Praznik Sretenje Gospodnje je sinonim za dva izuzetno važna događaja. Jedan se vezuje za Orašac kada je 1804. godine doneta odluka o podizanju Prvog srpskog ustanka i gde se vidi težnja srpskog naroda za slobodom. Sa druge strane, imamo donošenje Sretenjskog ustava 1835. godine, naveo je za Radio Kim profesor istorije Marko Marković.
U Marićevića jaruzi u Orašcu, u srcu Šumadije, istaknute ličnosti iz nekadašnjeg Beogradskog pašaluka su odlučile da podignu Prvi srpski ustanak radi oslobođenja od Turaka. Za svog vođu ustanici su izabrali Đorđa Petrovića Karađorđa. Marković je naveo da su se u to vreme istakle mnogobrojne ličnosti koje i danas mogu da budu uzori.
„Oni su težili fizičkoj slobodi, svi ustanici, počev od Karađorđa. Ali, ne smemo zanemariti druge ljude, koji su bili učenici ustanka a koji su kreirali, odnosno obnavljali, srpsku državu i kreirali slobodu, poput Dositeja Obradovića koji je ukazivao na značaj i ulogu obrazovanja u novoj državi“, rekao je on.
Prvi Ustav, tada Kneževine Srbije, donet 1835. godine poznat je kao Sretenjski. Njegov tvorac Dimitrije Davidović ga je izradio po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Srpski narod je njegovim donošenjem pokazao jasnu težnju u svojoj borbi za ljudska prava, smatra Marković.
„Srbi su, ne samo početkom 19. veka, već vekovima unazad težili slobodi, a to su dokazivali time što su često dizali bune. Gotovo da nije prošao neki duži vremenski period da Srbi nisu oružjem iskazivali tu svoju želju za slobodom. Međutim, u periodu o kome govorimo, Otomanska imperija je još uvek bila jaka, pa se do slobode nije moglo doći na lak način. Ona se uvek osvaja, nikada se ne dobija. Proces osvajanja je bio dugoročan i na kraju se završio trijumfom“, rekao je Marković.
Iako je bio na snazi samo 55 dana, Sretenjski ustav je bio daleko ispred svog vremena, kazao je ovaj istoričar.
„Kao takav naravno da nije odgovarao imperijama poput Austrougarske i Rusije. Naravno, kada imate pritiske tako velikih država u ono vreme, taj ustav je odmah bio osuđen na neuspeh. Međutim, samo njegovo donošenje ustava i njegovi akti su istorijski veoma važni iz razloga što u ono vreme niko u Evropi nije imao takav slobodarski ustav. U tom ustavu ljudima su zajamčena ljudska prava, pravo na neotuđivost imovine, slobodu govora i mnoge druge slobode koju mnogi narodi, svedoci smo i danas, nemaju u srcu Evrope 200 godina kasnije“, rekao je Marković za Radio Kim.
Istoriju nije dovoljno samo čitati, već je prema njegovim rečima, nužno spoznati uzročno-posledične veze nekog događaja.
„Kada shvatimo uzroke i posledice nekog događaja, mi zapravo dobijamo jasnu sliku njegove važnosti. Sveodoci smo da se istorija uvek ponavlja i tako će uvek biti“, zaključio je Marković.
Inače, Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretenje. Po široko rasprostranjenom verovanju, zimski mrazevi popuštaju, a priroda se sprema za lepše vreme i dolazak proleća.
