Deset poslanika Srpske liste, vodeće stranke kosovskih Srba, podnelo je ostavke na mandate u Skupštini Kosova, kao što su učinili i drugi srpski funkcioneri u institucijama na severu Kosova. Srpskoj zajednici, kao najbrojnijoj među manjinskim zajednicama na Kosovu, Ustavom je zagarantovano deset mesta u Skupštini Kosova, koja ima ukupno 120.
Šta će sada biti sa upražnjenim mandatima, za Radio Slobodna Evropa pojasnili su poznavaoci Izbornog zakona i Ustava Kosova.
Na poslednjim parlamentarnim izborima, održanim 14. februara 2021. godine, Srpska lista osvojila je najviše glasova partija srpske zajednice na Kosovu.
Prema rezultatima ovih izbora, mandate su osvojili narodni poslanici Slavko Simić, Igor Simić, Milana Nikolić, Zoran Mojsilović, Ivan Todosijević, Veriša Ćeranić, Branislav Nikolić, Miloš Perović, Lubinko Karadžić i Jasmina Dečić.
Međutim, Todosijević nije dobio poslanički mandat, zbog presude Suda u Prištini kojom je osuđen na godinu dana zatvora. Njegovo mesto je zauzela Dragana Antonijević.
U skladu sa zakonom predviđenim procedurama, Centralna izborna komisija (CIK) je 8. novembra primila zahtev predsednice Kosova Vjose Osmani da preporuči imena koja će zameniti poslanike Srpske liste koji su podneli ostavke. Sada CIK ima pet radnih dana da odgovori na zahtev predsednika.
Izborna komisija Kosova do 13. novembra treba da odgovori na zahtev Vjose Osmani za imenima koja mogu da zamene poslanike Srpske liste
Moguće zamene
Zakon o opštim izborima na Kosovu predviđa da u slučaju da poslanik ostane bez mandata, iz bilo kog razloga, uključujući i ostavku, njegovu zamenu vrši “sledeći legalni kandidat istog pola, koji je osvojio najviše glasova” od kandidata sa liste sa kojom se takmičio.
Na prošlim izborima Srpska lista je konkurisala sa 20 kandidata, što znači da CIK može da predloži i preostalih devet kandidata da polože zakletvu kao poslanici. To su Milan Kostić, Zoran Maksimović, Svetislav Gjokić, Ksenija Božović, Radoš Mihajlović, Bilana Makšić, Milan Joksimović, Nenad Radenković, Olivera Zdravković.
Šta ako ovi kandidati ne pristanu da budu poslanici?
Centralna izborna komisija do objavljivanja ovog teksta nije odgovorila na ovo pitanje Radija Slobodna Evropa.
Međutim, bivša predsednica CIK-a i sudija Valjdete Daka kaže da za poslanike mogu biti predloženi i Srbi koji su se takmičili na izborima iz drugih političkih subjekata.
Bivša predsednica CIK-a i sudija Valjdete Daka kaže da za poslanike mogu biti predloženi i Srbi koji su se takmičili na izborima iz drugih političkih subjekata.
“Ukoliko kandidati Srpske liste odbiju da preuzmu mandat, primenjuje se ista procedura dok ne bude kandidata iz tog entiteta. Ako ih nema iz tog entiteta, onda se traže od entiteta koji su se na prošlim opštim izborima takmičili za mesta rezervisana za srpsku nacionalnost”, kaže Daka za RSE.
Prema podacima CIK-a, na proteklim parlamentarnim izborima su se takmičila još dva subjekta iz srpske zajednice: Srpski demokratski savez i Građanska inicijativa za slobodu, pravdu i opstanak.
Iz prvog su kandidati bili Slaviša Petković, Mihajlo Šćepanović, Jasmina Zdravković, Srbolub Andrejević i Esada Redžepi, a iz drugog Milan Dabić, Cvetko Velković i Rada Trajković, inače predsednica Evropskog pokreta sa Kosova.
Da li parlament funkcioniše bez deset poslanika srpske manjine?
Skupština Kosova će nastaviti da radi skoro u potpunosti i ako poslanička mesta ne budu popunjena, kaže profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Prištini Visar Morina.
“Nije da postoji bilo kakva ustavna prepreka da Skupština Kosova ne može da funkcioniše”, kaže on za RSE.
Prema Morinovim rečima, glasovi poslanika iz manjinskih zajednica neophodni su tek kada se o ustavnim amandmanima stave na glasanje u Skupštini.
Predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca rekao je 7. novembra, kada su srpski poslanici podneli ostavke, da rad ove institucije nije ugrožen.
Može li se predmet uputiti Ustavnom sudu?
Eugen Cakoli iz Demokratskog instituta Kosova kaže za RSE da popuna poslaničkih mesta u Skupštini ostaje sporna, ukoliko drugi predstavnici Srpske liste ne dobiju poslaničke mandate. Naime, ostale stranke srpske zajednice zajedno imaju samo osam kandidata za poslanike.
Cakoli kaže da će u ovoj situaciji predsednica Kosova Vjosa Osmani morati da se obrati Ustavnom sudu da vidi kako dalje.
Međutim, profesor Morina izražava sumnju da li Ustavni sud može dati mišljenje o ovoj situaciji.
“Ustavni sud poslednjih godina ispoljava tendencije sudske suzdržanosti. [Za] ovakve slučajeve davanja mišljenja, ili saveta, ili ustavnih tumačenja ovakve prirode, sudeći po praksi poslednjih godina, nije dala znake da je spremna da da”, kaže Morina.
Pored deset srpskih poslanika, srpski zvaničnici u pravosuđu, policiji i opštinskim sistemima na severu Kosova, kao i ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Goran Rakić, koji takođe dolazi iz srpske zajednice, podneli su ostavke na svoje funkcije.
Srbi se protive planu Vlade Kosova za preregistraciju automobila sa registarskim oznakama RKS, odnosno Republike Kosovo. Zvanični Beograd, koji nad njima vrši kontrolu, insistira na neutralnim registarskim tablicama za status Kosova, ali zvanična Priština ne odustaje od svoje odluke.
