Psihička opterećenost, neizvesnost, bojazan i opšta psihička napetost utiču na naše kompletno zdravlje, kako mentalno tako i fizičko. Nakon pandemije kao svojevsnog stresa za celu planetu, usledili su ratni sukobi čiji dalekosežan efekat u vidu ekonomske krize i pada životnog standarda, nisu mimoišli ni naše krajeve. Nestabilni politički momenti takođe deluju opterećujuće na građanstvo. Ipak, kada god se spoljašnja normalnost naruši, posledice uvek najpre iskuse oni koji već “nešto trpe” i kojima je možda institucionalna podrška bila najpotrebnija. To su svakako žrtve rodno zasnovanog i porodičnog nasilja.
Prepoznajući tu specifičnu ugroženost pomenute kategorije stanovništva, UNFPA je pre skoro dve godine započeo pružanje telefonske psiho – socijalne podrške.
Psiholog Đurđica Kazić ističe da je u početku ova linija pokrenuta kao vid podrške žrtvama rodno zasnovanog nasilja u vreme pandemije kovida 19, ali da su vremenom pozivi adolescenata postajali sve učestaliji.
“U tom period je kretanje bilo ograničeno, a tenzija i strah su bili sveprisutni zbog kovida. Za to vreme, žrtve nasilja su bile uglavnom sve vreme sa nasilnikom i hteli smo na ovaj način da budemo od koristi, da bez obzira na izolaciju i ograničenost kretanja, pokažemo da žrtve nisu same, da uputimo na to da je i pod tim okolnostima, moguće dobiti podršku. Vremenom, pozive smo dobijali I od adolescenata, zbog čega smo i njih uključili u projekat” kaže Kazić.
Potreba za podrškom je postala toliko evidentna, da se, kada je pandemija to dozvolila, sa isključivo telefonske, prešlo i na podršku uživo.
“Psiho – socijlna podrška podrazumeva rad sa adolescentima i žrtvama rodno zasnovanog nasilja. Rad se odvija u prostorijama kancelarije UNFPA. Pružanje podrške je besplatno a susreti u trajanju od po 50 minuta organizuju se na nedeljnom nivou” dodaje Kazić i pojašnjava da je telefonska linija ostala otvorena za žrtve rodno zasnovanog nasilja i mimo zakazanog termina.
Govoreći o celokupnoj populaciji i svim izazovima koje kao njeni integralni činioci podnosimo, Kazić napominje da uticaj koji je pandemija imala na naše živote smo videli, a o posledicama ćemo tek moći da govorimo. Ono što je sigurno jeste da ljudi samo žele da se vrate “normalnom životu”. Pod tim se podrazumeva malo viši stepen izvesnosti, malo manje zabrinutosti za budućnost. Međutim, nije bilo mnogo predaha između konkretnih zdravstvenih I političko – bezbednosnih izazova u svetu, a I jedno I drugo pogoduje pojavljivanju učestalih anksioznih osećanja.
“Ono što trenutno pojačava anksioznost u populaciji i to prepoznajem i u radu sa ljudima, jeste strah za bezbednost i budućnost. Anksioznost se dodatno pojačava pitanjima: “Šta ako….?”Strah koji je direktno povezan sa zabrinutošću pojedinca za sebe i svoje bližnje. Politički kontekst se ne može izuzeti kao nevažna stvar jer on utiče na povećanje zabrinutosti. Politička dešavanja dodatno pojčavaju strah” kaže psiholog.
Anksioznost i dalje prednjači kao najčešći problem među populacijom sa kojom Kazić radi.
“To je svakako individualno jer grupe kojima mi pužamo podršku su žrtve rodno zasnovanog nasilja i adolescenti, dakle grupe koje imaju dijametralno suprotne potrebe i teskobe. Ali, mogu se izdvojiti traumatizacija, poremećen ritam spavanja, tegobe nakon preležanog kovida, gubitak bližnjih, poteškoće sa koncentracijom, osećaj usamljenosti, razdražljivost, niska tolerancija td.”
Ono što je dobro, prema mišljenju naše sagovornice jeste to što se o mentalnom zdravlju priča a stigma polako bledi. Ipak to sve ide veoma sporo. Na nama odraslima, je kaže da odlaske psihologu i traženje psihološke ili psihijatrijske pomoći, uvedemo u sferu normalnog i poželjnog.
“Koliko god mi želeli da pomognemo našim bližnjima, nekada nismo u mogućnosti da to uradimo zbog naše emocionalne uključenosti. Najbolju stvar koju možemo da uradimo je da ih usmerimo na psihologe, psihoterapeute i psihijatre i da onda prosto budemo tu za naše bližnje” poručuje Kazić.
Ovaj medijski sadržaj realizovan je u saradnji Radija Mitrovica sever i Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) na Kosovu.
