Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je da EK podržava nemačko-francuski predlog za rešenje kosovskog pitanja i integrisaće ga u dijalog Beograda i Prištine.
Fon der Lajenova je na konferenciji za štampu po završetku Samita Berlinskog procesa pozvala dve strane na postizanje dogovora, i rekla da se radi o problemu koji je moguće rešiti, a koji stoji na putu bržem priključenju regiona u EU.
Nemački kancelar Olaf Šolc poručio je da je potrebno da se prevaziđu bilateralni konflikti i da je dobro što se vode razgovori.
Ukazao je da je ove godine postignut napredak u rešavanju bilateralnih konflikata, navodeći rešavanje spora Bugarske i Severne Makedonije, što je omogućilo otvaranje pristupnih pregovora Skoplju i Tirani.
“To važi i za Srbiju i Kosovo, koje moraju da postignu dogovor. Nemačka i francuska vlada, kao i Evropska komisija, svi se trudimo da to omogućimo i zato smo tako aktivni u razgovorima sa obe strane. Nadamo se da će brzo doći do napretka u procesu dijaloga dve vlade i da će uslediti dogovor”, naglasio je Šolc na konferenciji za štampu po završetku Samita Berlinskog procesa.
Rekao je da se nada brzim rezultatima.
Albanski premijer Edi Rama, čija će zemlja biti domaćin sledećeg Samita Berlinskog procesa, ocenio je da novi plan pruža jedinstvenu šansu ne samo Beogradu i Prištini, već i celom regionu.
“Nadam se da će obe strane to shvatiti ozbiljno i da će razumeti da je sada vreme da se dâ značajan doprinos celokupnoj evropskoj arhitekturi”, dodao je Rama.
Na pitanje o ubrzanju pristupnog procesa zemalja regiona, Šolc je rekao da se nada da će što pre doći do prijema u članstvo.
“Od odluka iz Soluna prošlo je već 19 godina. Niko nije verovao da će biti potrebno 20 godina da se ostvare, i zato moramo sada brže da se krećemo”, naglasio je nemački kancelar.
Fon der Lajenova je naglasila da put u EU vodi samo preko napretka u ispunjavanju obaveza.
“Modernizovana metodologija ima za cilj da ubrza proces, jer tamo gde postoji želja za sprovođenjem reformi postojaće i brži put. Ako se neko trudi, postoji mogućnost ubrzanja procesa”, dodala je predsednica Evropske komisije.
Ukazala je na to da su uočljive značajne promene u EU, usled promenjene geopolitičke situacije, pa su mnogi svesni da se mora ubrzati ovaj proces.
Šolc: Regionalna saradnja ključ ubrzanja puta ka članstvu
Nemački kancelar je ocenio da je poboljšanje regionalne saradnje ključ za ubrzanje pristupnog procesa Zapadnog Balkana.
Berlinski proces, prema njegovim rečima, doprineo je pomirenju regiona, ali i poboljšanju infrastrukture i regionalne saradnje.
Danas su, preneo je, preduzeti koraci u stvaranju zajedničkog tržišta koje bi bilo kompatibilno sa pravilima EU i u koje bi bile uključene sve države.
S tim u vezi je čestitao zemljama Zapadnog Balkana na tri potpisana sporazuma, ocenivši da su oni veliki uspeh za građane regiona.
Istakao je da će sporazumi omogućiti putovanje uz lične karte, priznanje akademskih i profesionalnih diploma, što su sve, kaže, koraci koji poboljšavaju život svakog pojedinca na Balkanu.
Ukazao je na to da je razgovarano i o energetskoj bezbednosti te da su se zemlje Zapadnog Balkana obavezale, zajedničkom izjavom, na saradnju u povećanju energetske bezbednosti i postizanju klimatskih ciljeva do 2030. godine.
Milijardu evra kao podrška energetskoj bezbednosti regiona
“Ostale članice Berlinskog procesa podržaće region kratkoročno i dugoročno u osiguranju energetske bezbednosti. Kratkoročno sa 500 miliona evra, a srednjeročno sa do milijardu evra. Ovaj Samit je pokazao spremnost na saradnju, a Nemačka će podsticati taj proces”, rekao je Šolc.
Ukazao je da je odliv mozgova problem, ali da iskustvo EU pokazuje da se ljudi sele da rade neko vreme u neku zemlju, i onda se vrate sa novim znanjem u svoju državu.
Za ostanak građana u zemlji, ističe, je potrebno dati nadu, osigurati razvoj, kao i budućnost, i dobra radna mesta.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen kazala je da je Samit bio veoma uspešan, i da sve što se radi ima za cilj što brže približiti partnere sa Zapadnog Balkana.
Ukazala je da postoje dva paralelna puta, a jedan je pristupni proces u kojem su stvareni značajni uspesi.
Nova metodologija, kaže, pokazuje da je proširenje u fokusu Evropske komisije, i ima za cilj da se ukinu blokade i podstakne ceo proces.
Navela je da je Evropska komisija usvojila plan investicija na Zapadni Balkan u vrednosti od 30 milijardi evra, što je jedna trećina BDP-a celog regiona.
Drugi put je poboljšanje ekonomske integracije, dodajući da postoji mnogo izazova, pre svega zbog invazije Rusije na Ukrajinu, što je dovelo do geopolitičkog poremećaja.
Fon der Lajenova je naglasila da na Zapadnom Balkanu nije samo važna saradnja u stvaranju investicione klime, već i da se podstakne saradnja u energetskom sektoru.
