Fondacija Fridrih Ebert (FES) predstavila je u Prištini predlog Statuta „Asocijacije opština u Republici Kosovo u kojima je zajednica kosovskih Srba većina“ koji je urađen u saradnji sa Evropskim institutom za mir (EIP).
Nacrt Statuta Fondacije Fridrih Ebert ima 18 članova i medijima i javnosti u Prištini bio je dostupan samo na engleskom jeziku.
U nacrt statuta se navodi da će Asocijacija biti pravno lice osnovano u skladu sa kosovskim Ustavom i pravnim sistemom, kao i da će imati svoje zvanične simbole – grb i zastavu.
Statut Asocijacije prema nacrtu je njen najviši pravni akt, a njega će, kako se navodi, odobriti glasanjem osnivačka Skupština, sastavljena od članova skupština opština, u skladu sa Zakonom o potvrđivanju Prvog sporazuma i Ustavom Kosova.
Statut će biti usvojen pravnim aktom Vlade Kosova i preuzima snagu uredbe Vlade u skladu sa pravnim sistemom Kosova nakon razmatranja od strane Ustavnog suda.
Senad Šabović iz Evropskog Instituta za mir (EIP) kazao je da je ono što je potpisano u Briselu bila osnovna struktura za pisanje ovog Nacrta.
“I od tog što je u Briselu usaglašeno od toga što je i predviđeno razvili jedan nacrt, odnosno predlog nacrta. Različit je u smislu da je on od dve tri strane, a ovo je dvadesetak strana. Znači statut koji se bazira na Briselskom sporazumu iz 2013. i 2015. godine i koji je proveren iz presude Ustavnog suda, znači u tome se razlikuje. Tako je i predviđeno”, kazao je on.
Dodao je da su ciljevi da se pokrene javna debata ali na osnovu konkretnog predloga.
“Imali smo javne debate koliko već godina ali nije postojala prilika da se javna debata radi na osnovu jednog konkretnog predloga i jednog konkretnog rešenja koje smo mi danas dali i koje smo spremni da dajemo u narednim danima, da se vidi kako bi teorijski konkretno izgledalo i šta bi značilo za obuhvaćene opštine i njihovo stanovništvo”, naveo je Šabović.
Prema ovom nacrtu, Zajednica opština sa srpskom većinom je pravni entitet u okviru pravnog sistema Kosova.
“To je međuopštinska zajednica, zajednica koja obuhvata sve te opštine i značajan resurs za te opštine i njihove stanovnike. Ima jedan veliki broj funkcija i sva tela koja su predviđena briselskim sporazumom, ima integrisani budžet i autonomiju funkcionisanja i korišćenja sredstava”.
Na pitanje ima li i izvršna ovlašćenja, Šabović kaže, da nema.
“Nije treći nivo vlasti na Kosovu i nema izvršna ovlašćenja, ne može preuzeti izvršna ovlašćenja opština članica zato što je to decidno navedeno u presudi Ustavnog suda. Na tu temu postoje različita mišljenja ali ne piše da su to izvršna ovlašćenja, nikada to nije bilo ni predviđeno. To mora biti multietnička tvorevina zato što stvarno mora oslikavati neke domokratske norme pravnog poretka. Nije monoetnička u smislu zato što to nije mehanizam za odbranu prava zajednica. Ustavni sud je tako presudio da to ne može biti a kao pravni entitet u okviru lokalne vlasti koji se naslanja na lokalnu vlast ne može biti monoetničko. Ako su opštine multietničke, ta tvorevina, ta asocijacija ne može biti monoetnička da isključivo, decidivno pravno zastupa interese jedne zajednice, o tome se radi”, napominje on.
Ističe da zajednica u svojim strukturama i radu mora da oslikava etničke proporcije na teritoriji svojih opština i njihovih opštinskih vlasti.
“Što ne znači da mora da se jednako bavi svim zajednicama. Ovo jeste svojevrsan resusrs za datih deset opština i zna se koja je njihova struktura stanovništva, tako da se zna šta bi to de fakto u praksi značilo, kao što znači za mnoge druge institucije, ali je u obavezi da ako nije mehanizam za odbranu zajednice ili za promovisanje interesa zajednica, nego mehanizam uopšte za promovisanje lokalnih vlasti. Kao takav mora biti multietnički i oslikavati to u radu i svojim strukturama”, rekao je Šabović.
Napominje da predsednika bira skupština Zajednice.
“To nije decidivno predviđeno ali je logično. Predviđeno je da je skupština najveći organ tog tela, te zajednice i po nama bi bilo logično da skupština koja je najšire predstavničko telo zajednice bira i predsednika ali je njegov i njen mandat vezan za mandat u toj opštini. Ako se izgubi mandat gradonačelnika u opštini gubi se i mandat tog predsednika što je opet logično”, kazao je Šabović i dodao da je po prirodi stvari logično i da predsednik zajednice bude Srbin.
Rene Šle, predstavnik Fondacije Fridrih Ebert ponovio je da je cilj izrade ovog nacrta da se pokrene javna diskusija.
“Ovaj nacrt je samo početak i ne predstavlja krajnji predlog. Do danas niko nije predstavio predlog javnosti tako da smo to hteli da promenimo”, rekao je Šle i dodao da podržavaju dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Suzana Genc, programska menadžerka u Institutu za mir (EIP) kazala je da je glavni fokus bio na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije, u načelu, zbog regionale stabilnosti.
“Glavni stub je regionalno osnaživanje. Zajedno sa Fondacijom Fridrih Ebert uradili smo instraživanje onoga što već postoji, koji su uslovi koje treba postaviti”, rekla je ona.
Intenzivna izrada nacrta pocela je u drugoj polovini prošle godine.
O ovom nacrtu, kako je rečeno, organizovan je niz sastanaka i diskusija sa predstavnicima akdemija, civilnog društva i profesionalcima, a angažovan je i ekspert koji je dao konačnu ocenu.
