NATO je spreman da poveća broj vojnika na Kosovu, ukoliko dođe do povećanja tenzija u vezi sa odlukom kosovske vlade da registruje automobile oznakama RKS, javlja Radio Slobodna Evropa.
“Mi smo na oprezu i spremni da delujemo ako imamo porast tenzija, možemo i da povećamo broj rezervnog sastava. Možemo doneti ovu odluku za kratko vreme”, rekao je zamenik komandanta misije NATO na Kosovu (KFOR), Luka Piperni u sedištu KFOR-a u Prištini.
On je dodao da je situacija trenutno mirna, ali krhka, pa NATO ne isključuje mogućnost novih tenzija ili nasilja kada istekne rok za registraciju automobila 31. oktobra.
“Ako se situacija pogorša, spremni smo da intervenišemo, spremni smo da budemo između demonstranata i bezbednosnih organizacija”, kazao je on.
“Imamo dovoljno snaga da se suočimo sa situacijom. Sa ovakvim brojem trupa možemo stati na kraj svakoj vrsti tenzija”, istakao je Piperni, misleći na trupe van Kosova, koje NATO može da angažuje kao pojačanje.
Situacija na severu Kosova postala je napeta 31. jula, dan pre nego što je kosovska vlada počela da primenjuje odluku o ulazno-izlaznim dokumentima i registraciji automobilskih tablica na RKS.
Lokalni Srbi postavili su barikade na putevima koji vode ka prelazima između Kosova i Srbije – Jarinje i Brnjak. Zbog tenzija, a na zahtev međunarodnih mehanizama, kosovska vlada odložila je primenu odluke za mesec dana i barikade su potom uklonjene.
U međuvremenu, dve strane su se usaglasile o pitanju ulazno-izlaznih dokumenata, dok je rešenje o registraciji automobila stupilo na snagu 1. septembra i trajaće do 31. oktobra.
Vlasti na Kosovu nisu saopštile detalje o tome kako će postupiti nakon isteka ovog roka. Na Kosovu se procenjuje da ima oko 10.000 automobila sa registarskim tablicama gradova Kosova – uglavnom KM (Kosovska Mitrovica) koje izdaje Srbija.
Kosovo ove tablice smatra nelegalnim, pošto Priština i Beograd imaju sporazum o slobodi kretanja od 2011. godine.
Vlasti u Srbiji saopštile su da ovakve odluke kosovske vlade imaju za cilj proterivanje Srba sa severa Kosova. Međutim, nisu izneli dokaze za takve tvrdnje.
Dijalog o normalizaciji odnosa između Prištine i Beograda počeo je 2011. godine. Stranke su potpisale nekoliko sporazuma, ali nisu svi sprovedeni. Kosovo insistira da se dijalog završi uz obostrano priznanje, dok Srbija pominje kompromisno rešenje.
