Svaka četvrta žena na Kosovu suočava se sa nekom vrstom seksualnog nasilja, pa je neophodno promeniti kaznenu politiku za ova krivična dela, zaključeno je na debati na temu “Ne znači ne – seksualno nasilje i uznemiravanje žena” koja je juče održana u Medija centru u Čaglavici.
Prema policijskim izveštajima, prošle godine je na Kosovu zabeležena 41 prijava seksualnog nasilja i uznemiravanja, dok ih je do jula 2022. već bilo 107. Prema podacima EULEKS-a, u velikoj većini slučajeva (85%) žrtve su maloletne ženske osobe.
“Najviše silovanja ima u Prištini, Uroševcu i Mitrovici”, rekla je savetnica kosovske ministarke pravde Nazljie Balja.
“U prvih šest meseci ove godine imamo negde oko 50 prijavljenih slučajeva silovanja. U Ministarstvu pravde postoji baza podataka u kojoj su prikupljene sve informacije u pogledu porodičnog i rodno zasnovanog nasilja. Ona iznosi jasan pregled, za svaku instituciju ponaosob, o usluzi koja je ponuđena žrtvi od trenutka prijave policiji, pa sve do smeštaja. Postoji niz radnji koje se preduzimaju u vezi sa žrtvom”, kazala je ona.
Seksualno nasilje obuhvata nekoliko krivičnih dela: seksualni napad, uznemiravanje i silovanje, podsetila je savetnica u EULEKS-u Kjara Taljani. Ona je ukazala na jednu važnu promenu u kosovskom zakonu.
“Došlo je do promene u važećem zakonu od 2019. godine, pa sada svaki seksualni odnos u koji su uključeni tinejdžeri, kada je između učesnika više od dve godine razlike u starosti, automatski postaje silovanje što ranije nije bio slučaj. Videćemo hoće li to imati uticaj na broj prijavljenih slučajeva”, rekla je ona.
Na Kosovu postoji veliki nesklad između broja slučajeva seksualnog nasilja koji su prijavljeni policiji u odnosu na one registrovane u sudovima, ukazala je Viona Krasnići iz NVO “Mreža žena Kosova”.
“Dolazimo do zaključka da ima puno slučajeva koji se prijave policiji, ali ima vrlo malo slučajeva u kojima tužioci donesu odluku, odnosno rešenje, za pokretanje krivične istrage ili optužnice kako bi se zatim ti predmeti preneli na sud i počela sudska razmatranja i ročišta po takvim pitanjima”, rekla je ona.
Nikada ni u jednom sudu, ni u jednom tužilaštvu, nijedan tužilac ili sudija nije izbačen iz pravosudnog sistema zbog nemara u slučajevima na kojima su radili, podsetila je Nazljie Balja.
“Mi imamo i slučajeve ubistava žena gde je zakazao tužilac, zakazao sudija sa odlukom, a nikakva mera nije preduzeta protiv tih lica. Tužilački i sudski sistemi su nezavisni, to je treća grana vlasti, ali mislim da treba razgovarati sa njima kako bi sagledali situaciju u vezi sa mehanizmima i disciplinskim merama koje oni preduzimaju protiv neodgovornih tužilaca i sudija”, kazala je ona.
Na Kosovu se sada poštuju Istanbulska konvencija, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava, osnovnih sloboda i sudske prakse, preuzeli smo vrlo ozbiljne obaveze kako bi zaštitili osnovna ljudska prava i slobode naših građana, rekao je zamenik kosovskog ombudsmana Niman Hajdari.
“Mi stoga zahtevamo od svih nadležnih organa na Kosovu da efektivno i efikasno sprovode nezavisne istrage kako bi razjasnili svaku situaciju poput ove kakva je silovanje maloletnice koja je imala samo 11 godina”, kazao je on.
Što se tiče srpske zajednice, žene koje su žrtve seksualnog nasilja ne žele da pričaju o tome jer bi sramota izašla van”, kazala je Nevenka Rikalo iz NVO “Ruka ruci”, koja je i menadžerka Sigurne kuće u Novom Brdu.
“Možemo reći da veliki uticaj patrijahalnog vaspitanja, kao i sam mentalitet i osuda sredine kada se iznese neki problem iz porodice, sprečavaju ženu da kaže čemu je sve ona izložena”, rekla je ona.
Na debati je zaključeno da je neophodno promeniti kaznenu politiku.
“Treba promeniti kaznenu politiku, ne samo u vezi sa merom zatvora, nego i sa drugim merama. Nije samo mera zatvora za jednog silovatelja, već postoje i druge mere. U diskusijama smo da izmenimo i dopunimo krivični zakonik, ne samo što se tiče silovanja, već i nasilja u porodici”, kazala je savetnica kosovske ministarke pravde Nazljie Balja.
Debatu na temu “Ne znači ne – seksualno nasilje i uznemiravanje žena” organizovao je Medija centar u Čaglavici uz podršku Inicijative za mirne promene.
