Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je da je oružani sukob na Kosovu i Metohiji izbegnut i mir sačuvan samo zahvaljujući mudroj politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Brnabićeva je, u intervjuu Tanjugu, rekla da u 2023. godini očekuje dalju nestabilnost na KiM, kao i da je prethodnu godinu obeležila nestabilnost koju je kreirao premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti, svojim jednostranim potezima i terorom nad Srbima.
“Prošla godina je bila godina nestabilnosti koju je kreirao svojim jednostranim potezima Aljbin Kurti, godina u kojoj je njegov prvi potez bio da ukine pravo glasa Srbima na Kosovu i Metohiji i da im zabrani da učestvuju na referendumu o vladavini prava na teritoriji Kosmeta i time nije samo prekršio Briselski sporazum, već je praktično išao na ukidanje Briselskog sporazuma”, kazala je premijerka.
Dodaje da je Kurti uskratio Srbima i ona prava koja su bila garantovana Briselskim sporazumom i navodi da je krenuo u 2022. godinu ne samo tim da za njega Briselski sporazum ne postoji, već i da će ukinuti osnovna prava Srbima na KiM koja su im bila garantovana tim sporazumom. Ističe da, nažalost, nije naišao na suviše oštru reakciju zemalja Kvinte i EU, pa je to ponovio i u aprilu.
“Od tada kreće svojevrsna spirala nasilja koja nas je dovela na samu ivicu oružanog sukoba. Želim da se kao predsednica Vlade Srbije zahvalim predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je sukob nekoliko puta tokom 2022. godine bio izbegnut samo njegovom mudrom reakcijom, ogromnim stepenom tolerancije i političkom mudrošću da se ne reaguje na, kakve god, provokacije Aljbin Kurti izveo”, naglasila je Brnabić.
Kako je navela, Kurti je započeo 2022. ukidanjem prava Srbima na Kosovu i Metohiji da glasaju, a završio sa zabranom posete Kosmetu patrijarhu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju. Navodi da je to jedan krug za koji nije sigurna da može da objasni nedovoljnu angažovanost nekih međunarodnih partnera, da spreče takvu eskalaciju nasilja i provokacije. Takođe, napominje da ne može da objasni ni zašto je nedostajala angažovanost međunarodnih partnera da se stavi tačka na implementaciju Briselskog sporazuma i da ono što je započeto 2013. godine potpisivanjem tog sporazuma bude i sprovedeno.
Naglasila je da je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma, sa tim nastavljeno 2015. kada su dogovoreni opšti principi u vezi sa Zajednicom srpskih opština, pa onda 2018. kada je upravljački tim počeo rad na statutu Zajednice srpskih opština i kada je Brisel hvalio Prištinu za to u Izveštaju o napretku. “Nisam sigurna da mogu da objasnim kako nismo uspeli da završimo to do ove 2023. godine. Da jesmo i da je svako uradio svoj deo posla, na način kako je to uradio Beograd i Srbi na KiM, bila bi potpuno drugačija situacija. Nažalost, očekujem dalju nestabilnost u 2023. godini, a na nama ostaje da se, koliko god to bilo teško, borimo za mir”, navodi premijerka.
Kaže da je njena jedina želja u ovom trenutku – mir. “Mir, mir, mir, to je ono što je nama potrebno kako bismo nastavili sve ono što smo radili čitav niz godina, za šta smo se borili i da bismo obezbedili da Srbija nastavi da napreduje i da svi naši građani imaju sve ono što su zaslužili i da ostvare sve svoje potencijale”, kazala je Brnabićeva. Kako kaže, i kada se dođe do prosečne plate od 1.000 evra i penzije od 500 evra, to je izuzetno malo kada se pogleda kakav je potencijal naših ljudi.
Volela bi, kaže, da vidi još veću podršku svih međunarodnih partnera u tome da u ovom delu Evrope, na Balkanu, bude sačuvan mir.
“Svakako da smo mi i predsednik Aleksandar Vučić njima najbolji, najozbiljniji i najstabilniji partneri zahvaljući kome je sačuvan mir uprkos svim jednostranim potezima Aljbina Kurtija, uprkos svim provokacijama, uprkos svom teroru i maltretiranjima Srba na Kosovu i Metohiju. Aleksandar Vučić je bio dovoljno mudar i staložen da sačuva mir, ali i da jasnu poruku da šta su naše crvene linije”, poručila je premijerka Brnabić.
“Ambiciozni planovi za 2023, najvažnije preokrenuti trend u natalitetu”
Vlada Srbije za 2023. godinu ima ambiciozne planove, a kako kaže premijerka, prvi i najvažniji cilj biće pokušaj da se preokrene trend u natalitetu, dok će drugi prirotet ostati dalji rast životnog standarda građana.
Brnabić kaže da su planovi uglavnom slični onima koji su bili i ranije, a koje je postavio Aleksandar Vučić kao premijer 2014. godine jer, kako dodaje, sve vlade od tada do danas su vlade kontinuiteta.
“Na prvom mestu je dalji rast životnog standarda naših ljudi, kontinuirani rast plata i penzija”, kaže premijerka.
Navodi da je posebno ponosna na to što je Srbija uspela da uprkos teškim vremenima koje su prouzrokovale pandemija korona virusa 2020. i 2021. i rat na istoku Evrope 2022, da kao jedna od retkih zemalja na evropskom kontinentu ima održiv i kontinuirani rast plata i penzija.
“I to ostaje prioritet. Želimo da i u 2023. imamo i dalje rast plata i penzija, da idemo ka onome što smo postavili kao cilj, da do 2026. godine imamo prosečnu platu od 1.000 evra i prosečnu penziju od 500 evra”, kaže Branabićeva.
Za 2023. godinu, prema premijerkinim rečima, prvi i najvažniji cilj je da pokušaju još više da preokrenu trend u natalitetu i da ulože ne samo više novca, već da se više i govori o tome, da se utroši više vremena i energije u pronatalitetnu politiku.
“Ta dva cilja su ono za šta se borimo, ta dva cilja će u budućnosti značiti jaču Srbiju”, istakla je ona.
Premijerka kaže da se nastavlja sa velikim kapitalnim infrastrukturalnim projektima i u tom smislu navodi da do 2024. godine treba da se završi brza pruga do granice sa Mađarskom. Nakon što partneri iz Mađarske završe svoj deo, ističe, do 2025. godine trebalo bi da budemo u mogućnosti da idemo brzim vozom između Beograda i Budimpešte.
“To je drugačija perspektiva za sve nas, ali i drugačiji način na koji se povezujemo sa našim prijateljima i partnerima u Mađarskoj”, navela je premijerka.
Dodaje da bi do kraja 2023. godine trebalo da budu završeni i projekti kao što je auto-put do Požege, zatim auto-put do Kruševca i obilaznica oko Beograda. Premijerka se izuzetno raduje početku izgradnje kapitalnog projekta u nauci, a to je BIO4 kampus.
“To je ono što će označiti Srbiju kao centar ovog dela Evrope u naukama budućnosti – biotehnologija, biomedicina, bioinformatika i biodiverzitet, i do septembra to treba da počnemo da gradimo, kao i da nastavimo sa ulaganjima u naučno – tehnološke parkove”, kaže Brnabićeva.
Ukazuje da je upravo to ono što omogućava da mladi ljudi ostaju u Srbiji, da se mnogi mladi ljudi iz inostranstva i dijaspore vrate u Srbiju. Kako kaže, gradi se i novi naučno-tehnološki park u Kruševcu.
“Kruševac je to zaslužio, imaju ogromne potencijale, pokazali su da vrede da uložimo u naučno-tehnološki park. Vreme je da krenemo i u fazu 2 – dalje proširenje naučno – tehnoloških parkova u Beogradu, Čačku i Nišu. Ti parkovi su nam već puni i ranije nego što je iko od nas mogao da zamisli i vreme je da krenemo da gradimo nove. To je neka nova perspektiva, nova drugačija Srbija i to je nešto čime se svi ponosimo”, navela je premijerka.
Kada je reč o izazovima sa kojima će se Vlada Srbije suočavati u 2023. godine, osim nestabilnosti na Kosovu i Metohiji, premijerka kaže da će se preliti iz 2022. u ovu godinu, što znači da će samim tim što duže traju biti sve teži.
“Očekujem da se nastavi rat u Ukrajini, što će značiti dalje izazove u svakom smislu, pre svega energetskom i još težu zimu u 2023. godini za koju se mi već spremamo, za koju smo započeli pripreme, ali takođe velike izazove za našu ekonomiju zbog recesije u nekim evropskim ekonomijama za koje smo mi direktno vezani. Tako da će dalje slabljenje nekih evropskih ekonomija ili zemalja EU u tom ekonomskom smislu značiti mnogo izazova za nas”, navela je premijerka.
Navodeći da očekuje i dodatan oprez kod investitora, Brnabićeva kaže da je 2022. godina bila apsolutno rekordna po prilivu stranih direktnih investicija, te da je sve više energije potrebno da bi se taj trend i nastavio.
