“Veoma sam optimističan da će se danas i sutra barikade ukloniti, i da će ljudi onda imati razloga za slavlje”, rekao je u intervjuu za Radio Kim potpredsednik Vlade Kosova Besnik Bisljimi.
Zamenik premijera Kosova i glavni pregovarač u dijalogu sa Srbijom rekao je da se “suočavamo sa veoma zabrinutim građanima u četiri opštine na severu Kosova i da se te tenzije na severu proširuju i na jug, na građane svih nacionalnosti”.
U intervjuu za Radio Kim je kazao da niko ne želi konflikte, pogotovo ne pred predstojeće praznike, iskoristivši priliku da građanima srpske nacionalnosti čestita Novu godinu i Božić.
“Želeli bi da vidimo građane u svojim kućama da proslavljaju sa svojim porodicama, a oni su ovih dana na barikadama po hladnom vremenu. Veoma sam optimističan da će se danas i sutra barikade ukloniti, i da će ljudi onda imati razloga za slavlje. Verujemo da ne postoje razlozi za ove tenzije, da nema razloga za barikade. Ako postoje građani koji su zabrinuti oko određenih događaja, miran protest može da postigne mnogo više, uz mnogo manje napora, jer je vlada raspoložena da razgovara o bilo kakvom problemu koje građani Kosova, bilo koje nacionalnosti, imaju”, rekao je Bisljimi.
Na konstataciju novinarke da je “Kosovo dalo rok Kforu da ukloni barikade, te da taj rok ističe”, Bisljimi je rekao da ne postoji ultimatum.
“Kao prvo, želeo bih da vam kažem da taj rok, nije rok u smislu ultimatuma. Daju se dani, a onda Kfor treba da odgovori u okviru tih dana. Rok znači da su Kfor, ali i vlada Kosova, veoma zainteresovani da vide da se barikade uklone od strane onih koji su ih postavili. Bez ikakve potrebe da se primenjuje sila Kfora ili vlade Kosova. Da bi do toga došlo uključeno je nekoliko strana: Kosovo, Srbija i međunarodna zajednica. Mnogo je energije uloženo da bi se osiguralo da uverimo one koji su podigli barikade da je u interesu građana četiri opštine na severu, jer oni najviše trpe na barikadama, da ih oni uklone”.
Bisljimi kaže da nije tajna da na barikadama “možete da nađete svakoga osim građana sa severa, a neki od njih nisu nužno poznati zbog mirnih aktivnosti. Recimo, “Noćni vukovi” ili “Vagner” nisu strukture koje imaju mirne aktivnosti kao deo svog plana. Ovo nisu barikade na kojima postoji jasna vizija kako poboljšati život građana na severu”, kazao je Bisljimi za Kim.
Barikade su, kaže, postavljene pre svega zbog konfrontacije, da bi “ljudi na barikadama mogli lako da se povuku i budu zaštićeni barikadom”.
“Tako su ove barikade podignute u duhu konflikta, a ne u duhu nezadovoljne veće grupe građana. Zbog toga mislim da uklanjanje barikada najviše koristi građanima četiri opštine na severu, jer barikade sprečavaju decu da idu u škole, sprečava da porodice zajedno slave praznike, primoravaju neke porodice da delove porodica premeste ili na jug Kosova ili u Republiku Srbiju. Dobili smo zahteve nekih porodica da dobiju premeštaj na jug. To nije nešto što nam je potrebno na kraju 2022. godine, treba nam nešto drugo”, dodaje Bisljimi.
Ističe da su u tom smeru neki procesi na Kosovu počeli, poput unutrašnjeg dijaloga.
“Imamo ideje za velike projekte o kojima premijer takođe razgovara sa Briselom. Veoma veliki integracioni fond koji će pomoći integraciju opština različitih etniških sastava. Na primer saradnju Štrpca sa Uroševcem, ili Štrpca i Prizrena, Parteša i Vitine, Raniluga i Kamenice, saradnja privatnih firmi u tim opštinama, privatnih kompanija iz Severne Mitrovice sa privatnim kompanijama u Južnoj, recimo u turuzmu ili slično, ali i fondovi za integraciju NVO, recimo da NVO iz Gračanice sarađuje sa NVO u Lipljanu, da zajednički organizuju sportske aktivnosti, konferencije, posete i slično”.
Navodi da je to ono što je potrebno svim zajednicama na Kosovu, “integracija a ne izolacija”.
“Da bi se to desilo potreban nam je određen prostor i dobro predstavljanje u interesu lokalnih Srba”, kaže Bisljimi.
O “kriminalcima na severu”
Odgovorajući na pitanje o organizovanju barikada za koje predstavnici vlasti u Prištini smatraju da su instruirane od strane zvaničnog Beograda a formirane od strane kriminalaca, Besnik Bisljimi ističe da za Vladu Kosova “ne postoji znak jednakosti između Srba i kriminalaca”.
“Nikada nismo rekli da Srbi na severu imaju kapacitet ili tendenciju da budu deo ovih kriminalnih aktivnosti. Rekli smo da su na barikadama elementi kriminalnih struktura”.
Na pitanje imaju li ti “elementi kriminalni struktura” ime i prezime, Bisljimi odgovara: “Ima ljudi koji odlaze na barikade a koji su na crnoj listi vlade SAD-a i Velike Britanije, i na našoj crnoj listi, kao što su Milan Radojičić, Zvonsko Veselinović, ljudi koji tesno sarađuju sa njima, ali to nikada nismo izjednačavali sa građanima ili lokalnim Srbima iz četiri opštine na severu, i to ne može dovoljno da se naglasi. Nikada nismo to izjednačavali, ali je izvan svakog upita, a i Vučić je to priznao javno, da on stoji iza ovih barikada. Kad god vidimo da su tenzije na severu produkt nepoverenja ili nadmetanja između Beograda i Prištine, treba da znamo da se deo građana zloupotrebljava. Ako se radi o nadmetanju gospodina Kurtija i gospodina Vučića, onda neko koristi građane da povisi ili umanji pregovaračku snagu za stolom. To nije dobro”, ističe Bisljimi.
Odluka o određivanju kućnog pritvora Pantiću “napisana u žurbi”
Govoreći o odluci Osnovnog suda da bivšem kosovskom policajcu Dejanu Pantiću odredi kućni pritvor, Bisljimi navodi da je pogrešno nazivati ga “bivši policajac”.
“Možeš da budeš bivši glumac, bivši sportista, ali to nije relevantno. Tvoje poreklo, tvoja prošlost, nije relevantna u tom kontekstu. Treba reći da je građanin Dejan Pantić, koji je imao teroristički napad na kancelarije izborne jedinice, uhapšen. Ne, postoje činjenice koje pokazuju da je on učestvovao, niko to ne dovodi u pitanje. Čak ni Pantić nije pod pitanjem da je on bio deo toga. Ali perspektiva je bitna, jer kada kažemo da je to bio teroristički napad, drugi kažu to je bila normalna aktivnost. Ali niko ne dovodi u pitanje delo kao takvo. Ono što se zna kao činjenica je da danas imamo odluku sudije, ali ako pročitate odluku suda videćete da ima grešaka, što znači da je napisana u žurbi. Na primer kaže, u odgovoru na zahtev tužioca pod datumom 28. oktobara 2022. Možda treba da se preispita odluka kao takva, ako ona upućuje na događaj koji se nije nikada dogodio, jer nije nikada bilo zahteva tužioca pod datumom 28. oktobra 2022. godine, jer oktobra 2022. godine Dejan Pantić nije bio ni uhapšen ni pritvoren”.
Bisljimi dodaje da je sudija koji je doneo odluku na tu poziciju imenovan, odnosno unapređen juče.
“Ne želim da ispitujem kredibilnost odluke kao takve, ali moramo i to da sagledavamo u kontekstu razvoja situacije. Nadam se da se ovo neće posmatrati kao trgovanje, jer vlada Kosova nije bila uključena u to. Vlada Kosova poštuje princip neuplitanja u sudski sistem, i ako ovo doprinese uklanjanju barikada, mislim da ljudi na severu treba da budu zadovoljni jer će oni biti glavni korisnici. Ovo ne uvećava niti umanjuje značaj ni veličinu kriminalnog čina gospodina Pantića. To je samo druga forma pritvora”, kazao je Bisljimi.
Srbi treću nedelju provode na barikadama ne odustajući od svojih zahteva, to su potpuno oslobađanje trojice uhapšenih Srba, ali i povlačenje kosovskih specijalaca sa severa Kosova.
– Da li se u Vladi Kosova uopšte razmatraju ovi uslovi Srba sa severa?
“Pravosudni sistem je nezavisan na Kosovu. Vlada ne donosi odluke o oslobađanju ljudi koji su optuženi za kriminalne aktivnosti, niti ih pritvara. To bi bilo protiv principa vlade, a bilo bi i protiv naših obećanja Evropskoj unuji, jer smo upravo podneli aplikaciju za članstvo, potvrđujući EU da smo veoma privrženi vladavini prava. Ne možemo mi da pregovaramo da li ti ljudi treba da se puste ili ne. To se dešava samo između vojnih stana u ratu. U normalno vreme, sudski sistem i pravosudne institucije rade svoj posao, a vlada radi svoj. Drugo, specijalne jedinice policije su specijalne policijske jedinice Republike Kosovo. To znači da su to jedinice koje štite Kosovo i imaju namenu na celoj teritoriji Republike Kosovo”.
– Koga štite kosovski specijalci trenutno na severu?
“Oni sprovode vladavinu prava. Oni ne štite i ne napadaju. Oni samo sprovode vladavinu zakona. Oni takođe ne štite nikoga kada su u Vučitrnu, na primer, ili u Gnjilanu. Oni samo sprovode vladavinu zakona, sigurnosti. Zato niko ne bi trebalo da se plaši njihovog pristustva. Treba se plašiti kada vidimo prisustvo ljudi koji nisu u uniformama, ali su naoružani. Oni su potencijalna opasnost. Uniformisana policija… Ministarstvo unutrašnjih poslova je izvestilo juče na sednici komiteta za nacionalnu bezbednost da je ponosno što ima nula incidenata između građana i policije na severu. To čak nije slučaj ni u nekim južnim opštinama. To ukazuje na visok profesionalizam policije, i na nameru da se građanima pruži podrška, a ne da se ugrožavaju. Čak i sa ovim preprekama na putu. Koliko je građana blokirano tamo i sprečeno da nešto urade, ili da je njihova sloboda kretanja onemogućena? Nula slučajeva. Tako da slika “to su jedinice sa dugim cevima” ima nameru da zbuni i skrene fokus, ali ne predstavlja neophodno razlog zašto je specijalna policija… nikada ne objašnjavamo zašto je specijalna policija u Prizrenu, zašto je u Peći”.
– Da, ali to je sasvim drugačija situacija. Imali smo više primedbi na rad kosovskih specijalaca na severu. Ali da se vratimo na barikade. Jedna je postavljena sinoć u selu Merdare iz pravca Kuršumlije, a sa druge strane Kosovska policija ne dozvoljava prelazak iz pravca Kosova. Kako vi vidite ovaj potez tamošnjih Srba?
“Barikade su do danas bile postavljene na teritoriji Republike Kosovo, ovo je prva barikada koja je postavljena 2 kilometra unutar teritorije Republike Srbije. To će veoma snažno uticati na slobodu kretanja, međunarodnu slobodu kretanja. Niko ne vidi racionalnost iza toga, jer će to štetiti i slobodi kretanja međunarodnih građana, onih koji imaju nemačko, poljsko, britansko državljanstvo i drugih, a niko ne razume cilj te barikade. To ne čini argument jačim, ali tome daje novu dimenziju. Naravno da će policija, koja brine o bezbednosti građana, sprečiti da napuste teritoriju i odu na barikadu, jer barikada zaustavlja slobodu kretanja, šta će biti sa tim građanima”.
– Očekujete li da će one uskoro biti uklonjene ali i da će saobraćaj preko Merdara početi normalno da cirkuliše?
“Pa ovo je u potpunosti preduslov ili prerogativ Vlade Srbije. Ako pratite izjave Vlade, dakle predsednika Srbije, jedino što ne možemo da predvidimo je predvidljivost. Dakle, kada pogledamo izjave vidimo visok nivo nepredvidivosti, zbog čega je za nas teško predvideti šta će se desiti. Opet, ne razumemo racionalnost iza ovoga. Verujemo da nema smisla, slično kao i na barikadama unutar teritorije, ali kada će biti uklonjena ili će uslediti još jedna barikada niže, ne znam”.
– Prethodnih dana smo od predsednika Srbije Aleksandra Vučića čuli da su Vojska Srbije i snage MUP u pripravnosti, te da su spremni da reaguju. Šta mislite o ovoj izjavi? Da li je ovo „pucanje u prazno“ ili je zaista Vučić spreman da angažuje bezbednosne strukture?
“Pa da li će Srbija imati interes, kratkoročni interes, jer dugoročno to nikada ne može biti interes Srbije, da započne otvoreni sukob, to je nešto što ne znamo, jer nemamo sve informacije koje bi Vučić možda stavio svoju jednačinu, pre nego što donese odluku. Ono što je važno znati je da otvorenog sukoba neće biti samo sa Kosovom. Biće to otvoreni sukob sa svim međunarodnim prisustvom na Kosovu i sa prisustvom NATO-a tamo, da li je Srbija spremna na to, ili je to samo ne znam da li je ovo samo “pucanje na prazno”, ili je to za unutrašnju političku potrošnju, ne znam. Pratim i medije u Beogradu i izveštaje koji govore da je u poslednjih 5 godina, 6 puta vojska i policija bila u “stanju pripravnosti, visoke pripravnosti”. Rečeno mi je i da to stvara dodatnu finansijskih troškova, da li Srbija ovo može da priušti u ovom trenutku, ne znam, ali da li to doprinosi mirnom rešavanju situacije? Ne mislim tako. Da li je to dodatni pritisak na nas da napravimo kompromis? Ne mislim tako. Nema efekta, ali možda stvara pogodan efekat za dalje povećanje straha među stanovništvom, a to nije dobro”.
„Vučić ne može da odbije francusko-nemački predlog“
– Ima li potencijala da se ovo pitanje barikada reši na sastanku u Briselu i da li ste poslednjih dana dobijali pozive od strane evropskih zvaničnika, pa i zvaničnika SAD-a da se sastanete sa predstavnicima delegacije Srbije?
“Ne, nije bilo poziva, ali se zna da niko, ni u Briselu, ni ovde, neće prihvatiti da se bavi ovom situacijom u Briselu, jer bi to značilo da barikade postanu pitanje normalizacije. Za normalizaciju ima nemačko-francuski predlog, o tome treba razgovarati. Svaki pokušaj da se ta agenda otme privremenim tenzijama, protivi se duhu nemačko-francuskog predloga, a to u ovom trenutku niko ne želi. Smatramo, a mislim da je to i Vučić potvrdio u jednom od svojih intervjua, da je glavni problem to što on ne može jednostavno da odbije nemačko-francuski predlog. On ne može da odbije diskusije o tome, ali može da stvori ili želi da stvori tenzije koje bi skrenule fokus sa diskusije na hitne intervencije na terenu. Mislim da ovo više ne funkcioniše, svi razumeju njegovu manipulaciju. Što pre to shvati, da čak i oni koji mu to ne kažu, da empirijski shvataju da on igra prljavo i ne pomaže sebi”.
„Predlog zadovoljava dva glavna zahteva Srbije. Kosovo pravi ustupke“
– Čuli smo od Aleksandra Vučića da francusko-nemački predlog, odnosno evropski predlog kako ga sada nazivaju, nije povoljan za Srbiju. Koliko je on prihvatljiv za Kosovo i šta bi ako se ovaj predlog usvoji Kosovo dobilo ili izgubilo?
“Mislim da narativ koji se iznosi medijima u Srbiji da ovaj predlog nije povoljan za Srbiju, ne mora da odgovara istini, jer je u suštini nemačko-francuski predlog, a ja insistiram, nemačko-francuski predlog, zadovoljava dva glavna zahteva Srbije. Dva glavna zahteva Srbije bila su da nije bilo eksplicitnog “de jure” priznanja Kosova, eksplicitnog i “de jure” priznanja, i drugo, to još uvek ne predstavlja konačan dogovor, to je međukorak. To su bila dva zahteva Srbije. Rekli su da nismo spremni za potpuno priznanje, eksplicitno “de jure” priznanje, pa to ne može biti konačna potpuna normalizacija odnosa, a to predstavlja nemačko-francuski predlog. Pokušava da reši većinu otvorenih pitanja, što bi “de fakto” moglo da znači priznanje, ali za Srbiju je problem bilo “de jure” priznanje”.
– A šta Kosovo dobija ovim predlogom?
“Nemačko-francuski predlog pokušava da reši neka od otvorenih pitanja, većinu otvorenih pitanja, a da se ne bavi nužno najvažnijim elementom, ili centralnim elementom za Kosovo, a to je međusobno priznanje. Dakle, Kosovo u izvesnom smislu pravi kompromise ili ustupke u nemačko-francuskom predlogu, a ne Srbija, ali verujemo da bi ovaj međukorak mogao da reši neposredno pitanje pet država koje ne priznaju Kosovo, i pomogne Kosovu da brže napreduje na putu ka EU. Svi u Briselu veruju da u normalnom uređenju Kosovo ima kapacitete da postigne najbrži napredak na putu ka EU, od svih zemalja Zapadnog Balkana. Dakle, ako imamo ista pravila igre ili mogućnosti kao i druge balkanske zemlje, brže ćemo krenuti putem ka EU, a ovaj predlog bi mogao da otvori ta vrata, da ukloni neke od barikada ili barijera sa kojima se suočavamo na putu ka EU”.
ZSO, nula zahteva Srpske liste
– Da li taj kompromis koji Kosovo treba da načini znači formiranje ZSO? I, zanima me da li je iko od Vas lično i Vlade Kosova od Srba sa Kosova, uključujući Srpsku listu, tražio formiranje Zajednice srpskih opština?
“Ne razumem pitanje. Pitate da li je Lista Srpska tražila od nas ili smo mi tražili od njih?”
– Da li je od Vas lično Srpska lista ikada zatražila da se formira ZSO?
“Ja sam već 19 meseci potpredsednik Vlade, Gorana Rakića nikada nisam sreo”.
– Zašto?
“Zato što nikada nije želeo sastanak. Svi ministri, dolaze kod mene na nedeljnom nivou, sa idejama, sa projektima, sa predlozima, sa zahtevima za projekte iz njihove oblasti. Gospodin Rakić nikada nije došao kod mene. Takođe pratim ekonomski razvoj, na primer, ministar Elbert Krasnići dolazi redovno sa idejama, zahtevima koji promovišu interese njegove zajednice. Emilija Redžepi takođe.”
– Znači li to da niko od Vas nije tražio formiranje Zajednice srpskih opština?
“Iz Liste Srpske, nikad. Imamo nula zahteva”.
– Ali je bilo zahteva od strane srpskog civilnog sektora.
“Civilni sektor. Sa njima sam se do sada sreo šest puta. Imaju vrlo konkretne ideje kako da podrže, promovišu živote građana srpske nacionalnosti. Na primer u oblasti boljeg prevoda u javnom sektoru, dokumenata, u oblasti većeg zapošljavanja. Na primer, prvo što će reći je da bi želeli da imaju jače prisustvo u nadzornim odborima javnih preduzeća, oni imaju problema sa dokumentima, priznavanjem dokumenata i diploma, i time se bave nekim radnim grupama koje imamo, stvorene na primer u Ministarstvu unutrašnjih poslova, premijer je na ovo reagovao tražeći od gospođe Elizabet Goving da angažuje grupu mladih građana iz reda srpske manjine koja bi prevela sva dokumenta koja se nalaze na sajtovima, tako da identifikujemo probleme i rešavamo ih”.
– To je poznato novinarima. Međutim, ono što ne znamo je kada će Kosovo formirati ZSO? Gospodin Gabriel Eskobar je nedavno u jednom intervjuu ovde na Kosovu da će ZSO biti formirana. Hoće li ZSO formirati ova vlada ili neka naredna?
“Verujem da će sledeća Vlada biti ova Vlada. Dakle, ne postoje drugi mehanizmi koji mogu da dovedu drugu Vladu na ovu funkciju”.
– Znači li to da će vaša vlada formirati ZSO?
“Takođe znamo da smo voljni da podržimo najbolje standarde u promovisanju zaštite manjina, čak i one koji prevazilaze uobičajene standarde u EU. Ali ovo nije ekvivalentno Zajednici. Zato što smatramo da postoji mnogo drugih mehanizama koji promovišu integraciju i koji Zajednicu čine nevažnom. Moramo da vidimo koji su najbolji instrumenti, najbolji dostupni alati, u okviru najboljih praksi EU, koji pomažu u promociji vaših interesa, bez ugrožavanja interesa drugih manjina i bez ugrožavanja vašeg statusa u odnosu na druge manjine, gde niko ili druge etničke grupe, takođe albansko stanovništvo, kako da promovišemo prava srpske manjine, a da ne stvaramo utisak da ovi lokalni Srbi žele da naruše funkcionalnost Vlade Republike Kosovo, funkcionalnost Republike kao takve”.
– Gospodine Bisljimi, kako tumačite stalne pozive međunarodnih zvaničnika i Beogradu i Prištini da ublaže retoriku? Da li mislite da je Vaša retorika blaga, pa i u ovom intervjuu?
“Ako možete da nađete jednu rečenicu iz mog intervjua koja bi se mogla posmatrati kao retorika koja podržava tenzije, ja bih se izvinio zbog ovoga, možemo da razgovaramo o tome. Nikada nisam sreo međunarodnog predstavnika koji je lično zabrinut zbog mene. Pozivi da se retorika smanji ili da se ublaži, uvek su od pomoći. Ali ponekad ne mora da znači da je to upućeno Vladi. Na primer, kada sam se sreo sa Srbima sa severa, oni su se pozvali na izjavu advokata na Kosovu, gospodina Tome Gašija, koja je, kako sam obavešten, izazvala strah na severu, to je bila izjava koja je nekako bila odgovor na izjavu Brnabićeve o Oluji”.
– Tom Gaši je i danas imao objavu na Fejsbuku u kojoj poziva na bojkot srpskih proizvoda, ali da se ne bavimo Gašijem…
“Ali samo da kažem, dobro je da te izjave ne postoje, ali za kvalitet života naših građana srpske manjine one igraju nultu ulogu, jer osoba o kojoj razgovaramo ima nula mesta u vlasti i nula uticaja u donošenju odluka. Dakle, građani na severu, mogu biti sasvim sigurni da ove izjave nisu izjave Vlade Republike Kosovo”.
O zabrani patrijarhu da uđe na Kosovo
– Zbog čega je patrijarhu Porfiriju zabranjeno da dođe na Kosovo? Zašto se to (njegov dolazak) politički povezuje s obzirom da je to religijski čin? Podsetiću, tokom nedavnog ustoličenja u Pećkoj Patrijaršiji kome je prisustvovao i gradonačelnik Peći, patrijarh srpski Porfirije je pozivao na mir, na suživot sa Albancima. Čemu onda takav odnos prema njemu i da li će mu biti dozvoljeno da pravoslavni Božić 7. januara provede sa svojim vernicima na Kosovu?
“Prvo mislim da nam je potrebna ispravka. Patrijarhu Porfiriju nikada nije odbijen ulazak na Kosovo. Patrijarh Porfirije ili Kancelarija za vezu iz Beograda uputili su zahtev za njega, a ministarka Gervala je odgovorila na taj zahtev rekavši da je dobrodošao da poseti Kosovo, ali da treba da se distancira od jednog od svojih službenika, koji je javno naveo da je ilegalno ušao na Kosovo, išao na barikade, pravio fotografije sa barikada i podržavao barikade i sukob. Samo da se distanciramo, jer on je vaš zaposlenik, ali dobrodošli ste da uđete”.
– Znači li to da će gospodinu Porfiriju biti dozvoljeno da dođe na Kosovo za Božić?
“Da nema barikada, nema provokativnih izjava, ne bi bilo razloga da se o tome raspravlja. Uveravam vas da smo o tome detaljno razgovarali i mogu da vas uverim da je jedan od najvećih pristalica sada pronalaženja rešenja koje bi omogućilo Patrijarhu Porfiriju da dođe na Kosovo ministar Rašić, veoma aktivan na tome”.
– Srbima na Kosovu ste uputili čestitke za predstojeće praznike i Božić. Očekujete li da će biti mirno?
“Sve najbolje u idućoj godini. Za Božić imamo još vremena. Ja se iskreno nadam da će idućih dana ili deset dana, jer je Božić 6. ili 7. da će biti mirno i da mi svi možemo slaviti”.
