Predstavljanjem radova nastalih na ekološko-umetničkim radionicama tokom leta i jeseni ove godine, dodelom nagrada najuspešnijim autorima, druženjem sa Treš herojem Srbije Draganom Katić i akcijom čišćenja grada, ovog vikenda je počela završna nedelja IV Eko art festa – jedinstvene ekološko – umetničke manifestacije, koju organizuje PKC “Akvarijus” iz Kosovske Mitrovice.
Deca su bila vredna i vidno nadahnuta temom ljubavi i brige za prirodu. Postali su pravi mali eko – umetnici sa svešću o tome da se na ozbiljnost problema, najlakše i najlepše ukazuje upravo kroz umetnost.
Na svečanosti koja je ove subote povodom završnice festivala priređena u “Akvarijusu”, najbolji eko – umetnici su dobili nagrade. Ove godine to su Teodora Jelić i Lena Andrić. One su zajedno uradile portret velike devojčice Ljiljane Dražević, koja ih je naučila kako da na razboju istkaju krparu od reciklabilnih materijala.
Teodora kaže da je mnogo srećna zbog diplome, a još više zbog vaučera za učešće na ekološkom kampu, koji će biti održan sleeće godine u Sremskoj Kamenici..
“Jedva čekam da idem… Ja i moja drugarica Lena smo dobile nagradu za crtež Ljiljane Dražević. Inspirisala nas je zato što ona zna da šije, gledali smo njenu modnu reviju gledali smo kako ona lepo radi i to nas je inspirisalo. Moramo da čuvamo prirodu. To se radi tako što ako neko baci đubre pored kante, mi ga moramo baciti u kantu, nikako u prirodu” kaže Teodora.
Pojedincima i organizacijama koje su dale svoj doprinos tokom trajanja festivala i koje su pokazale naročiti ekološki duh, deca su uručila zahvalnice i cegere, kao simbol najjednostavnijeg oblika bunta protiv besmrtne plastike.
Među odlikovanima, našla se i Jasmina Cvetić, njihova velika drugarica, istinski ekološki aktivista, koja je zajedno sa umetnicom Miljanom Dunđerin, pre nekoliko godina osmislila Eko art fest i tokom njegovog trajanja, sve vreme bila moralna ali i konkretna pomoć i podrška.
“Kada smo krenuli, to je bilo baš malo. Prvi festival je čak bio jako dobar i ispao je mnogo bolji nego što sam ja očekivala. Ovo danas je već nešto vrlo vrlo ozbiljno i broj dece koju smo uključili je značajno veći i sad smo i u Leposaviću, predstave će biti prikazane i u Zvečanu i Zubinom Potoku, tako da sve je to poraslo i nadam se da će još da raste” kaže Jasmina.
Deca su sa svojim mentorima odlučila da po prvi put proglase i eko heroja severa Kosova i ove godine, to ozbiljno i odgovorno priznanje, pripalo je Dejanu Aksentijeviću iz Zvečana, konstruktoru nesvakidašnjeg vodenog vrta.
Dejan kaže da je počastvovan samim učešćem na festivalu, pod čijim okriljem je ugostio dečicu u ovom svpecifičnom privatnom eko sistemu.
“Ja se već dugo bavim uređenjem tog vrta. To radim zbog sebe, zbog svog užitka . Ljudi iz festivala su to prepoznali i stvarno sam počastvovan. Kod dece koja su došla video sam i volju i želju da imaju tako nešto i u svom okruženju” kaže Dejan i napominje da su deca danas nažalost dosta odrođena od prirode i okrenutija digitalnom svetu.
“Vidim ja to i po svojoj deci i baš zato sam odlučio da im pokažem šta znači priroda i šta znači biti u njoj. Meni je zadovoljstvo i jednostavno mi je lepo kada se ujutru probudim i kada prvu jutarnju kafu popijem uz žubor rečice koju sam sam napravio. Nije više potrebno otići negde u daleku prirodu da bi čuo žubor vode, šum lišća. Svako ko ima i neko najmanje parče zemlje, može u svom okruženju da bude kreator “svoje prirode”.
Aksentijević kaže da za to ne treba mnogo vremena ali ni novca. Radi u slobodno vreme a materijal za svoj vodeni vrt je u glavnom i prikupio u prirodi.
“To je opuštanje i užitak kada znate da je to vaša okolina, vaš životni prostor. Finansijski nije potrebno mnogo. Najvažnija je kreativna ideja . Već dugo pokušavam da kreiram neki moj mali eko sistem i nije mnogo teško, verujte. Zađite u bilo koju šumu, pored potoka, pored reke možete da prikupite biljke i materijal koji samo preselite u svoje dvorište. To su autohtone sorte biljaka. Ne traže neku preveliku pažnju. Jednostavno ih presadite i pustite dalje prirodu da radi svoje” objašnjava naš eko heroj.
Sa decom ali i starijima, tog dana se družila i Dragana Katić, Treš heroina Srbije, zapravo koordinatorka srpskog odeljka ekološke organizacije Trash Hero (Treš hirou) i jedna je od njenih osnivača. To je najmasovnija akcija čišćenja Srbije, u kojoj je prikupljeno neverovatnih 30 tona smeća. U razgovoru sa novinarima, Dragana je istakla važnost ovakvih festivala jer se obraćaju najmlađima koji mogu da preduzmu mnogo toga po pitanju širenja ekološke kulture, kako danas dok su mali, tako i sutra, kada će njihova uloga biti odlučujuća.
““Ako nam deca budu savesna i odgovorna, donosiće bolje odluke od nas sada. Treš hirou postoji od 2018. godine, u Beogradu ćemo sledećeg vikenda imati 50. akciju, a u Srbiji smo organizovali negde oko 300 akcija, u kojima je ukupno sakupljeno skoro 30 tona otpada. Ipak, akcije čišćenja nikada nisu bile ponuđene kao kompletno rešenje. One su samo dobra motivacija, dobra inspiracija, skreću nam pažnju, pa onda počnemo da razmišljamo kako taj otpad nastaje. Korak pre toga da neko nesvesno baci otpad u prirodu, jeste nesvesna kupovina proizvoda, a korak pre svega toga je da je to neko nesvesno proizveo i to masovno proizveo. Akcije čišćenja ukazuju na to da nemamo dovoljno dobra sistemska rešenja za tretiranje otpada i da ne razmišljamo dovoljno o preventivi” priča Dragana i napominje da reciklaža i spaljivanje jesu neka od ponuđenih rešenja, ali ne najbolja, jer se tokom njihove realizacije oslobađa enormno velika količina otrova, koja opet zagađuju. Rešenje, kaže, leži u smanjivanju proizvodnje ambalaže.
Družeči se sa njom, u panelu koji je usledio, saznajemo šta je to kompostiranje, zašto je industrija sa onim gigantskim kompanijama i brendovima, tlo u kome je problem zagađenja ukorenjen, ukazuje nam na mnoge logične momente, kojih iz nekog razloga nismo svesni. Na primer, mnogi ljudi imaju problem da se oblače u seknd-hend šopovima, jer im je to gadno, nehigijenski i tako dalje, ali nemaju problem da legnu u hotelski krevet, gde su i jastuk i posteljinske navlake – ne seknd, nego million – hend roba, obzirom da je pre nas, tu spavalo ko zna koliko ljudi. Saznali smo i to da smo mi za proteklih 50 godina, napravili više otpada, nego naši preci za hiljade i hiljade godina.
Razgovor su tako zanimljivim, učinila upravo deca sa svojim pametnim i nesvakidašnjim pitanjima upućenim Dragani.
“Kako te nije mrzelo da skupljaš svo to đubre?”
“Jesi li ti nešto kao policajac za đubre?”
U panelu, koji je moderirala eko-aktivista Jasmina Cvetić, učestvovao je i Milan Dobrić, pokretač akcije čišćenja #trashtag izazov, koja je pre par godina organizovana u Kosovskoj Mitrovici.
U nastavku subotnjeg popodneva, deca su zajedno sa roditeljima i organizatorima festivala, krenuli u najkonkretnije ekološko delanje. Na kraju dana, imali su tri ogromne kese prepune smeća i savršeno uredan i čist parkić.
U nastavku završne nedelje Eko art festa, očekuje nas premijera predstave Malog teatra „Planeta čista nek zablista“ po tekstu Slobodana Miljkovića, a u režiji Dunje Nikolić (u Zubinom Potoku 18. oktobra, u Zvečanu 19. oktobra), zatim projekcije filmova „Led i nebo“ i „Prava cena“ (16. i 17. oktobra), te koncert grupe E Play, nastup di džeja Batrića (20. oktobra) i „Danilov doživljaj Beča“ (21. oktobra).
Ulaz na sve programe je slobodan, osim za koncerte za koje se ulaznica po ceni od 400 dinara, može nabaviti isključivo u pretprodaji u Privatnom kulturnom centru „Akvarijus“. Takođe, za sve programe, neophodno je poneti makar jedan čep, kao doprinos akciji “Čep za hendikep”.
IV Eko art fest se završava 21. oktobra u „Akvarijusu“, gde će biti otvorena izložba eko-plakata a autoru najboljeg, biće uručena nagrada u iznosu od 1.000 evra.
Organizator festivala je mitrovački „Akvarijus“, a ove godine festival podržava Swiss Agency for Development and Cooperation SDC.
