Formiranje Zajednice srpskih opština na KiM je suštinski element da bi se krenulo napred u dijalogu, izjavio je danas američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i poručio da se tim e na prvom mestu treba pozabaviti, a da onda, kako je rekao, sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu za KiM.
Hil je, takođe, poručio da je Srbija sada verovatno na najvažnijem putu u svojoj istoriji – ka pridruženju evroatlantskim integracijama, uključujući i EU i da SAD žele da pomognu Srbiji da to realizuje.
“Želim da budem jasan, da podržavamo budućnost Srbije. Najbolje odnose na svetu imamo sa EU, a Srbija je na putu da joj se približi, što je najbolji način da ojačamo naše odnose”, rekao je Hil u Muzeju Nikole Tesle nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj o saradnji na realizaciji projekta “Bolja energija u Srbiji”.
Na pitanje T a n j u g a, kako vidi format Zajednice srpskih opština i da li međunarodna zajednica ima mehanizam da privoli Prištinu da sporazum iz Brisela potpisan pre skoro 10 godina realizuje, rekao je da su svi pregovarači, bilo da su iz EU ili SAD, potvrdili da je ZSO obaveza koja proističe iz Briselskog sporazuma.
“Ako pažljivo čitate tekst, prvih šest tačaka se bavi upravo formiranjem ZSO i to je suštinski element da bi se krenulo napred. I time se na prvom mestu i treba pozabaviti, a potom sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu, koji uživa podršku EU. U tom dokumentu se ide na šire ideje koje će zahtevati više vremena”, rekao je Hil.
Dodao je da ne možemo očekivati da se sve reši danas ili sutra, ali da je na prvom mestu da moraju da se sprovedu postignuti sporazumi u Briselu.
Na pitanje kako SAD vide format buduće ZSO, da li onako kako predviđeno Briselskim sporazumom, kaže da ne može više informacija da da o tome, jer treba da se razrade detalji.
“Briselski sporazum ima svega šest rečenica, na tome treba više da se radi i da se razrade detalji”, naveo je američki ambasador.
Na pitanje medija da li se kroz francusko-nemački predlog vraća “Išingerov plan” na scenu, on je rekao da se treba najpre fokusirati na sadržaj postojećeg plana, a da kasnije mogu da se upoređuju i traže sličnosti i razlike između ta dva plana.
