Na trećoj godišnjoj konferenciji Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), koja je 21. i 22. novembra održana u Tokiju, Srbija je postala član ove prestižne međunarodne organizacije.
“Članice GPAI ne postaju sve zemlje koje podnesu zahtev za prijem. Prošle i ove godine nekoliko njih je odbijeno, jer nisu prošle gusto sito od nekoliko desetina stručnih pitanja koja se tiču razvoja IT sektora i veštačke inteligencije (VI) u nacionalnim okvirima”, izjavio je za “Politiku” Stefan Badža, savetnik u kabinetu premijerke Ane Brnabić, ključni igrač tima koji je sa uspehom okončao proces prijema Srbije u Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju.
Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je nastalo 2020. godine na inicijativu predsednika Francuske Emanuela Makrona i kanadskog premijera DŽastina Trudoa, uz podršku G7 i OECD.
Prva konferencija održana je u Kanadi (virtuelno, zbog pandemije kovida 19), a naredna 2021. u Parizu.
Tom prilikom, predsedniku Makronu je uručen godišnji izveštaj o radu organizacije čiji su osnivači Australija, Kanada, Francuska, Nemačka, Indija, Italija, Japan, Meksiko, Novi Zeland, Republika Koreja, Singapur, Slovenija, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i Evropska unija.
Njima su se 2021. pridružile Belgija, Češka, Danska, Izrael, Holandija, Poljska i Švedska, a ove godine Turska, Argentina, Senegal i – Srbija.
Naša zemlja je pismo o namerama poslala u junu, a pored zadovoljavajućih odgovora na pomenuta stručna pitanja, uzdala se u još nekoliko aduta.
Kako je objasnio Badža, prethodnih meseci bili smo vrlo aktivni u radnim grupama Saveta Evrope i Uneska koje se bave veštačkom inteligencijom, što smo predočili GPAI, uz podatke o saradnji koje smo na tom polju imali sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Republikom Korejom.
Osim toga, pojedini predstavnici Singapura, Koreje i Italije u GPAI, koji su nam bili partneri u VI projektima, ličnim preporukama su podržali kandidaturu Srbije, istakao je on i dodao da smo široku podršku obezbedili i angažovanjem naše diplomatije.
“O prijemu u GPAI članice odlučuju konsenzusom, tako da to što niko nije bio protiv ima i značajnu političku težinu. Velika je stvar što su tehnološki i ekonomski najrazvijenije države prepoznale dosegnuti nivo i potencijal Srbije u oblasti VI. Sada, kao članica, imaćemo privilegiju da budemo u toku s najaktuelnijim dešavanjima koje se tiču ove sfere, bićemo uključeni u oblikovanje i donošenje odluka. Namera nam je da aktivno delujemo, nije nam stalo do članstva radi članstva”, naglasio je Badža.
Prema njegovim rečima, biće korisno da “iz prvog reda” pratimo kako će se razvijati regulativa koja se tiče VI, budući da Srbija najviše IT usluga izvozi u SAD, Veliku Britaniju i EU, koje su članice GPAI.
A i za firme iz tih zemalja koje kod nas posluju značajno je to što sarađujemo s njihovim matičnim državama u formiranju regulative i politika, dodao je on.
“Mi ćemo naredne nedelje izaći s predlogom preporuka za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji. Bićemo prva zemlja u Evropi koja će imati takav dokument na nivou države”, istakao je Badža.
Srbija je još 2019. usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije, samo dve godine nakon što je to prva u svetu učinila Finska.
A prema parametrima koji pokazuju u kojoj meri je vlada neke države spremna da koristi VI u svom radu i u pružanju javnih usluga, Srbija je za 2021. rangirana na 52. mesto među 172 zemlje.
Istraživanje koje je krajem prošle godine sproveo Unesko pokazalo je da smo među svega 11 zemalja koje su lekcije o veštačkoj inteligenciji uvrstile u nastavne programe državnih osnovnih i srednjih škola.
Uz to, u specijalizovana IT odeljenja pohađa više od 1.000 učenika, što je skoro dva odsto srednjoškolaca.
U skladu sa Strategijom razvoja veštačke inteligencije za period 2020-2025, Vlada Srbije je u martu prošle godine osnovala Istraživačko-razvojni institut za proučavanje primene VI u različitim oblastima.
Sedište prve naučne ustanove te vrste u ovom delu Evrope je u Novom Sadu, a ima i kancelarije u Beogradu i Kragujevcu.
Osim izvrsnosti u naučnoistraživačkom radu, jedan od glavnih zadataka instituta je da prenese svoja znanja privredi, ali i da bude “inkubator” startap kompanija i rasadnik kadrova.
U svojim redovima trenutno ima 40 istraživača, njih 10-ak s međunarodnim iskustvom.
