Od samog početka moje političke karijere sam govorio da je šarolikost naroda koji žive na Kosovu, u stvari, najveća snaga i najveća vrednost. Mislim da u jednoj manjoj formi mi, ovde, pokazujemo da ta vrednost stvarno postoji, da je treba razvijati, gajiti, jačati. Iako na tom putu očigledno imamo dosta izazova, počevši od ličnih do vladinih, kolektivnih, izazovi zajednica, izazovi naroda koje mi imamo, u većem delu, pogotovo izazovi koje imamo na severu, koje imamo unutar institucija, su sve stvari koje su proces”, naveo je Rašić.
Kako je dodao, “ništa se na Balkanu ne dešava i rešava u toku jednog dana, jedne noći”.
“Suprotno od toga, treba mukotrpni rad, puno strpljenja, tolerancije, razumevanja. Meni je drago što na toj osnovi postoji jedna izuzetna komunikacija koja će sigurno uroditi plodom”.
Rašić je podsetio da je Ministarstvo za zajednice i povratak raspisalo javni poziv za pripadnike nevećinskih zajednica na Kosovu za više vrsta pomoći i da svi mogu da učestvuju.
Na okruglom stolu pod nazivom “Manjine u nezavisnom Kosovu” koji je održan u zgradi Vlade Kosova novinarima nije bilo omogućeno da postavljaju pitanja.
