Prema statističkim podacima kojima raspolaže Pokrajinska služba zapošljavanja sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, na prostoru Kosova i Metohije, zaključno sa septembrom, oko 21.600 lica aktivno traži posao. Od tog broja između 56 i 57 procenata čine žene, kaže za Kontakt Plus radio saradnica za odnose sa javnošću, Nataša Milenković.
Procenat lica koja aktivno traže posao na prostoru kosovskomitrovičkog i kosovskog okruga je približan – po 8.500 nezaposlenih lica, odnosno 17.000, dok je na području kosovskopomoravskog okruga, na evidenciji 4.600 nezaposlenih.
Prema rečima Nataše Milenković, taj podatak varira, s obzirom na to da Nacionalna služba za zapošljavanje stalno ima priliv i odliv sa evidencije.
Najveći broj nezaposlenih je sa završenom srednjom školom, između 57 i 60 procenata. Ono što je karakteristično je da su žene i u ovom stepenu obrazovanja zastupljene u većem procentu, oko 56 odsto, ističe Milenkovićeva. Dodaje da je sličan slučaj i sa ostalim nivoima obrazovanja.
„Ono što jeste primetno prema statističkim podacima, žene su u svim nivoima obrazovanja zastupljene sa tih nekih 50 do 60 procenata, bez obzira na to da li su u pitanju lica bez završenog osnovnog obrazovanja, lica sa završenom srednjom školom, završenom višom školom ili fakultetom. Recimo, kada govorimo o onima sa visokim obrazovanjem, tu imamo negde sedam do osam procenata lica koja aktivno traže posao u odnosu na ukupan broj nezaposlenih. Među tim licima, žene su takođe prisutne sa više od 50 odsto“, ukazuje Milenkovićeva.
U toku ove godine, Nacionalna služba za zapošljavanje raspisala je 12 javnih poziva i konkursa, od kojih su tri u toku – Program pripravnika za mlade sa visokim obrazovanjem i Program pripravnika za nezaposlene sa srednjim obrazovanjem. Ovi pozivi otvoreni su do 30. novembra. Pored toga, u toku je i poziv koji je namenjen zapošljavanju osoba sa invaliditetom gde se očekuje da poslodavac angažuje nezaposleno lice iz ove kategorije, a koje će imati određenu finansijsku podršku od Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovaj poziv otvoren je do 31. decembra.
„Tokom ove godine, kroz nefinansijske usluge i mere koje realizujemo biće uključeno negde oko 3.000 lica sa evidencije na prostoru KiM, dok će kroz programe finansijske podrške, programe obrazovanja i obuke, podrške zapošljavanju, biti uključeno negde preko 600 lica.“
Milenkovićeva navodi da je primetno da žene sve više pokazuju interesovanje za učešće u programima koje sprovodi Nacionalna služba za zapošljavanje.
„Što se tiče javnih poziva, postoje oni koji su namenjeni poslodavcima u cilju zapošljavanja lica sa evidencije i javni pozivi koji su namenjeni nezaposlenim licima u cilju podsticanja preduzetništva, osnivanja sopstvenih firmi, jednostavno ulaska u taj svet privatnog posla. Naša iskustva zaista pokazuju iskazano interesovanje žena i u nekom prethodnom periodu, a i u toku ove godine. Kroz te neke programe i mere, bilo da su finansijski podržani sa naše strane ili kroz nefinansijske usluge – savetovanja, obuke, informativne usluge (…) žene su takođe prisutne u nekom znatnom broju – nekih 50 procenata. Primetno je da žene sve više pokazuju interesovanje za učešće kako u našim programima tako i kroz sve one programe koji im omogućavaju zaposlenje, odnosno neki napredak u tom svetu rada“, zaključuje saradnica za odnose sa javnošću Pokrajinske službe zapošljavanja Kosova i Metohije, Nataša Milenković.
Sa druge strane, sagovornice Kontakt Plus radija, do sada nisu koristile programe koje nudi Nacionalna služba za zapošljavanje.
Marija Laban Ilić je diplomirana pravnica. Udata je i ima sina. Nezaposlena je, kao i njen suprug. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je pet i po godina, sa diplomom Gimnazije, jer joj diploma pravnog fakulteta Univerziteta u Skoplju nije nostrifikovana.
Marija kaže da od kada je na birou za zapošljavanje, nije bila pozivana za bilo kakvo radno angažovanje.
„Za posao nikada, samo sam bila pozvana na Sajam zapošljavanja“, tvrdi Marija.
Pored finansijskog značaja, za Mariju zaposlenje ima i druge važne društveno-socijalne aspekte.
„Značilo bi mi i u socijalnom smislu, jer ne bih bila vezana samo za kuću. Ostvarivala bih kontakte sa drugim ljudima. Puno bi mi značilo“, dodaje Marija.
Aleksandra Miletić je master ekonomista. Na tržištu rada je punih 11 godina, od 2011, kada je završila osnovne studije ekonomije. Ni ona kao i Marija, nije bila pozivana za poslovno angažovanje. Kaže da bi joj pored finansijske stabilnosti, zaposlenje značilo da se oseti društveno korisnom.
„Pod broj jedan zbog novca, finansijski, a privatno, zbog društveno-socijalnog života, a i da se žena oseća korisnom i da može da da neki doprinos svom društvu. Tako da, u svakom slučaju znači kad žena radi“, mišljenja je Aleksandra.
