Kosovski premijer Aljbin Kurti u intervjuu za N1 BiH u emisiji Pressing još jednom je ponovio da neće dozvoliti Republiku Srpsku unutar Kosova.
Sa druge strane, tvrdi da ideja razmene teritorija nije mrtva, te da Beograd želi da „relativizuje teritorijalni integritet“ svih na Zapadnom Balkanu. Još jednom je konstatovao da bi u slučaju da napadne Kosovo, Srbija morala da računa na „otpor Prištine“ koji će, kako sada ocenjuje „naravno biti uspešan“.
„Kosovo neće dozvoliti Republiku Srpsku unutar Kosova i znamo veoma dobro da je to ono što Srbija želi – ne kako bi ZSO koristila Srbima, već da bi bila protiv Kosova“, ocenio je kosovski premijer Aljbin Kurti u emisiji Pressing N1.
Kurti tvrdi da bi trebalo da se da šansa dijalogu Beograda i Prištine. Međutim, priznaje da on neće biti lak, jer, kako kaže, Srbija „nije normalna država“.
„Mi želimo dogovor, idemo u dijalog. Izgleda da Beograd i Vučić ne žele dogovor. Kosovo je normalna “država” koja ima progres i razvitak, ali naši odnosi sa Srbijom nisu normalni. To nije do Kosova, nego što Srbija nije normalna država. Ona je autokratija koja drži veoma široke i tesne veze sa Kremljem. Tokom vladavine SNS-a Srbija je postala gubernija Rusije i zato je situacija na Balkanu opasna jer osim što se borimo sa hegemonijom Beograda, tu je i Rusija. Kosovo ima svoju vojsku i policiju i mnogo je demokratičnija država od Srbije, a nezavisnost Kosova je mnogo veće nego u Srbiji koja je zavisna od Rusije. Mi smo po ekonomskom rastu pre Srbije. U Srbiji opozicija ne može pobediti, a na Kosovu smo kao opozicija dokazali da možemo preuzeti vlast. To je glavni test demokratije“, poručio je Kurti.
“Sporazum o normalizaciji do proleća, ali može i pre“
Kurti je u više navrata u prethodnom periodu kazao da bi sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine trebalo da se zaključi do proleća sledeće godine.
Za N1 Sarajevo kaže da to ne mora da bude proleće, tj. da može biti i pre.
„Što pre – to bolje, nemamo mnogo vremena da gubimo, jer ljudi gube strpljenje. Rekao sam proleće jer mislim da su 2-3 meseca dovoljna da napravimo normalizaciju odnosa, ako ima volje za to“, poručio je Kurti.
Ponovio je da je pre nego što je on došao na vlast Kosovo bilo tema razgovora, a ne strana koja pregovara. Kaže da je sada promenjen pristup.
„To je pristup da u pregovorima imamo prvu tačku – opšti okvir sporazuma i drugu -aktuelna dešavanja poput tablica, dokumenata, plaćanje struje“, poručio je Kurti.
“Da Beograd želi ZSO, prvo bi priznao Kosovo“
Kurti je upitan o razlogu odbijanja da formira Zajednicu srpskih opština a na čemu intenzivno insistira međunarodna zajednica, te da li se boji neke nove Republike Srpske?
„Kosovo neće dozvoliti Republiku Srpsku unutar Kosova i znamo veoma dobro da je to ono što Srbija želi. Imamo gorko iskustvo iz BiH i veoma smo pažljivi da Srbija ne kopira taj model na Kosovu“, poručio je Kurti.
Kaže da je devedesetih godina 14 opština sa većinski srpskim stanovništvom napravilo zajednicu koja je potom dobila međunarodno priznanje u Dejtonu, a da je sada plan Srbije da takođe napravi „državu unutar države“.
„Znači oni žele da postepenim inkriminirajućim postupanjem naprave državu unutar države. Bosna i Hercegovina jeste država, a nije republika jer unutar sebe ima jednu republiku koja nije država. U Republici Kosovo oni bi želeli da Kosovo ne bude država, oni bi želeli Zajednicu srpskih opština koja bi bila neka država Srbije unutar Republike Kosovo“, ocenjuje Kurti.
Kaže da je cilj Srbije destruktivan, te da Beograd ne želi ništa za kosovske Srbe već da „želi nešto protiv Kosova“.
„Beograd, koji kaže svake nedelje da nikada neće priznati Kosovo, da je Kosovo lažna država, ali traži ZSO je neozbiljan. Oni ne žele ZSO i da postoji Republika Kosovo. Oni da žele Zajednicu srpskih opština prvo bi priznali Kosovo. Oni žele ZSO da Republika Kosovo ne funkcioniše“, dodaje.
On je, sa druge strane, i danas ocenio Kosovo kao „uspešnu priču“, te još jednom optužio Srbiju za genocid.
Govoreći o aktivnostima Specijalnih jedinica u opštinama Severna Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić i Zvečan, Kurti kaže da Kosovska policija radi i na Severu jer je to deo Kosova, te da izvršava dužnosti u skladu sa zakonom i ustavom.
Sa druge strane, priznaje da je bilo pritiska od strane Beograda na međunarodnu zajednicu, te međunarodne zajednice na Prištinu, da specijalne jedince na dolaze na Sever, odnosno prelaze reku Ibar.
Srbija ne sme da napadne Kosovo, naš otpor bi bio uspešan
Tvrdi da ideja razmene teritorija nije mrtva, te da Beograd želi da „relativizuje teritorijalni integritet“ svih na Zapadnom Balkanu. Još jednom je konstatovao da bi u slučaju da napadne Kosovo, Srbija morala da računa na „otpor Prištine“ koji će, kako sada ocenjuje „naravno biti uspešan“.
Kurti je rekao da bi mnogo srpskih generala i zvaničnika volelo da se Kosovo napadne, ali da ne smeju.“To ne znači da se ne nadaju novim okolnostima u budućnosti kada bi mogli da napadnu. Srbija zna da situacija nije kao pre 20 godina. Naš otpor bi u u tom slučaju bio uspešan”, rekao je Kurti.
Kurti je kazao da je nekoliko meseci pre početka sukoba u Ukrajini, u septrembru 2021. godine, ministar odbrane Srbije zajedno sa ruskim ambasadorom došao su na granicu Kosova gde su obišli vojne snage Srbije.
“Mi smo tada bili u redovnim kontaktima sa NATO i Kforom jer je Srbija htela da pošalje poruku kako zajedno sa Rusijom može ponovo da okupira Kosovo. Poslednjih meseci dobili su oružje od Kine. Znači Srbija računa na Rusiju i Kinu, a kada oni na njih računaju onda i mi računamo na NATO, SAD i EU”, naveo je Kurti.
On je ponovio da Srbija “neće smeti” da napravi ofanzivu iako to ne isključuje apsolutno jer, tvrdi on, Srbija “ima 48 baza oko granice”.
“Jedan od razloga zašto Srbija kaže da neće priznati Kosovo je jer želi da ima što bolje odnose sa Rusijom i Kinom. Kada Srbija ovo govori to ne poručuje nama nego Rusiji jer želi da kaže Moskvi da će nastaviti da bude njena gubernija iako prima novac EU”, zaključio je Kurti.
