Vlada Srbije dostavila je poslanicima “Izveštaj o pregovaračkom procesu sa institucijama privremene samouprave u Prištini, od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023”, u kome se ističe da je u ovom periodu došlo do eskalacije krize, kao i sistemske diskriminacije i nasilja prema Srbima na Kosovu i Metohiji i ocenjuje da za takav razvoj događaja isključivu odgovornost snosi prištinska strana.
U izveštaju se ističe i da Beograd neće odustati od zahteva da ZSO bude hitno formirana, kao i da će Vlada Srbije i ubuduće biti usredsređena na neposrednu zaštitu bezbednosti srpskog naroda u pokrajini, kao i na zaštitu srpskih nacionalnih interesa.
Kako je najavljeno, poslanici će izveštaj o Kosovu i Metohiji razmatrati na Posebnoj sednici koja počinje u četvrtak, 2. februara, a u radu će učestvovati i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
U izveštaju se navodi da se kriza dijaloga Beograda i Prištine od 2018. godine sistemski razvijala i produbljivala, ali da je tokom ovog izveštajnog perioda došlo do njene krajnje eskalacije.
“Isključivu odgovornost za takav razvoj događaja nesporno snose aktuelne privremene institucije samouprave u Prištini, koje od dolaska na vlast Aljbina Kurtija, u kontinuitetu, pojačavaju sistemsku diskriminaciju Srba uz uporno odbijanje i kršenje svih dogovora koji su do sada postignuti u okviru dijaloga”, ističe se u izveštaju.
Treća posebna sednica Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu
Predsednik Narodne skupštine Vladimir Orlić sazvao je Treću posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu, za četvrtak, 2. februar 2023. godine, sa početkom u 10 časova.
Tokom ovog perioda prištinsko delovanje na terenu se drastično intenziviralo kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba na KiM.
Priština je od septembra 2022. godine, kako se dodaje, preduzela odlučan pokušaj da izbegne primenu obaveza iz do sada zaključenih sporazuma iz dijaloga, i da na terenu nametne jednostrana rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u pokrajini.
Za četiri i po meseca 68 etnički motivisanih napada
U izveštaju se navodi da o stepenu ugroženosti Srba na KiM svedoči podatak da su u prethodna četiri i po meseca zabeležena 68 etnički motivisanih napada, što je 25 odsto ukupnog broja takvih napada na Srbe od dolaska Kurtija na čelo vlade privremenih prištinskih institucija.
“To potvrđuju i poslednji etnički motivisani napadi na Srbe u koje su sve češće direktno ili indirektno uključeni, pored pripadnika ROSU, i pripadnici tzv. kosovskih bezbednosnih snaga”, navodi se u izveštaju i ukazuje da su te naoružane prištinske strukture kosovskometohijskih Albanaca 6. januara 2023. godine u punoj meri potvrdile antisrpski karakter.
Na Badnji dan, kako se podseća, pripadnik tzv. KBS Azem Kurtaj je u Gotovuši kod Štrpca pokušao da ubije jedanaestogodišnjeg Stefan Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića.
“Umesto da jasno osude očit zločin, prištinski zvaničnici su ga okarakterisali kao ‘napad na mlade osobe’ iako je očito da je na mladiće pucano zbog njihove pripadnosti srpskom narodu”, ocenjuje se u izveštaju.
Sličnu logiku u “osudi” događaja upotrebili su gotovo svi međunarodni zvaničnici u pokrajini, što je teško razumljivo, a još nerazumljivije je, kako se navodi, što se napad u Gotovuši odigrao gotovo istovremeno sa predajom odgovora komandanta Kfora srpskoj strani o zahtevu za povratak dela srpskih snaga na KiM.
Podseća se da je Vlada taj zahtev uputila u jeku krize posle neosnovanog hapšenja Miljana Adžića i Dejana Pantića, kao i prištinskih pretnji Srbima koji su mirno protestovali na barikadama.
Navodi se da antisrpski karakter tzv. KBS nije izuzetak, i da su istovetnu prirodu svaki put sve otvorenije pokazivali pripadnici ROSU, tokom svakog od 19 dosadašnjih ilegalnih upada na sever KiM, da bi teror ROSU, kako se ističe, kulminirao teškim ranjavanjem Miljana Delevića.
U izveštaju se navodi da po istom antisrpskom obrascu postupaju i oni koji su angažovani u oblasti pravosuđa, što se pokazalo u slučaju Dejana Pantića, o kome se danima nije znalo gde se nalazi i u kakvom je stanju, dok je Nikola Nedeljković osuđen na osam meseci zatvora bez ikakvog osnova.
Ovakvo necivilizacijsko postupanje prištinske strane od septembra 2022. godine prouzrokovalo je više ozbiljnih kriza na terenu i opredelilo prirodu dijaloga u proteklom periodu koji se, kako se ocenjuje u izveštaju, koristio isključivo kao mehanizam za deeskalaciju tih kriza.
Dogovor o registarskim tablicama
Podseća se i da je dogovor o registarskim tablicama postignut u poslednjem trenutku kako bi se izbegla ozbiljna eskalacija na terenu koju je Priština pokrenula.
Navodi se da je Priština 29. juna 2022. godine donela dve nelegalne odluke i pored zahteva za preregistraciju vozila na “RKS” tablice donela je odluku i o ulazno-izlaznom dokumentu za građane koji poseduje lične karte Republike Srbije.
Srpska strana je kroz odlučno angažovanje predsednika Republike uspela da se izbori za sporazum kojim su sačuvanje srpske lične karte i sprečeno da Priština Srbe pretvori u strance u sopstvenim vekovnim domovima, navodi se u izvestaju.
Međutim, Priština je nastavila sa primenom jednostrane odluke o ukidanju legalnih srpskih tablica što je na terenu provociralo ozbiljnu bezbednosnu krizu.
Svo gaženje postignutih sporazuma uz konstantnu represiju i ugrožavanje bezbednosti Srba na KiM, primoralo je srpske političke predstavnike sa severa da u znak protesta napuste prištinske intitucije.
Podseća se da su oni istakli da će se u institucije vratiti kada Priština povuče sve protivpravne mere povodom srpskih KM tablica i kada formira ZSO.
U izveštaju se ukazuje i da je Priština nastavila grubu represiju nad Srbima na severu, a 8. decembra 2022. godine, pokušala je da izvrši svojevrsnu okupaciju severnog dela Kosovske Mitrovice, kada je oko 300 pripadnika specijalnih snaga nelegalno upalo na to područje grada, a pripadnici ROSU oklopnim vozilom “zalutali” u vrtić u Leposaviću.
Te formacije, pored ilegalnog prisutva na severu KiM, kako se ddaje, odnedavno pripremaju teren za izgradnju svojih stalnih baza koje su koristile za pokretanje akcija neosnovanog i nezakonitog hapšenja Srba, i to mahom, pod lažnim optužbama za ratne zločine, a započeli su hapšenja i zbog navodnog učešća u nasilnim aktivnostima.
Mirni protesti i blokade
Jedno od njih je i neonovano hapšenje i nečovečno postupanje prema Dejanu Pantić, zbog čega su Srbi na severu KiM pokrenuli masovne mirne proteste uz blokadu lokalnih puteva, našta je Priština odgovorila dodatnom eskalacijom i pokušala da sprovede hapšenje učesnika.
U izveštaju se napominje da je Priština odustala od eskalacije tek posle direktnog međunarodnog pritiska, a kriza je formalno okončana 28. decembra, nakon što je srpska strana, zahvaljujući međunarodnoj aktivnosti predsednika Srbije izborila da Pantić bude pušten kući.
Osim toga, Beograd je osigurao da prethodno budu dobijene garancije KFOR-a kojim je predviđene da kosovske bezbednoske snage ne mogu da ulaze na sever KiM bez odobrenja komandanta KFOR-a i četiri gradonačelnika sa severa, i javne garancije EU i SAD, da Priština neće hapsiti ni jednog Srbina koji je učestvovao na mirnim protestima.
U izveštaju je ocenjeno da je opasno i neodgovorno prištinsko delovanje dovelo i uticajne međunarodne subjekte do zaključka da je napredak u dijalogu nemoguć, ako se ne krene sa punom primenom sporazuma od 2011. godine na ovako, a to se u prvom redu odnosu na potrebu hitnog formiranja ZSO.
Ističe se i da srpska strana neće odustati od zahteva da ZSO bude hitno uspostavljena u skladu sa principima koji propisuju njene nadležnosti.
“Vlada će i u buduće biti usresređena na neposrednu zaštitu bezbednosti srpskog naroda u pokrajini, kao i na zaštitu srpskih naciononalnih interesa”, poručuje se u izveštaju.
Srpska strana će nastaviti, da kroz mirovnu politiku aktivnog učešća u pregovaračkom procesu onemogući bilo kakav osnov prištinskoj strani za maliciozno i lažno prikazivanje Srbije kao nekonstruktivnog i “remetilačkog faktora” u regionu.
U izveštaju se ocenjuje i da je Beograd u proteklom periodu od strane EU posrednika i drugih relevantnih međunarodnih subjekata okarakterisan kao konstruktivna strana u svim kriznim situacijama.
Takav pristup zasnovan na spremnosti na kompromis zarad mira u regionu svih građana na prostoru KiM, mnogo je uticao da rešenje svih situacija budu u interesu srpske strane, zaključuje se u izveštaju.
