Piše: Maja Fićović
Kakav razvoj situacije može da se očekuje na severu Kosova u svetlu poslednjih dešavanja pitanje je bez odgovora. Situaciju se ne usuđuju da prognoziraju ni dobri poznavaoci prilika na terenu, ali ni sami građani, koji su vidno zabrinuti i uplašeni nakon poslednjih događaja, a koji su rezultirali postavljanjem barikada. Ono što se najčešće može čuti je neizvesnost.
Šta se dogodilo ?
Srbi su podigli barikadu u Velikom Rudaru na magistralnom putu Priština – Raška u znak protesta zbog hapšenja bivšeg pripadnika kosovske policije Dejana Pantića na Jarinju 10. decembra. Putevi su blokirani na još nekoliko lokacija na severu Kosova.
Šesti dan je blokade puteva, ali je i šesti dan kako porodica Dejana Pantića nema glasa o njemu, niti zna gde se nalazi, ni da li mu je dostavljena terapija, budući da se radi o srčanom bolesniku. Međutim, to ne znaju ni u Euleksu, potvrdio je ove navode šef misije Lars Gunar Vigemark. Kosovska policija je peti dan od hapšenja saopštila da uzima terapiju i da je ona obezbeđena, ali više detalja nije saopšteno.
Osnovne i srednje škole od ponedeljka ne rade.
Retorika između Beograda i Prištine ponovo je zaoštrena, a međunarodna diplomatija i posrednici su doputovali u Prištinu i Beograd kako bi pomogli u prevazilaženju nastale situacije.
Srbi na barikadama kažu da su odlučni da ne odblokiraju puteve, dok se Pantić ne pusti iz pritvora. Međutim, njemu je sudija odredio pritvor do 30 dana.
Kako su počele nove tenzije na severu Kosova?
Srbi su početkom novembra odlučili da izađu iz kosovskih institucija u koje su integrisani 2013. godine, posle potpisivanja briselskog sporazuma.
Razlog zbog kog su Srbi doneli takvu odluku bila je suspenzija Nenada Đurića, direktora policije za region sever. Đurić je suspendovan tokom prve faze primene nove odluke kosovske vlade o preregistraciji vozila na RKS koja je uključivala izdavanje opomena, a zbog čega su policajci regiona sever sa gradonačelnicima saopštili da neće sprovoditi tu odluku.
Dva dana kasnije, 5. novembra na na sastanku u Zvečanu predstavnici Srba sa severa Kosova odlučili su da napuste institucije Kosova. To je odlučeno nakon sastanka predsednika Srpske liste Gorana Rakića, četiri gradonačelnika i predstavnika svih kosovskih institucija sa severa Kosova, uključujući radnike suda, tužilaštva i policije.
Srbija je podržala izlazak Srba iz institucija i obezbedila im primanja iz budžeta nakon potpisivanja ugovora preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Obećanje Srbima da će se pobrinuti za svakog od njih dao je predsednik države Aleksandar Vučić.
Međutim, nove tenzije podignute su nakon najave Prištine da će održati izbore za gradonačelnike 18. decembra u četiri opštine na severu Kosova.
Policija Kosova je u saopštenjima koje je slala medijima naglašavala da ima kapacitet za održavanje javnog reda i mira, a nepoverenje građana severa u policiju bez Srba je raslo.
Na prostorije Opštinske izborne komisije u severnom delu Mitrovice 6. decembra bačene su dve eksplozivne naprave od kojih je jedna eksplodirala, a Priština i Beograd su se međusobno optuživali za novonastalu situaciju. Uhapšenog Pantića tužilac tereti da je učestvovao u ovom napadu.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Petar Petković, saopštio je da je kosovski premijer želeo da „nasiljem i oružjem preotme četiri srpske opštine na severu“, i da, „u njima instalira albanske predstavnike“ na predstojećim lokalnim izborima koje je nazvao nelegalnim i nelegitimnim, dok je kosovska policija to demantovala.
Nakon sličnog incidenta u Zubinom Potoku, 8. decembra kosovska policija je uputila jedinice sastavljene isključivo od albanskih policajaca u Severnu Mitrovicu, sa ciljem kako su rekli da pojačaju prisustvo u delovima grada gde živi etnički mešovito stanovništvo.
Više policijskih vozila ušlo je u Bošnjačku mahalu, kod Tri solitera i ka Mikronaselju, multietničkim sredinama u Severnoj Mitrovici.
Međutim, njihovo prisustvo izazvalo je uznemirenost građana srpske nacionalnosti.
Tim povodom direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković je održao vanrednu konferenciju za medije na kojoj je rekao da je na sever Kosova ušlo 300 do 350 pripadnika Kosovske policije, uključujući pripadnike specijalne jedinice.
On je optužio kosovskog premijera da je nastavio sa „protivpravnim i nasilnim akcijama“ u cilju okupacije severa Kosova.
Najavio je i da će Beograd, zbog svega, razmotriti povratak do hiljadu bezbednosnih snaga na prostor Kosova i Metohije, onako kako to predviđa Rezolucija 1244.
Raspoređivanje policije, pa hapšenja na Jarinju
Samo dan kasnije od raspoređivanja policije po severu, 9. decembra na prelazu Jarinje uhapšen je Miljan Adžić iz Zvečana, zbog kako je policija u saopštenju navela sumnje da je “učestvovao u napadu vatrenim oružjem na službena lica” i poručili da će se pre ili kasnije suočiti sa pravdom i zakonom svako ko je učinio krivično delo.
Sledećeg dana, u subotu 10. decembra na istom prelazu uhapšen je i Dejan Pantić, što je rezultiralo podizanjem barikada od strane Srba, dok je policija na to odgovorila zatvarajući u potpunosti za saobraćaj prelaze Jarinje i Brnjak, kako za vozila, tako i za pešake.
Reakcija Brisela i dolazak međunarodnih predstavnika u Beograd i Prištinu
Mir mora biti vraćen na Kosovo, barikade moraju da budu uklonjene, a dve strane treba da se uzdrže od nasilja i provokativnih akcija, izjavio je visoki predstavnik EU Žozep Borelj posle sastanka šefova evropskih diplomatija u Briselu.
Visoki predstavnik je oceniio da najnoviji incidenti potvrđuju zabrinjavajuću “spiralu događaja sa negativnim posledicama za Kosovo, Srbiju i ceo region”
Poseta specijalnih izaslanika Evropske unije Miroslava Lajčaka i SAD-a Gabrijela Eskobara Prištini i Beogradu stigla je u momentu rastućih tenzija između Beograda i Prištine.
Povodom izjave predsednika Srbije da će Beograd 15. decembra tražiti od KFOR-a povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo, na osnovu rezolucije Ujedinjenih nacija 1244, Eskobar je u intervju za Radio Slobodna Evropa rekao da se SAD tome kategorički protive i ne podržavaju. Na to su reagovali predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.
Kakvi su rezultati poseta Lajčaka i Eskobara ?
“Imali smo otvorenu i iskrenu diskusiju o političkom rešenju koje bi smanjilo tenzije i omogućilo demontažu barikada”, rekao je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nakon susreta u Beogradu.
Gabrijel Eskobar, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan je rekao da ima napretka u pregovorima Beograda i Prištine, a samim tim i razloga za optimizam.
Nakon sastanka, oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je na Instagramu kratko poručio da je imao “iskren i korektan” razgovor sa zvaničnicima EU i SAD.
Šta dalje ?
I dok međunarodni posrednici razgovaraju sa zvaničnicima u Beogradu i Prištini i diplomatski se obraćaju i medijima, dajući intervjue iz kojih se ne može saznati mnogo, kraj tenzija i početak rešavanja problema dijalogom se ne nazire. Oči Srba na severu Kosova uprte su u Beograd, dok s druge strane nepoverenje prema Prištini i kosovskoj policiji raste.
Međutim i pored svih dešavanja koje su promenile sliku sa severa Kosova poslednjih dana, prazne ulice, zatvorene škole i ugostiteljski objekti, te građani danonoćno na barikadama, imperativ svim stranama u periodu koji dolazi trebalo bi da bude mir, dijalog i nenasilje.
