Kosovski premijer, Aljbin (Albin) Kurti, izjavio je da formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom može razmatrati pod nekoliko uslova, a jedan od njih je da “mora da bude u skladu sa Ustavom i zakonima koji su na snazi u Republici Kosovo”.
Drugi uslov je, prema njegovim rečima, da Zajednica ne može da bude monoetnička, odnosno “mora da se promeni ime, te da ne može da ima nikakva izvršna ovlašćenja, da služi isključivo saradnji između opština, na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi”.
Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, koji se od 2011. godine vodi posredstvom Evropske unije.
Dok Beograd insistira ne njenom formiranju, Priština tako nešto odbija uz obrazloženje da nisu moguća udruživanja na nacionalnoj osnovi, ali i zbog zabrinutosti da bi ona mogla da postane novi entitet poput Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
“Prava nacionalnih manjina i relevantni mehanizmi zaštite treba da ojačaju princip reciprociteta između dve države, kao i da uzmu u obzir evropske standarde i modele”, rekao je on.
Četvrti Kurtijev uslov za formiranje Zajednice je da se pre osnivanja “ugase nelegalne strukture Srbije na severu i preda svo nelegalno oružje”.
“Udruživanje je deo konačnog sporazuma i sprovodiće se tek nakon međusobnog priznanja”, peti je uslov kosovskog premijera.
On je potom na kraju rekao da “predsednik Srbije treba da povuče pisma upućena pet državama članicama EU da ne private zahtev Kosova za članstvo u EU”.
Zvanični Beograd insistira na realizaciji Sporazuma o ZSO, ali onako kako je dogovorena u Briselu.
Zajednicu bi trebalo da čini deset opština sa srpskom većinom: šest južno od Ibra – Gračanica, Štrpce, Klokot, Parteš, Ranilug i Novo Brdo – dok su četiri na severu teritorijalno povezane – Severna Mitrovica, Zvečan, Leposavić i Zubin Potok.
Međunarodna zajednica godinama poziva Kosovo da sprovede sporazum o Zajednici a ambasada SAD u Prištini je 31. januara i održala diskusiju na tu temu, kojoj su prisustvovali predstavnici Vlade i predsedništva Kosova, te opozicionih političkih partija i civilnog društva.
Ambasador Sjedinjenih Američkih Država na Kosovu Džefri Hovenijer je rekao da njegova zemlja “ne podržava nijedan sporazum koji krši Ustav Kosova” ili koji “ugrožava suverenitet, nezavisnost i multietnički karakter Kosova”.
Ipak, podvukao je da SAD očekuju od Kosova da ispuni svoju obavezu, te ponovo pozvao Vladu da da svoje predloge oko formiranja Zajednice.
Formiranje ZSO je najpre dogovoreno 2013. godine u okviru dijaloga Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija.
Potom su 2015. godine utvrđeni principi, ali je kosovski Ustavni sud konstatovao da oni nisu u skladu sa 23 člana Ustava, uz zaključak da ipak mogu biti prilagođeni statutom ili nekim podzakonskim aktom.
