Glavni tužilac Džek Smit zatražio je od haškog suda za zločine boraca nekadašnje OVK da oficira Saljiha Mustafu osudi na “dugu zatvorsku kaznu” zbog zločina nad Albancima na Kosovu tokom 1999. godine.
U završnoj reči tužilac Smit je kazao da je tokom suđenja „van svake sumnje“ dokazao Mustafinu krivicu za zlodela nad šestoricom Albanaca u pritvoru OVK u selu Zlaš, nedaleko od Prištine, u aprilu 1999. godine.
Prema rečima tužioca, dokazi su pokazali da je Mustafa (50) kriv po sve četiri tačke optužnice – za proizvoljno lišavanje slobode, okrutno postupanje, mučenje i ubistvo pritvorenika u Zlašu.
Smit je naglasio je da „dugu zatvorsku kaznu“ Mustafa zaslužuje zbog „dvostruke uloge“ koju je imao kao „direktni počinilac“ zlodela i zapovednik drugih počinilaca.
Po optužnici, Mustafa, kao komandant, i pripadnici njegove jedinica zvane BIA u Zlašu su prebijali i mučili šestoricu Albanaca koje su neosnovano smatrali „špijunima“ i „kolaborantima“ sa srpskim vlastima.
Petoricu pritvorenih su, sredinom aprila 1999, pustili na slobodu, a jedan pritvorenik je preminuo od posledica prebijanja i mučenja, koje je uključivalo elektrošokove, ubadanje noževima i nanošenje opekotina užarenim šipkama.
Tužilac Smit podvukao je da su neke od žrtava „mislile da je bolje da Kosovo vodi Ibrahim Rugova nego Hašim Tači“, a da su druge čak bile „dobrovoljci u OVK“.
Optuženi Mustafa iskoristio je svoju moć za „brutalan odnos prema sunarodnicima Albancima“ samo zbog njihovih političkih pogleda, sugerisao je Smit.
Kao dokazano kroz svedočenja žrtava koje su identifikovale Mustafu, tužilac je istakao da je optuženi ne samo lično učestvovao u prebijanju pritvorenika, već i da je, kao zapovednik, dozvolio i podsticao da ih njegovi potčinjeni zlostavljaju.
Smit je posebno istakao Mustafinu odgovornost za smrt jednog pritvorenika koji je, po iskazima očevidaca, bio „sav crn“ od prebijanja i mučenja u Zlašu.
Tužilac je podsetio da je i sam Mustafa, tokom procesa, potvrdio da je bio komandant jedinice BIA u Zlašu, rečima: „Štab – to sam ja“.
„Nijedan komandant osim Mustafe nije imao kontrolu nad vojnicima OVK“ u Zlašu, rekao je zastupnik optužbe, napominjući da je Mustafa i sam „prisustvovao“ i „učestvovao“ u mučenju pritvorenih.
Glavni tužilac naročito je istakao hrabrost žrtava da svedoče na suđenju Mustafi, s obzirom na „klimu straha i uznemiravanja koja vlada na Kosovu“.
Svedoci su, po Smitu, bili „suočeni“ sa pretnjom „odmazde“, poručivano im je da „ne pominju imena“, ali su, uprkos tome, pred sudom opisali šta su preživeli u rukama OVK.
„Žrtve nisu imale nijedan drugi razlog da identifikuju Mustafu osim onog što su videle i propatile. A mnogo su mogle da izgube zbog toga“, rekao je tužilac.
Smit je podvukao da sudjenje Mustafi pokazuje da je „lažan koncept potpuno čistog rata – da su srpske snage počinile sve zločine, a OVK nije počinila nijedan“.
Činjenica da su Mustafine žrtve bile Albanci „neugodna“ je za sve na Kosovu koji žele da ometaju rad haškog suda, formiranog „voljom naroda Kosova“ konstatovao je tužilac.
Tužioci nastavljaju završnu reč. Očekuje se da će na kraju završne reči tužioci precizirati koju zatvorsku kaznu traže za optuženog.
Proces Mustafi počeo je 15. septembra prošle godine, kao prvo sudjenje pred sudom čiji je zvaničan naziv Specijalizovana veća Kosova.
Sudjenje je trajalo do 20. juna ove godine. Tužioci su izveli 14 svedoka, a u Mustafinu odbranu iskaz je dalo 15 svedoka.
U procesu je učestvovalo i osam žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na odštetu, ukoliko Mustafa bude proglašen krivim.
Koje fizičke i mentalne traume su žrtve pretrpele procenio je veštak koga je imenovalo raspravno veće.
Finansijski ekspert je, na osnovu te procene, sudijama podneo izveštaj o primerenoj odšteti koja bi mogla biti dodeljena žrtvama.
Presudu Mustafi naknadno će izreći raspravno veće kojim predsedava sudija Mapi Feld-Folja iz Holandije.
Članovi veća su sudije Roland Dekers, takođe iz Holandije i Žilber Bitiz Francuske, kao i rezervni sudija Vladimir Mikula iz Slovačke.
