Iako se često tvrdi da zbog prekomerne upotrebe telefona i korišćenja interneta, deca sve manje čitaju, podaci iz Narodne biblioteke u Gračanici govore drugačije. Upravo su deca školskog uzrasta najčešći korisnici. Da učenici redovno čitaju govori i podatak iz OŠ „Miladin Mitić“ u Lapljem Selu gde je mnogima od njih upravo knjiga najbolji drug i gde se uveliko pripremaju za učešće na Književnoj olimpijadi.
Osim klasika, beletristike, te knjiga domaćih autora i obaveznih školskih lektira, Narodna biblioteka u Gračanici obiluje i knjigama za decu, a učenici sa područja opštine Gračanica su njeni verni članovi i rado je posećuju, kažu u ovoj ustanovi.
„Uglavnom su naši čitaoci baš tog uzrasta, deca nižih i viših razreda ali i deca predškolskog uzrasta kojima roditelji čitaju određene publikacije i enciklopedije. Deca školskog uzrasta najviše čitaju obavezne školske lektire, tako da su oni i najverniji čitaoci. Svaka pročitana knjiga donosi nešto novo, posebno u vokabularu pogotovo dece“, rekao je bibliotekar Saša Milićević.
Milićević ističe da se u poslednje vreme sve više dece učlanjuje u Narodnu biblioteku u Gračanici.
„Najčešće čitaju određene publikacije, enciklopedije i školske lektire. To što nastavnici i učitelji od njih traže. Imamo odgovarajuću literaturu za učenike školskog uzrasta. Mislim da je čitanje školske lektire na zadovoljavajućem nivou. To zavisi od škole, nastavnika ali prevashodno od deteta“, naveo je bibliotekar.
Učenici Osnovne škole „Miladin Mitić“ u Lapljem Selu uverili su nas da tvrdnje kako mladi sve manje čitaju nisu baš istinite. Oni sa kojima smo razgovarali tvrde redovno čitaju školske lektire, ali i da se pripremaju za učešće na Književnoj olimpijadi.
„Volim da čitam kada je raspust jer tada imam najviše slobodnog vremena. Volim da čitam i školske lektire. ‘Hajduk Stanko’ je zadnja knjiga koju sam pročitala a ujedno mi je i omiljena. Trenutno čitam ‘Zonu Zamfirovu’ i pripremam se za takmičenje“, navela je učenica sedmog razreda Olga Stavrić.
„Uglavnom volim da čitam komedije od Branislava Nušića i Branka Ćopića. Na primer ‘Dečaci Pavlove ulice’ i ‘Hajduci’. Poslednje sam pročitao ‘Mamac’ od Davida Albaharija. Spremam se za takmičenje, prvo bi trebalo da prođem školsko takmičenje da bih išao dalje. Moja omiljena knjiga je ‘Dečaci Pavlove ulice’, zato što je smešna, i zato što liči na neke naše priče. U poslednje vreme dosta čitam knjige na engleskom jeziku“, naveo je učenik osmog razreda Nikola Parlić .
„Uglavnom čitam epske i lirske pesme i različite romane. Trenutno čitamo „Ciklus pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore“ koju sam uzela u Narodnoj biblioteci. Moja omiljena knjiga je ‘Pop Čira i pop Spira’. Svi se uveliko spremamo za školsko takmičenje“, kazala je Nikolina školska drugarica Lana Parlić.
„Biblioteku posećujem retko, najčešće kada treba da uzmem lektire koje treba da čitam. Kod kuće čitam basne i bajke. Sviđa mi se ‘Robinzon Kruso’, veoma interesantna knjiga i za sada mi je to omiljena. Poslednju knjigu koju sam pročitala jesu ‘Hajduci’, baš mi se svidela i želela bih ponovo da je čitam”, rekla je Vera Krstić, učenica petog razreda.
Snežana Đokić, nastavnica Srpskog jezika i književnosti i bibliotekarka u OŠ „Miladin Mitić“, rekla je da je za decu školskog uzrasta čitanje veoma važno kako bi razvili vokabular i unapredili komunikaciju sa ljudima.
„Deca najčešće sada koriste internet, a na internetu su sve informacije dostupne. Dođu u biblioteku i traže da im ja preporučim neku knjigu koja nije obavezna planom i programom. Lektire su uvek imale važnu ulogu i uvek će imati, ali možda se smanjio broj zainteresovanih učenika za čitanje. Svakako mi aktivnostima koje organizujemo u školi trudimo se da decu vratimo knjizi i biblioteci. Postoji u biblioteci literatura koja nije obavezna i predviđena planom i programom, učenici vole da pročitaju nešto novo i to ih više interesuje nego ono što je obavezno. Nastavnici Srpskog jezika uvek ih opominju da je veoma važno čitanje za njihovu komunikaciju među ljudima i sa društvom“, dodala je Đokićeva.
Dragan Arsić, otac tri devojčice, kazao je da su njegove ćerke članice biblioteke, kao i da ne utiče na njihov izbor čitanja.
„Moje tri ćerke su od skoro učlanile u biblioteku zbog školskog štiva koje su morale da pročitaju. Pored gradiva koje je vezano za njihovo obrazovanje, najmlađa Stefanija (6) čita bajke, ona je još u fazi sticanja veština čitanja, traži da joj se čitaju bajke. Anisija (10) imala je da pročita štivo ’Bela griva’, vezano za njen uzrast. Viktorija (17) je tražila da joj kupim bestseler pod nazivom ’48 moći’. Najstarija često traži knjige do kojih se malo teže dolazi“, dodao je on.
Arsić takođe ističe da čitanje značajno utiče ne samo na povećanje fonda reči i razvoja govora, već i gramatiku, ali i da ima jak uticaj na njihovo razmišljanje i razumevanje stvari.
„Trudim se da ih pratim šta čitaju i za sada nije bilo potrebe da budem toliko strog. Na primer knjiga ’Mi deca sa stranice Zoo’, je odlična za tinejdžere, govori o narkomaniji i mislim da može biti veoma poučna, u smislu da bi trebalo svaki tinejdžer da je pročita, pa da bi iz knjige mogao da stekne utisak dokle to može da dogura i kakve teške posledice može da ostavi na njihovo odrastanje i formiranje ličnosti. Njima sam prepustio da same odluče šta će čitati“.
Narodna biblioteka “Gračanica” sa odeljenjima u Lapljem selu, Čaglavici i Donjoj Brnjici raspolaže fondom od 28.540 knjiga i ona je, pored školskih biblioteka jedina ustanova gde ovdašnje stanovništvo može da nabavi knjigu. Nažalost, na centralnom Kosovu, u srpskim sredinama, nema knjižara u kojima mogu da ih kupe.